На прослави Дана Демократске партије социјалиста, одржаној 22. јуна на Цетињу, догодило се оно што су многи унутар и ван партије очекивали, али нико још јавно није изговорио: Мило Ђукановић се није појавио. И то није било први пут да „прескаче“, али сада – у потпуности. Без говора, без присуства, без поруке.
За некога ко је деценијама био синоним за ДПС, ово је политички земљотрес, чак и ако га страначка структура покушава заташкати осмијесима и паролама о “модернизацији”. Чуди да је и медијима „промакла“ ова „одсутност“…
Порука кроз тишину
У политичком животу, као и у дипломацији, одсуство је често снажнија порука од присуства. Изостанак Ђукановића са централне прославе партије коју је стварао и деценијама водио, није само лични избор – то је порука.
И то порука у два правца:
ДПС јавности: “Идемо даље без Мила.”
Милу: “Почасна титула је све што ти остаје.”
Зашто би неко попут Ђукановића, познат по контролисању наратива, дозволио себи да буде изостављен из тренутка који је некад био његов? Зато што – по свему судећи – више не контролише наратив.
Странка без вође – или странка с новим вођством?
Данијел Живковић и ново руководство све више промовишу “нови ДПС” – партију која, бар на површини, покушава да се дистанцира од репутације корупције, криминала и ауторитарног управљања, која је неминовно везана уз Ђукановићеву еру.
У том покушају, Ђукановићев политички утицај постаје сметња.
Није ствар само у унутрашњем реформисању статута или млађим кадровима. Ово је покушај потпуног идеолошког и персоналног ребрандинга, а Ђукановић је за ту причу сувише моћна, сувише компромитована и сувише “јуче”.
Пад ауторитета у тишини
Извори блиски врху ДПС-а говоре да постоји тиха сагласност међу млађим структурама да Мила треба “почастити – али не слушати”. Његово избацивање са бине није техничка грешка. То је промишљена одлука. Није било ни поруке, ни видеа, ни симболичне честитке. Политички вакуум.
Дио чланства је незадовољан. Старији кадрови и даље гледају у Мила као у светињу. Међутим, јасно је: нови ДПС нема мјеста за старе лидере – осим у почасној витрини.
Шта слиједи?
Дефинитиван раскид? Ако Ђукановић буде наставио да буде игнорисан, постоји могућност да он и формално дистанцира себе од странке – да би сачувао образ и утицај у јавности. Можда чак и кроз форму новог политичког или друштвеног покрета.
Пуцање у бази? Многи у бази су Ђукановићеви људи – локални шефови, донатори, дугогодишњи партнери. Ако их ДПС превише нагло одстрани, ризикује унутрашњи хаос и осипање чланства.
Интерна борба? Могуће је да се води тихи сукоб између Живковићевог крила и Ђукановићеве неформалне мреже. Апсолутна тишина може претходити експлозији.
Изостанак Мила Ђукановића са прославе Дана партије није случајност – то је најава нове ере, која покушава да остави бившег предсједника у прошлости. ДПС га се још није одрекао јавно – али јесте фактички.
Почасна титула је дата да би се сачувала форма. Суштина је јасна: странка више није његова.
С обзиром на све дубљу дистанцу, поставља се питање:
Да ли ће ДПС опстати без Мила – или је Мило био ДПС, а све остало је само покушај имитације?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ne lupajte , OKG je OKG vo vjeki vjekovah… Malo je tamo ljudi koji se nisu bavili ucjenama , pritiscima , kupovinom glasova itd.. I sad će oni da postanu demokrate preko noći .. Ne avetajte
Milo bre, pokaj se, pričesri se, reci da si Srbin…..vrati pare i dodji kod nas. Ljudski je grešiti, hrišćanski je opraštati.
„Ne vjeruj Danajcima ni kad darove donose.“ Rimski pjesnik Vergilije je u spjevu „Eneida“, izrekao ovu istinu koja vrijedi i danas. DPS i Milo su jedno za vijek vjekova! Ovaj „dar“ novih „mladih i lijepih“ odbaciti momentalno, da se ne bismo pokajali. Milo je sjenka DPS-a…Džaba Živkovići i ostali! Pazi narode, zmija se krije u šarenom lišću i vreba!
Тачно,мило и дпс се разилазе апроксимативно али се мало касније одмах налазе код Тоше на ћоше и оговарају своје порјекло и поршлост.
Ко вјерује ДПС секти _ Сви су жртвовани, истрошени и испијени од болесног извртања истине .Лаж им је темељ свега,а пљачка и превара круна успијеха.Охолост зачин као со погачи .Трагедија демократије на дјелу!