Рат Ирана против САД и Израела у Босни
1 min read
Џевад Галијашевић
Пише: Џевад Галијашевић
Зашто се рат Америке, Израела и Ирана сели на тамну и тврду босанску калдрму и гдје је граница сарадње и подршке коју политичари у Сарајеву и цијело исламско друштво у Босни пружају Ирану?
Американци су напали три иранска нуклеарна постројења, Натанц, Исфахан и Фордо, али на Блиском Истоку се није десило ништа ново. Рат САД и Израела против Ирана тек је наставак ратова због превласти и ресурса на Блиском истоку, а инвазије, ратови, америчке интервенције, међу-муслиманске издаје и сукоби, су овдје константа.
Исламска освета Америци и Израелу
Иран је дуго војно-политички активан у Либану, Ираку и Сирији, а рат против њега ће бити разорнији након укључења САД, и може ескалирати у нешто веће од онога што планирају САД и Израел, али, око Ирана, неће се дешавати ништа што би узнемирило свијет. Балкан је већ друга прича : Блиски Исток је близу и све операције, војне и политичке, сваки рат па и овај, просто се са Блиског Истока, једноставно може преселити на Балкан. Да посљедице тог привидно далеког рата, буду озбиљне и у Босни, побринули су се два бошњачка, муслиманска министра, Зукан Хелез и Елмедин Конаковић. Ови функционери са „сарајевске сећије“ одају општи утисак одсуства кредибилитета и релевантности, са врло скромним образовањем, знањем и моралом. Ипак, чињеница да је Хелез на челу министарства одбране, а Конаковић на челу министарства иностраних послова, чини да њихове мјере и акције доведу до озбиљних реакција из САД и из Израела.
Исламска Република Босна
Позиција Сарајева у односу на рат у Заливу постала је јаснија након што је Зукан Хелез, саопштењем Министарства одбране БиХ, открио да постоји намјера да БиХ прошири војну сарадњу са Ираном и то након сусрета са нерезидентним војним изаслаником Исламске Републике Иран, бригадиром Махмудом Мохагхегхом Пуром. Војни коминике министарства одбране БиХ изненадио је Американце који су закључили једноставно: „Војна сарадња БиХ и Ирана се одвија иза њихових леђа и без њиховог знања, а сада ће бити и проширена“.
Убрзо је из САД стигло писмо из уреда државног секретара Марка Рубиа и министра обране Пита Хегсета које упозорава на посљедице, не само за проблематичног Хелеза, него и за цијелу државу БиХ која би могла изгубити све привилегије партнерства са Сједињеним Америчким Државама.
„Сједињене Америчке Државе неће оклијевати подузети мјере против неиранских ентитета који доприносе или на било који начин подржавају програме пролиферације Техерана. Искористит ћемо све доступне алате, санкције и извозну контролу, како бисмо ометали иранске активности повезане с пролиферацијом“, пише у америчком саопштењу.
Садржај оштро интониранога писма у коме се детаљно говори о пријетњама повезаним с иранским терористичким и другим активностима које озбиљно угрожавају сигурност на Блиском истоку, уздрмао је политичко Сарајево. Хелез је пожурио да демантује сам себе. Уз благоглагољива извињења истакао је да је погрешно схваћен. Међутим, ако је Хелеза тешко „погрешно схватити”, са Ираном нема потешкоћа.
У принципу је Хелез само наставио радити оно што се радило са Ираном од Хомеинија и Алије, а што је било уочљиво и крајем 2022. године када је тадашња шефица дипломатије Бисера Турковић (СДА) угостила иранског министра вањских послова Хоссеина Амир-Абдолахиана. Иако је министар Хелез познат по насумичним изјавама попут оне да ће унајмити борбене Турске авионе да бомбардује циљеве у БиХ, мислећи очито на друге народе у земљи, овај пут, Американци нису хтијели праштати.
