Rame uz rame, ali bez reči zahvalnosti: Zašto se izbegava priznanje Srbije?

U trenucima kada se Crna Gora suočava sa jednom od najgorih katastrofa, a vatrogasne snage i spasilačke jedinice iz Srbije rame uz rame sa svojim kolegama iz Crne Gore već dva dana bore protiv požarnih stihija, postavlja se pitanje: Zašto Srbija ostaje u drugom planu kada je u pitanju priznanje za pomoć?

Ministar vanjskih poslova Crne Gore, Ervin Ibrahimović, na društvenim mrežama pohvalio je solidarnost Hrvatske, ali nije spomenuo pomoć koju je Srbija prva uputila Crnoj Gori. U objavi, Ibrahimović je, usmeren na svoje diplomatske veze, zahvalio Hrvatskoj i njenim zvaničnicima na „promptnoj reakciji“ i „solidarnosti kao ključu prijateljstva“. Međutim, nije bilo nijedne reči zahvalnosti za Srbiju, koja je bez ikakvih političkih kalkulacija i odlaganja uputila svoje resurse na teren.

Upečatljivo je da se ovakva situacija ponovila već nekoliko puta, kada je Srbija prva u pomoć pritekla, ali je njena uloga u medijima često minimizirana ili potpuno ignorisana. Da li je ovaj put situacija drugačija ili su politički interesi ponovo iznad stvarne humanosti?

Politika pre humanosti: Hvalospevi Hrvatskoj i prećutkivanje Srbije

Situacija sa požarima i pomoći u Crnoj Gori postala je odraz duboko ukorenjenih političkih i diplomatskih relacija na Balkanu. Ministar Ibrahimović je javnim isticaniem hvalospeva Hrvatskoj izazvao pitanje – da li se zahvalnosti izdaju po političkom ukusu? Osim što nije pomenuo Srbiju, koja je od samog početka bila aktivna na terenu, ministar je naglasio važnost i političke „koordinacije“ sa Hrvatskom. Njegova pažnja prema zvaničnicima Hrvatske delovala je kao politička poruka, koja ne samo da potcenjuje Srbiju, već i stvara utisak da neke zemlje zaslužuju više pažnje od drugih, bez obzira na brzinu i efikasnost pomoći.

Ne treba zaboraviti da je Hrvatska 2022. godine odbila da pošalje pomoć Crnoj Gori u borbi protiv požara. Tada je solidarnost, koju sada hvali Ibrahimović, bila izgubljena u političkim kalkulacijama. Ova kontradiktornost, koja dolazi u trenutku kada Srbija aktivno učestvuje u pomoći, postavlja pitanje – da li se humanitarna pomoć zaista vrednuje na osnovu stvarne solidarnosti, ili su svi ovi gestovi zapravo proizvod političke strategije i diplomatskih odnosa?

Sa druge strane, Mađarska je brzo reagovala i poslala helikopter za gašenje požara, što je bilo prihvaćeno s velikim zahvalnostima od strane Crne Gore. Potpredsednik Vlade Filip Ivanović izrazio je iskrenu zahvalnost za pomoć Mađarske, ali ponovo ostaje pitanje: šta se dešava kada su u pitanju zemlje koje nisu u političkim savezima ili koje nisu „politički zgodne“ za javnu pohvalu? Za razliku od Srbije, čije je prisustvo na terenu bilo prvo i bezuslovno, pomoć drugih zemalja poput Mađarske dobija pažnju i javnu zahvalnost, kao i održavanje diplomatskih odnosa.

Iako je mehanizam EU pokrenuo pomoć iz nekoliko evropskih zemalja kao što su Hrvatska, Italija, Austrija i Mađarska, izjava ministarke za evropske poslove Maide Gorčević, koja je pohvalila „slogu i solidarnost“ kao vrednosti EU, ne pominje pomoć koju je Srbija dala. Čini se da je, i pored činioca koji ukazuju na humanitarnu dimenziju, politika i savezništva u Evropi ponovo dobila prednost pred stvarnom pomoći.

Pitanje koje se nameće je: Zašto je tako teško zahvaliti se Srbiji, koja je bila prva u pomoći? Očigledno je da se u nekim političkim krugovima radi o izboru partnera i diplomatskih strateških interesa, a ne o humanitarnom priznanju. U trenucima kada je život i ljudska imovina na kocki, ovakva igra sa zahvalnostima je daleko od stvarne humanosti.

Moguće je da se u kontekstu ovih katastrofa sabiraju i politički poeni. Zemlje koje pripadaju određenim političkim savezima mogu da pokažu solidarnost, ali jedino ako su u tome diplomatski i strategijski opravdane. Srbija, koja deluje iz čistog humanizma, ostaje ponovo u drugom planu – bez obzira na svoje direktno učešće i žrtvu.

Čitajte JOŠ:

NVO Serdar: Srbija je uvijek bila uz Crnu Goru u teškim trenucima, hvala Vučiću i Dačiću na brzoj reakciji!