Раша Попов о књизи прича „Мокрински патуљци“
1 min read
Ријеч чаробњак тако природно стоји уз име (и изглед!) Раше Попова (79), пјесника, приповедача, новинара, глумца, лектора за српски језик, полиглоте… Човјека који је обишао пола свијета, а својим књигама „залудио“ хиљаде и хиљаде малишана. За најновију збирку прича „Мокрински патуљци“, у издању „Пчелице“, добио је награду „Гордана Брајовић“.
Ово престижно признање, које додељују „Вечерње новости“ за најбољу књигу за дјецу, поделио је на равне части са колегом Тодетом Николетићем.
На питање које најснажније и најпријатније успомене носи из родног Мокрина коме се често враћа у књигама, па и у овој награђеној Раша каже:
,,Сећам се кокодакања живине, блебетања ћурана, невероватног крекетања жаба која сада као да изумиру и, наравно, опчињавајућег лавежа паса који се ноћу чује као да долази из свемира. Не заборављам своје ране одласке у госте код свог брата од тетке Радована Челекетића. За децу су имали мали дечји сточић за којим смо ручавали Радован и ја, један према другом, заваљени у клупе спојене са тим столом. Имао сам двојицу старије браће који су ме учили географију Мокрина, обилазили смо лети све баре. Некину, Дољу, па бару код шинтернице и на Дудари и у свима се купали. А као чудо од пре 75 година – Мокрин је имао базен код Баба Тете у који је подземним цевима стизала врућа вода из Великог млина. Село је природније од града, свима које сретнеш морао си и смео си да кажеш „љубимруке“.
,,Од оца сам научио да волим историју и књиге. Читао нам је о историји Мокрина и Баната. Поклањао нам златне књиге Геце Кона, а врхунац је био кад нам је између многих војних вежби пред сам рат купио књиге бајки. Увече нам је наглас читао најлепше бајке света. Ја сам, њему хвала, досад издао „Бајке за 21. век“ и „Опасне бајке“. Од маме сам научио да приповедам. За њу још кажу: „Ваша мама је занимљиво приповедала“! У „Мокринским патуљцима“ су њене трагичне приче из детињства с маћехом, о побеснелом нерасту, о пожару на Божић, о руским заробљеницима и црначком корпусу у Мокрину код Француза 1919. Од унучића сам научио како бити омиљен код другарица и другова, од Јове нисам научио како се конструишу лего машине, од Маре како се слика као Гоген, а од Маше како се пишу дивне песме, нарочито о океану. Деда не може да их достигне. Наравно. Стар је.“
„Немојте на превару да се пробијате кроз живот“, поручује малишанима јунак награђене књиге. На питање да ли и он вјерује тим поукама писац каже:
