Raković: Prilike u svijetu nam idu naruku

Republika Srpska nalazi se pod žestokim pritiscima, možda i najvećim u poslednjih 30 godina.

Nad njom, rukovodstvom, ali i srpskim narodom u celini, sprovodi se jedno klasično političko, institucionalno i sudsko nasilje i to do kosti ogoljeno. Kaže ovo u intervju za „Glas Srpske“ istoričar Aleksandar Raković, navodeći da je to dio šireg i većeg plana, čiji su krajnji egzekutori Kristijan Šmit i pravosudne institucije BiH, a krajnja meta Republika Srpska.

– Sve ono što oni rade predstavlja otvorenu pretnju svim građanima Republike Srpske. Ukoliko žele da budu slobodoumni, mogu doživeti otvoreni progon i sankcije. Znači radi se o nasilju protiv čitave Republike Srpske, ljudi, porodica. Sadašnje rukovodstvo pokazalo je da neće pokleknuti te da će svim legalnim sredstvima nastaviti da brani Republiku Srpsku i njen suverenitet, a samim tim i srpski identitet. Braneći to, brane se i srpski nacionalni interesi, koji na kraju, prema mom mišljenju treba da idu u pravcu razdruživanja unutar BiH, po čehoslovačkom modelu. Posle svega s čim se Republika Srpska već jedno izvesno vreme suočava, ne vidim nikakvu svrhu opstanka BiH. Zbog čega trošiti energiju na pitanje da li BiH može opstati? Očigledno da ne može, jer s druge strane imamo one koji otvoreno ruše Dejtonski mirovni sporazum. Ako je već tako, razdruživanje je jedino i najbolje rešenje. Verujem da će ova opcija biti aktuelna i podržana i u određenim zapadnim međunarodnim krugovima, za godinu ili najkasnije dve – istakao je Raković.

Koliko nam naruku ide i sve što se trenutno dešava u svijetu, jer je sve više pokreta i država koje pokušavaju da se vrate tradicionalnim vrijednostima i porodici kao stubu društva?

Prilike u svetu nam idu na ruku, ali moramo biti strpljivi, pogotovo jer glavni akter na Zapadu, tu naravno mislim na SAD, bar još godinu dana neće moći da se pozabavi našim, balkanskim problemima. Bavićemo se drugim stvarima, unutrašnjim, ali i onim globalnim, što podrazumeva odmeravanje snaga sa drugim velikim silama.

Kada naša srpska pitanja dođu na dnevni red, verujem da ćemo tada moći da se radujemo pozitivnijem i povoljnijem raspletu situacije kada je u pitanju zaštita srpskih nacionalnih interesa. Ali, kao što sam već pomenuo, do tada moramo da budemo strpljivi, mudri i uporni, da čekamo priliku, odnosno geopolitički momenat koji moramo iskoristiti. Taj vremenski okvir za rešavanje srpskih nacionalnih interesa može biti veoma kratak. Od nekoliko meseci, do godinu ili dve.

Čije se sve politike prepliću na ovim našim prostorima te da li je naš najveći problem što, kako bi rekao Jovan Cvijić, imamo kuću na putu, koji dijeli istok i zapad?

To je nesumnjivo jedan od naših najvećih problema. Ali, ima i drugih. Na našim prostorima tradicionalno se prepliću interesi zapada, Rusije i Turske. Prisutan je i jak arapski faktor, pa i vehabijski koji ranije nije postojao. Imamo i šiitski faktor islama koji je sve prisutniji.

Kada govorimo o zapadnom uticaju, on nije uvek homogen, ali države poput Nemačke, SAD i Britanije ponekad nađu zajednički interes na ovim prostorima. Znači jako puno je faktora koji se sučeljavaju na prostorima bivše Jugoslavije, jednom malom geografskom prostoru, ali očigledno značajnom. I nema manjeg prostora na svetu na kojem se susreću i prepliću pravoslavna, hrišćanska i islamska civilizacija.

I to jedno komešanje između ova tri elementa će uvek biti prisutno, u manjoj ili većoj meri. Ono postoji vekovima, što situaciju na ovim našim prostorima čini vrlo često komplikovanom. Ali, ovo nekako pravi i čvrste ljude. Odlučne i spremne na sve. Ovdašnji ljudi su nekako čvršći od drugih. Zapadni čovek nema naša iskustva.

Koliko je za nas eventualno opasna ova nova rusofobija koja se širi Evropom, u kojoj nekako najdalje ide Njemačka?

