• Политика

Раичевић: Црна Гора дугује извињење Боки (ВИДЕО)

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Главни уредник портала ИН4С Гојко Раичевић указао је да живимо у времену историјског ревизионизма и бруталног прекрајања како прошлости, тако и идентитета нашег народа.

Гојко Раичевић

Главни уредник портала ИН4С Гојко Раичевић указао је да живимо у времену историјског ревизионизма и бруталног прекрајања како прошлости, тако и идентитета нашег народа.

–Потичем из Старе Црне Горе, државе која је једина на Балкану успјела да оствари великонационални сан и да десетоструко повећа своје територије. На жалост, данас живим у држави која је успјела да преобрати себе у нешто што никад није била. Осим тога, данашња Црна Гора успијева да у праведност и исправност сопственог конвертитства убиједи и становништво са територија које су се добровољно сјединиле са Старом Црном Гором или били окупирани од стране Црне Горе, казао је Раичевић на недавном научном скупу „Подгоричка скупштина 1918. Године и уједињење Црне Горе и Србије“.

Он се захвалио Институту за српску културу, који је организовао ову научну конференцију са, како је навео, што је врхунски историјски парадокс, у данашњој Црној Гори шкакљивом темом – „Подгоричка скупштина 1918. и уједињење Црне Горе и Србије“.

Раичевић је допунио основну тему скупа, наводећи да уједињење Боке са Србијом 1918. године има посебан историјски значај.

–Живимо у времену историјског ревизионизма и бруталног прекрајања како прошлости, тако и идентитета нашег народа. Зато је изузетно важно стално указивање на чињеницу да се Бока Которска директно ујединила са Србијом, а не преко Подгоричке скупштине, те да се већина грађана приморских крајева изјашњавала као Срби. Ехо ријечи о. Мома Кривокапића ево и овдје се чује, казао је Раичевић и подсјетио на његове ријечи, да је прије 100 година сваки Бокељ од Дебелог бријега до Спича знао да није Црногорац, а сваки Црногорац је знао да је Србин, казао је Раичевић.

Како је навео, након капитулације Црне Горе 1916. године, Аустроугарска је опет запосјела Будву.

–Мјештани који су били у црногорској војсци или су сарађивали са њом, а нијесу одступили, били су ухапшени, стријељани или интернирани у логоре: Највише њих је са српском војском прешло Албанију и борило се на Солунском фронту, а потом учествовало у ослобађању приморских крајева. Бока је све до ослобођења 1918. године административно припадала Аустроугарској, а тада, слично као и Барања, Срем, Банат и Бачка, доноси одлуку о директном присаједињењу Србији, истакао је Раичевић и додао:

„Бока, дакле, није била у саставу Црне Горе све до 1945. године, тако да се и овдје потврђује ранија констатација да је Црна Гора једини остварени великонационални пројекат, јер је проширена и на оне крајеве који јој никада нијесу припадали“.

-Почетком новембра 1918. године српска војска је донијела слободу и у Боку которску. Најмасовнији скуп тих дана у Боки одржан је 10. новембра у грбаљском селу Побрђе када је начелник општине Грбаљ, прота Василије Ковачевић из Пријевора – цитирам: „свечано прогласио пропаст Аустрије и захвалио Богу и српском оружју који су једном за увијек ослободили Грбаљ од туђинске власти и придружили га, природно, својој југословенској отаџбини“. Историчари преносе да није упамћено да је икада на једном мјесту у Грбљу било толико народа, казао је Раичевић.

Међу делегатима, додао је он, Народног вијећа који су 27. новембра отишли у Београд да траже уједињење са Србијом био представник Боке, доктор правних наука Божо Вукотић, пред рат легално изабрани бокељски представник у Царевинском вијећу у Бечу.

–Он је пренио одлуке скупштина и Народних вијећа бокељских градова са Централним народним вијећем у Котору о придружењу Србији и заједничком укључивању у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. О томе да наши преци нијесу имали никаквих дилема, свједочи и податак да су грађани Херцег Новог, на иницијативу Мирка Комненовића 1928. године, на сат кули подигли спомен плочу српској ослободилачкој војсци – коју су италијански фашисти скинули и уништили 1941. године, казао је Раичевић.

На плочи се налазио следећи текст: „Своме краљу јунаку, Петру великоме ослободиоцу, његовој непобједивој војсци нашој ослободитељки, која 7. новембра 1918. спојивши нас са мајком Србијом претвори наш вјековни сан у јаву“.

–И у Будви, изнад главног улаза у Стари град, имамо спомен плочу у част српских ослободилаца, која је преживјела атак италијанских фашиста 1941. године, али смо свједоци да је данас желе уклонити њихови идеолошки наследници из Црне Горе. Бокељи су, дакле, Краљевину Југославију сматрали као своју државу, прву након 1806. и заједничке управе Црне Горе, Боке и Русије, истакао је Раичевић.

Према његовим ријечима, начин како је Бока усисана у Црну Гору револуционарним одлукама комунистичких првака након Другог свјетског рата и неправда која је направљена Бокељима заслужује посебно вријеме и квалификованог историчара.

–Али не треба појединац да буде историчар да не може сам закључити да Црна Гора дугује извињење Боки. И зашто не понављати да ничија није горела до зоре и не бити искрен и стално понављати намјеру да ћемо ујединити српске земље ослободити српско море, закључио је Раичевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: