Rakočević o prvim kidnapovanjima Srba na KiM: Uvertira u katastrofu; OVK je od Orahovca pokušala da stvori ratnu prestonicu

Prvo organizovano, masovno kidnapovanje srpskih civila na Kosovu i Metohiji od strane takozvane Oslobodilačke vojske Kosova dogodilo se 22. i 23. aprila 1998. godine.

Već u maju i junu, kidnapovani su belaćevački rudari, a mesec dana kasnije na red dolazi Orahovac, Velika Hoča. Albanski teroristi su pre 25 godina kidnapovali ili ubili sedmoro kosmetskih Srba kod Dečana. Otmice su počele u selima Gornji Ratiš i Dašinovac.

O ovom događaju za portal IN4S govorio je predsednik Udruženja novinara i direktor Doma kulture Gračanica.

“Sukob na KiM je projekat stradanja i sistemskog napada na najslabije. Država Srbija je na jednoj strani bila neuporedivo jača od Albanaca, a – s druge strane – njeni građani, rudari, poštari, zdravstveni radnici ili službenici bili su faktički nezaštićeni i izloženi jezivim napadima. Samo tokom 1998. godine etnički je očišćeno 25, uglavnom multietničkih sela, u kojima su zajedno živeli Srbi i Albanci. To je bila uvertira u katastrofu, a OVK je od grada Orahovca pokušala da stvori neku vrstu ratne prestonice”, započeo je svoje izlaganje Rakočević.

Ove nevine ljude ubili su pripadnici takozvane OVK, u ’operativnoj zoni’ koju je kontrolisao Ramuš Haradinaj, a naš sagovornik dodaje da se suština sukoba i uništavanja međusobnih odnosa zasnivala na provociranju države Srbije radi izazivanja reakcije i širih operacija policije i vojske.

“Zato su napadi, često svirepi, kod Srba izazvali očaj i beznađe, a šire akcije srpskih snaga bezbednosti, jedan deo, Zapada odmah je predstavljao kao represalije i faktički vršio pripreme za bombardovanje. Pregovori su bili farsa, udarali su nas gde najviše boli i prostor je potonuo u haos, sa fatalnim posledicama do dana današnjeg”, jasan je Rakočević u izjavi za IN4S.

Napominjemo da do danas, tela nekih od kidnapovanih nisu pronađena, iako se pouzdano zna da su svi ubijeni na vrlo svirep i okrutan način.

“Ne možemo ništa pouzdano reći o njihovoj sudini. Nemamo pravo da porodicama gasimo tračak nade. Na spomeniku MISSING ispred Doma kulture u Gračanici svaki dan gledam njihova lica, mnoge poznajem i pitam se kako bi sada izgledala njihova lica”, istakao je naš sagovornik.