Рат због 160 милијарди долара?
1 min read
Први човек ФИДЕ Кирсан Иљумжинов, након свог сусрета са Моамером Гадафијем, пренео је светској јавности шокантну тврдњу либијског лидера: да је Запад његовој земљи замрзнуо рачуне на којима се налази чак 160 милијарди долара. И да је то прави узрок рата који траје јер западне банке и владе агресијом покушавају да прикрију чињеницу да је део те суме већ проћердан у сумњивим трансакцијама и да на власту Триполију доведу своје марионете које неће ни тражити да се тај новац врати `народу Либије`.
Богатство Џамахирије – није то никаква тајна – одавно контролишу европске и америчке финансијске институције. И, све прераста у праву детективску сторију, али понајмање зато што тек треба разјаснити који део поменуте гигантске суме припада породици Гадафи, а који либијској држави и народу.
Омастио се цео Запад
Добар део суме којом је управљала банка Goldman Sachs по свему судећи је заувек нестао, а изгледа да ни преостале милијарде нико нема намеру да враћа ни клану Гадафи ни званичном Триполију, ко год у њему да буде власт. Због тога су и неки експерти склони закључку: да је Запад заратио против Гадафија понајвише због 160 милијарди долара чије враћање настоји да по сваку цену избегне.
Запад је 2004. Либији укинуо економске санкције, а њена влада је три године касније формирала инвестициони фонд (ЛИА) на чије рачуне су сесливали петродолари. Руководиоци тога фонда, Хатем ал-Гериани и Мустафа Зарти, обавили су консултације са 25 светских банака пре него што су решили да прве пакете инвестиција (110-293 милиона долара) повере француској банци Societe General, британској HSBC и америчким банкама JPMorgan, Carlyle, Lehman Brothers и Och-Ziff Capital Managament Group. Само инвестиционом гиганту Goldman Sachs Либијци су препустили 1,3 милијарде долара, а могуће је да ће од те суме успети да поврате бедна два процента!
Фатални полумароканац
Goldman Sachs је на либијским петродоларима највише профитирао не толико захваљујући својој докризној репутацији, колико свом лондонском `вундеркинду` Дрису Бен-Брахиму, специјалисти за тржишта у развоју чији је отац Мароканац а мајка Енглескиња. Савршено знање арапског био је један од`калауза`за Гадафијев сеф. Он је новац ЛИА `увезао` са акцијама више комерцијалних банака (Citi, UniCredit, Santander) и немачке осигуравајуће компаније Allianz.
Мада се рекламира као банка за коју су «Интереси клијента изнад свега», Goldman Sachs је либијске милијарде – неки, као и Гадафи, верују да је то урађено са планом – пустио низ воду. У фебруару 2010. новац ЛИА изгубио је 98 одсто првобитне вредности и свео се на мизерних 25,1 милион долара.
Разумљиво, Либијци су `поживотињили`. У Триполи је хитно долетела делегација Goldman Sachs на челу сашефом њене управе за Северну Африку Јусефом Кабаџом. Зарти се, према сведочењу једног од учесника преговора у централном офису ЛИА, понашао као `рањени бик у кориди` па су преплашени банкари – знајући за његове везе са самим Гадафијем – од врха банке затражили да им одмах пошаље телохранитеље. А у преговоре су се укључили: извршни директор Goldman Sachs Лојд Бланкфејн, финансијски директор Дејвид Винијар и шеф европског одељења Мајкл Шервуд.
