Raković: Mandić i Đukanović ulaze u drugi krug

Istoričar Aleksandar Raković ocenjuje da će na predsedničkim izborima u Crnoj Gori u drugi krug ući dva kandidata.

„Andrija Mandić i Milo Đukanović najverovatnije će ući u drugi krug. Vrlo je važno da se ostali kandidati Bečić, Mandić i Milatović i svi koji su protiv Đukanovića dogovore i potpišu neki sporazum da će podržati jedan drugog u drugom krugu ko god da uđe u taj drugi krug“, rekao je Raković za Tanjug.

Dodao je da je mišljenja da će od svih Đukanovićevih protivkandidata ipak do drugog kruga stići Mandić.

„Ali ko god da bude bio, važno je da oni jedni druge obavežu da će pozvati svoje glasače da glasaju za onog ko je protiv Đukanovića. I to je garant njihove pobede, a debakla Đukanovića. To bi bio njegov konačni kraj. Za to je potrebno da ostali kandidati odbace lične sujete i da Mandić, Milatović i Bečić nađu način da se napravi sporazum i da se Đukanović razbije u drugom krugu“, kazao je Raković.

Građani Crne Gore za dve nedelje glasaju za novog šefa države u prvom krugu izbora. Oni koji izađu na glasanje biraće između aktuelnog predsednika Mila Đukanovića i lidera stranaka koje su 2020. smenile sa vlasti njegov DPS.

Pored Đukanovića i Mandića, koji su favoriti političku snagu na biralištima odmeriće i lider Ujedinjene Crne Gore, Goran Danilović, kao i Jakov Milatović iz novog pokreta „Evropa sad“, Aleksa Bečić, predsednik stranke Demokratska Crna Gora. Među kandidatima je i jedna žena, poslanica opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), Draginja Vuksanović-Stanković.

Ukoliko u prvom krugu neki od kandidata ne izvojevaju ubedljivu pobedu na biračkom bojnom polju, dva najbolja, koji su dobili najveću podršku birača, odmeriće snage u drugom izbornom krugu, koji bi u tom slučaju bio održan 2. aprila.

Iako je u crnogorskom sistemu podele vlasti funkcija predsednika znatno slabija od premijerske, ove izbore analitičari ocenjuju kao jedne od najznačajnijih od uvođenja višestranačja 1990. godine.

Od uvođenja višestranačja 1990. godine do ovih izbora svi predsednici Crne Gore dolazili su iz redova DPS-a. U predsedničkoj fotelji u prethodne 33 godine smenjivali su se funkcioneri DPS-a.

Pre Mila Đukanovića, sada prvog čoveka Crne Gore, predsednik u tri manadata, u peridou od 2003. do 2018. godine bio je Filip Vujanović.

Vujanovićevim mandatima prethodio je takođe jedan Đukanovićev predsednički mandat kada je u oktobru 1997. pobedio na neposrednim izborima Momira Bulatovića.

Đukanović je na izborima 2018. godine pobedio kandidata koga je podržala tadašnja opozicija Mladena Bojanića i to u prvom krugu, sa osvojenih 53,9 odsto glasova.

Međutim, u međuvremenu, političke okolonosti u Crnoj Gori znatno su se promenile.

Stranka Mila Đukanovića DPS je posle 30 godina vlasti poražena na parlamentarnim izborima 2020. godine, a takođe, DPS je izgubio vlast u većini crnogorskih opština, od kojih je po mišljenju mnogih najvažniji gubitak vlasti u prestonici Crne Gore, Podgorici.

To je još jedan od razloga zbog koga se predstojeći izbori smatraju neizvesnim, ali i presudnim za dalju političku sudbinu Crne Gore.

Mandat predsednika Crne Gore, po Zakonu, traje pet godina. Da bi kandidat pobedio u prvom krugu, potrebno je da osvoji više od 50 odsto glasova izašlih birača.