Генерални директор Радио и Телевизије Црне Горе (РТЦГ) Борис Раонић огласио се поводом нових текстова предсједника Одбора директора “Вијести” Жељка Ивановића.
Како је саопштио, Ивановићеви медији не објаљују одговоре на нископрофилне уратке.
Реаговање Раонића преносимо интегрално:
“Док се у РТЦГ свакодневно дешавају сјајне ствари, рецимо, нови студији, дописништво преко Атлантика, од јуче и нове скулптуре у парку, комплетна црногорска кинематографија доступна на МНЕ Плаy-у и још много тога, власник медија у слободном паду не престаје да пише.
Пошто његови медији не објављују одговоре на те нископрофилне уратке, ево га овдје:
Замислите како уживате у вожњи. Добар пут, лијеп асфалт, на радију нека добра музика, ауто просто клизи, а онда одједном, без упозорења – улијећете на макадам! И то не неки раван, пистојан, него прави наш, црногорски: камењар, рупетине, кратери, док мозак почиње да вас боли од непријатне вибрације. И једна прегажена животиња по сред пута, на чији задах не треба трошити ријечи.
Једино с овим се може упоредити искуство читања текстова Жељка Ивановића, кад ујутро, добро расположени, уз кафу отворите новине.
Господине Ивановићу, кад већ не умијете да пишете, барем престаните да се трудите. Јер, није проблем што не знате, проблем је што мислите да знате. Ви данас пишете као неко ко се сјећа да је некад мислио. Читајући Вас, имам осјећај да сте остали заробљени између фусноте коју нико није тражио и закључка који никад не долази.
У дуелу с истином, Ви сте одавно капитулирали. У дуелу са мном – никад се нисте ни појавили.
Што се тиче Вашег литерарног дуела са „попом Раоникијем“, драго ми је да сте то коначно признали: да Ви не одговарате мени, већ се свађате с неком карикатуром коју сте сами измислили, јер једино с крикатуром можете водити равноправан дијалог.
Међутим, стварним саговорницима бјежите са дуела. Звао сам Вас много пута гдје хоћете, кад год хоћете, на којој год платформи хоћете, код којег год новинара хоћете. То је непорецива чињеница.
Зато је Ваш покушај да иронизујете позив на дебату врхунац кукавичлука. Ако већ не смијете у дебату, макар немојте покушавати да се шалите јер хумор подразумијева интелигенцију, а иронија стил и елеганцију. Ви, нажалост, нисте блиски ни са једним, ни са другим, ни са трећим.
Ипак сте ви били и остали „новинар“ фабричког билтена, бескористан за производњу, а неталентован за озбиљно писање. Преписивач фабричких вијести с амбицијом да буде Његош. Цио текст личи на покушај да се стилизује немоћ: умјесто аргумента – лоша досјетка, умјесто јасне мисли – цитат, мало Вука, мало Његоша, и све то на гомили, у нади да ће квантитет заварати читаоца. Форма која се труди да прикрије одсуство садржаја, али што више пишете, празнина јаче одјекује.
Зато, није ред да се љутите када Вам се смију.”
Извор: РТЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Са једне стране тупост а са друге бриткост и елоквентност а у коначници,у погледу моралности,етичности и доследности сасвим стоји оно “Нашла рупа закрпу” или “Ругала се руги руга, па јој била друга”.