Kada je krenula specijalna vojna operacija u Ukrajini, bili smo svedoci pojačanog prisustva i delovanja snaga EUFOR-a na prostorima BiH, pogotovo onim Republike Srpske. To nije ništa drugo do otvorena demonstracija vojne sile prema srpskom narodu koji se doživljava kao proruski orijentisan. Znači, pored rusofobije, nesumnjivo da u dobrom delu zapadnog sveta postoji i jedna nerazumna srbofobija. Ona je rukavac rusofobije.

U nekom ranijem periodu u dobrom delu zapadnih zemalja postojala je i ta jedna takozvana vizantofobija. Kada se podvuče crta, može se videti i zaključiti da njima najviše smeta pravoslavna vera, pravoslavlje, odnosno svi oni koji nisu spremni da služe interesima zapada i kolonijalista.

Ovde moram pomenuti i da je velika razlika između zapadne i pravoslavne civilizacije, jer zapadni čovek žrtvuje druge radi svojih interesa, a pravoslavni – sebe radi drugih. I to je suštinska razlika između ove dve civilizacije koje fizički i pojavno deluju slično, ali imaju suštinski različite vrednosne stavove.

Član ste projekta „Srpski nacionalni interesi – juče, danas, sutra“ koji je osmišljen i stvoren na prijedlog srpske dijaspore, a s ciljem da se zaštitom istorijske istine o našem narodu osnaži identitet sunarodnika u rasijanju. Zbog čega je to bitno te kako će ta pomoć izgledati u praksi?

Komunikacija sa našim rasejanjem je od suštinske važnosti, kako za Srbiju, tako i Republiku Srpsku, zbog toga što smo mi Srbi jedan živ organizam. Zbog toga je veoma bitno da sa našim rasejanjem otvoreno razgovaramo o svim temama koje su važne, ne samo o onima koje su u vezi sa prošlošću, već i sadašnjošću i budućnošću.

Poenta je vezivanje dijaspore sa maticom, da bi se došlo do najboljih rešenja, koja će najbolje participirati srpske nacionalne interese u celini. To podrazumeva što češću komunikaciju, kako ne bi bilo nekih šumova, posebno kod ljudi koji žive daleko od domovine i mogu da dođu pod udar propagande zemalja u kojima žive, a koja nije u skladu sa realnom situacijom koja se tiče naših srpskih nacionalnih interesa. Želja nam je da to promenimo.

Koje zemlje će se naći u fokusu ove priče, odnosno projekta, te kako se uhvatiti u koštac sa moćnom revizionističkom politikom koja već decenijama vlada u pojedinim zapadnim državama?

To je pitanje kojim se moramo višeslojno baviti. Jedan je i taj naš odnos sa dijasporom, jer je ona veoma važna faktor za prezentovanje istine u drugim zemljama. Postoje i drugi načini, a koji podrazumevaju i znatno obimnija finansijska sredstva za lobiranje. Postoje razne kompanije koje se time ozbiljno bave.

Da bi se postigao određeni uspeh, Srbija mora i dalje da se diplomatski angažuje, kako bi političkim elitama u drugim državama objasnila realnu sliku u regionu, na prostorima zapadnog Balkana, ali i pojasnila prošlost i sadašnjost te razgovarala i o budućnosti, jer se u svetu dešavaju tektonske promene koje će oblikovati mapu nekog budućeg svetskog poretka i odnosa snaga.

Papa i Stepinac

Uskoro će biti obavljen izbor novog pape. Mnogi priželjkuju, pogotovo pripadnici takozvanog MAGA projekta, da to bude neko sa konzervativnijim stavovima, a ne liberalnim. Koliko to može biti dobro ili loše kada je u pitanju budući odnos katoličanstva i pravoslavlja?

Kao prvo ne verujem da MAGA može bitnije da utiče na to ko će zasesti u Svetu stolicu. Oni koji priželjkuju da MAGA uspostavi „kontrolu“ i nad Vatikanom, nisu realni, jer je reč o instituciji koja traje više od 2.000 godina. Što se tiče drugog dela pitanja, odgovor je teško dati. Komplikovano je. Papa Franjo je bio dosta liberalan i dolazio je iz jednog ideološki komunističkog miljea. Da li bi neki konzervativni papa s nama, a tu mislim na pravoslavne zemlje, uspostavio neki bolji odnos – teško je reći. Mislim da je za nas, srpski narod, od suštinske važnosti pokušaj kanonizacije kardinala Stepinca, na čemu hrvatske vlasti i crkva i dalje insistiraju. Papa Franjo je to stopirao i stavio u ladicu, ali mi ne znamo kako će se ovom o pitanju izjasniti njegov naslednik. Verujem da će se to pitanje ponovo naći na dnevnom redu i da će ga aktuelizovati Katolička crkva u Hrvatskoj. Ukoliko kojim slučajem Stepinac bude proglašen svecom, to bi onda vodilo i ka revitalizaciji svega onog što je predstavlja NDH.