• Насловна
• Руски поглед
• Топ 0

Рат на исцрпљивање ресурса највећа трагедија руско-украјинског сукоба

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Пише: Игор Дамјановић

Агенти Службе безбједности Украјине јуче су ухапсили кондуктера под оптужбом да је пребацивао војне обвезнике у Пољску, кријући их у кровном отвору за вентилацију вагона међународног воза. Кондуктера оптужују да је за ту „услугу“ узимао 2.500 долара.

Од када је прошле године избио ратни сукоб војни обвезници у Украјини покушавали су на разне начине да побјегну од мобилизације. Неке од тих шема су биле добро организоване и дебело плаћане, а било је и стихијских покушаја бјекства. У Црној Гори сам прошлог љета упознао грађанина Одесе, који је тврдио да је од мобилизације побјегао у Румунију препливавши ријеку Дњестар. У марту прошле године главна вијест у украјинским медијима била је да су ухапшени Руслан и Анатолиј Евдокименко, унук и син легендарне совјетске и украјинске пјевачице Софије Ротару. Отпужени су да су покушали да чамцем илегално пређу у Румунију да би избјегли мобилизацију. Умјесто 5-огодишње казне, колико је тада предвиђао украјински закон за ово дјело, син и унук Ротару волшебно су се након неколико недјеља обрели у Њу Јорку, односно Паризу.

Синови „великих звјерки“ украјинске политике и грлатих русофоба лагано су избјегавали мобилизацију. Независни украјински новинар Анатолиј Шариј више пута јавно је прозвао Алексеја Данилова, секретара Савјета за националну безбједност Украјине, да је након избијања рата своје синове – војне обвезнике, послао у САД. Тамо се момци Данилов, како тврди Шариј, лудо проводе, док њихов отац покушава да негира присилну мобилизацију циничном тврдњом да „пред војним одсјецима стоје редови добровољаца“, црта мапе распада Русије и као ратни циљ Украјине проглашава „распад Руске Федерације по моделу како је разбијен и Совјетски Савез“. Она српска народна изрека да „богаташ у рат шаље коња, или мазгу, а сељак сина“ у пуном значењу примјенљива је и на данашњи сукоб у Украјини. Због тога губици обје зараћене стране мене лично, као припадника братског словенског народа, једнако погађају.

Почетком децембра предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен експресно је обрисала видео обраћање на Твитеру, које је изазвало хистерију режима у Кијеву. Послије је обраћање враћено, али је констатације да је украјинска армија изгубила преко 100.000 војника изрезана. Ако узмемо у обзир да редиговану констатацијуо о преко 100.000 погинулих украјинских војника прва дама ЕУ никако није могла да изрекне случајно и томе додамо да је у наредних 150 дана само у Бахмуту гинуо троцифрен број украјинских војника дневно (то тврде западни медији), да су руске Ваздушно-космичке снаге успјеле да модернизују старе моћне совјетске ФАБ бомбе у навођене пројектиле, бројка погинулих украјинских војника би данас нажалост морала да буде знатно, па можда и двоструко већа него почетком децембра.

Стога намеће се логично питање са колико мотивисаним и оспособљеним снагама Украјина може да даље настави да ратује. Тај проблем коментарисали су раније западни медији и војни аналитичари. Да је морал војника на фронту битан једнако колико и наоружање најбоље смо видјели на љето 2021. када се регуларна солидно опремљена регуларна армија Авганистана распала за 10-ак дана под налетом талибанске хорде. Украјинска армија до сада је показала задивљујућу храброст и фанатичан морал. Тешко да би се данас у свијету нашли још нека војска са толико фанатизма борила у рушевинама Мариупоља, Маринке, Соледара и Бахмута, не препуштајући ни метар без крвавог боја.

Чак ни сами представници режима у Кијеву не споре да ће требати још мобилисане војске да би се замијенли погинули, тешко рањени и одморили они који ратују дуже од године. У борбама за Бахмут десетковане су најбоље јединице Оружаних снага Украјине и њихова попуна новомобилисаним војницима намеће проблем борбеног духа, можда и више него обучености. Логично је да је да су најхрабрији доборвољно отишли у војску на почетку рата, а да војници које принудно мобилишу можда се теоретски могу обучити, али у борбеном духу никада неће бити ни приближно снажни као прва постава која се 14 мјесеци херојски супростављала Русима.

Много се такође спекулисало до које би мјере украјински војно-политички врх могао да примијени у споровођењу даље мобилизације. Спекулише се да би се границе могле херметички затворити за све млађе од 55 година, без обзира на здравствено стање, да ли су и када прошли војну обуку и какво им је породично стање. Синови Алексеја Данилова и сличних одавно се баханалишу далеко од рата и страдања, па се границе Украјине могу спокојно затворити за немоћне и оне искрене патриоте који су остали у својој земљи. Такође говори се и о томе са би влада у Кијеву ускоро могла да наложи компанијама да појачају контролу запослених и наметну им обавезу да своје пасоше оставе на радном мјесту, као и да све ово буде систематизовано у посебном спектру прописа који би ускоро могли да буду усвојени и примијењени на територију цијеле Украјине.

Недавно објављени обавјештајни документи САД, које је наводно „провалио“ и јавности прослиједио 21-огодишњи Џек Тешеира, наводе процјену да ће сукоб трајати најмање до краја ове године и да се овај рат води у смјеру „исцрпљивање ресурса“. Да се разумијемо, тврдња да је по америчким законима тек пунољетни младић провалио у обавјештајне тајне највеће војне силе свијета звучи једнако увјерљиво као да је већ давно заборављени Мохамед Ата, након кратке обуке на пољопривредном авиону, отео путнички Боинг, извео невјероватан маневар и ударио у солитер Свјетског трговинског центра у Њу Јорку 11. септембра 2001. Не мање невјероватно ми звучи и да су се оба гигантска солитера урушила од удара авиона, јер сам претходних годину дана имао сам прилике да видим да су неупоредиво мања здања у зони ратних дејстава остала читава послије стотина килограма баченог експлозива.

Да ли су обавјештајна документа плански пласирале сами Американци, или је у ниховом објављивању главну улогу одиграла једна, званично савезничка земља из НАТО-а суштински није толико важно. Трећа земља би на овај начин исмијала обавјештајни систем САД и затровала односе Вашингтона са Владимиром Зеленским, кога по документима Американци активно шпијунирају, али и убацила црв сумње унутар руских обавјештајних служби да су „избушене“ америчким агентима преко којих се војне тајне и ратни планови преливају Кијеву.

То што је сукоб Русије и Украјине метастазирао у „рат исцрпљивање ресурса“, односно истребљења биолошлки најспособнијег мушког становништва је највећа трагедија. Како вријеме буде пролазило украјинске шансе за побједу пропорционално опадаће, без обзира на сву западну стручну и техничку помоћ. Кијев са Запада моћи ће да добије ракете, артиљерију, тенкове, авионе, обуку, па и обавјештајне податке, али не и војску једнако мотивисану као што је била прва постава која се прије 14 мјесеци сударила са руском армијом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: