• Насловна
• Политика

„Расписао“ се „отписани“ Славко: Неистинама и увредама на Весну Братић

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Фото: ИН4С илустрација

Славко Мандић, уредник непопуларног „Скала радија“, јавности у Црној Гори познат је по нескривеним изливима србофобије и гнусним увредама на рачун СПЦ и свештенства – једнако као и по ДПС-апанажама и коришћењу општинског аутомобила у приватне сврхе.

Овај „грађаниста“ и „патриота“, својевремено је смрт митрополита Амфилохија „обиљежио“ пуштањем забавне музике на свом медију, иако је у читавој Боки, па и Котору, био проглашен Дан жалости, па је био дужан да програм прилагоди тој чињеници.

Није никакво чудо да се на удару поменуте „персоне“ нађе др Весна Братић, бивша министарка просвјете, науке, културе и спорта, којој је чињеница да је Српкиња, и да се не устручава да то јавно саопшти, донијела оркестриране „нападе“ Славка и Славку сличних, тако склоних да „храбро“ и „независно“ отћуте „Коверте“, „Лименке“, „Рамаде“ и свако непочинство ДПС-а и сателита.

Славковим текстовима могло би се опростити одсуство стила, концизности, прецизности у изразу – кад би бар били аргументовани, истинити, добронамјерни, али нису. Он „подмеће“ и на базичном нивоу, покушавајући да истину „прилагоди“ потребама његових текстуљака.

Мандић „пророкује“ да Братић, која је рођена у Билећи, никада није запјевала: „…сред пушака, бајонета, страже око нас, тихо креће наша чета кроз билећки крас“…, надалеко славну антифашистичку пјесму „Билећанка“.

Ако је вјеровати Славку – пјесма је дјело Зорана Предина. А – није!

Генијални Предин на изванредан начин доноси поменуту пјесму, и није једини. А, једноставном претрагом можемо доћи до податка да је „Билећанку“ написао Милан Апих, учитељ из Цеља у концентрационом логору у Билећи, а да је на српски језик препјевао Тодор Вујасиновић.

Славко заобилази истину и „сузе просипљући“ за смијењеним директорима који су, у великом проценту у супротно свим правилима, финансирали ОКГ ДПС. „Јадикује“ што је Братић слушала „брадатог поглавара“, и што је имала заштиту „Вучићевијаде“.

„Расписао“ се „отписани“ Славко, у покушају да новим текстуљком заради аплауз (чуш мене – који евро) од „тонућег“ ДПС-а. Тражи овај „праведник“ и казну за Братић. „Њена мржња према Црној Гори“, тврди, „била је жестока“.

Истина, Весна Братић не умије да „воли“ Црну Гору на начин на који то прописују Славко и „славковићи“ – до „чепа“, до бесплатне вожње општинским аутом, до нове афере, приХватизације и мини-хидроелектране.

А, можда је Мандића неко преварио бар за двије ствари – да умије да пише, и да Братић мрзи Црну Гору, у којој живи, којој плаћа порез и едукује младе генерације.

Славко није талентован. Није ни правдољубив. А, умије бити лаковјеран, колико год ова констатција звучала чудно, када говоримо о ДПС-медијским „тровачима“!

Сјетимо се само како га је, вактиле, „провозао“ Мирсад Јаховић, „патриота“-камионџија из САД, који му је као ексклузиву „продао“ непостојећу изјаву америчког сенатора из редова Демократа, Дика Дурбина, коју су демантовали из сенаторовог кабинета.

Е сад, ко може да повјерује да је „наш“ добри Мирсад, након што је паркирао свој „камион, шестотон“ који „јури као авион“, „скокнуо“ до сенатора Дурбина да узме изјаву за медиј у власништву Славка Мандића – ок.

А, коме ово није вјероватно – на Славкова „писанија“ о Весни Братић, Српској православној цркви, Србији, Русији, Острогу… може само да се насмије онако „гогољевски“, кроз сузе. Није Славку лако.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: