Рат и Библија

„Цело је Приморје прекрасно, али у њему се ипак по лепоти, као и по политичком значају, особито издваја и као алем у царској круни блиста српска Бока“ – Владика Николај, „Успомене из Боке“. (Фото: Н. М.)

Усуд је хтио да Обами додијели улоге добитника Нобелове награде за мир који ће, примајући награду, рећи како ниједна нација не смије да инсистира да други поштују међународна правила уколико их сама не поштује. И да они који тврде да поштују међународно право не смију да скрећу поглед када се то право негдје крши.

Мора да је знао Барак Хусеин гдје су све те фразе умрле 1999. када су на нас, за све вријеме Великог поста, чак и на Васкрс (по ко зна који пут), падале бомбе лицемјерне суперсиле, бахате у својој назови легитимној, „помоћи“ Косову.

Чак и сама вербална пропаганда мира многима служи за ратне сврхе – прецизно то већ 1927. (!) дефинише Владика Николај у дјелу „Рат и Библија“ – одакле ће, до самог краја овог текста, да се ређају актуелне мисли. Цитат за цитатом…

Рат против Бога, јаван или тајан, неизбежно доводи до рата међу људима. У наше дане више се виче о миру и више се народи спремају за рат него икада пре нас. Тешко да та дволичност не буде кажњена ратом.

Европски политичари који мисле да је минули Светски рат проузрокован атентатом у Сарајеву, нису ни мало квалификовани да нам објашњавају узроке будућег рата. Ако су грађани једног града полили своје куће петролеумом, па се нађе неки дечак, који из зловоље или несташлука баци у град упаљену шибицу, ко ће се назвати проузроковачем пожара?

Сви ратови у свету… који су могли дати надахнућа барем једном добром песнику – идила су према рату који предстоји. Греси старешина проузрокују рат и губе рат. С народима бива исто што и с појединцима у миру. Ортаклук са злим доноси свима ортацима зло.

Мисија Европе била је да живи хришћански и да помогне браћи. Једино тиме се објашњава зашто је Европа имала више ратова за последњих 150 година него сав остали свет укупно.

Али како ће се разоружати грехом наоружани, грехом обремењени? Хтели не хтели, грешници се морају оружати. Када би се људи разоружали од греха, ко би онда страховао, ко ли ковао оружје, ко ли се спремао за рат? Нико.

Да ли властела европска и американска тражи мир из страха од Бога, или пак ради спокојнијег преживљавања неправде? Ако је ово последње, као што изгледа да јесте, онда није чудо ако им се рат да место мира.

Ако се ниједан народ не покаје и не поврати ка Христу… победа ће бити од Бога додељена народима азијским, нехришћанским.

Благо оном народу који, разоружан од греха, први се разоружа и од бојног оружја. Такав народ имаће велику мисију у свету. И биће светлост свима народима. И прославиће га Господ Бог славом невиђеном, и благословиће га благословом својим вечним.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: