За четири мјесеца, колико је на челу Клиничког центра Црне Горе КЦЦГ, др Љиљана Радуловић је констатовала да је највећи проблем те установе недостатак медицинског кадра, те ће ускоро бити расписан један од највећих конкурса за даљу едукацију у виду 44 специјализације из готово свих области медицине у интервјују датом порталу ЦдМ.
Говорећи о процедури лијечења ковид пацијената у КЦЦГ, др Радуловић је рекла да имамо потпуно исте протоколе рада као и болнице у Европи.
„Имамо доступне све љекове, као и све земље Западне Европе, као и све земље региона. Могу да кажем да оно што нас одваја од већине болница је број интерниста и инфектолога који се бави ковид пацијентима. У свијету су, када је корона узела маха, били ангажовани и студенти, као на примјер у САД. У Европи није битно да ли си ортопед или дерматолог, већ су сви лијечили. Код нас су интернисти, инфектолози и анестезиолози укључени увијек у лијечење ковид пацијената. Срећом смо имали довољно пожртвованог кадра који је дежурао и по 10 пута да бисмо одржали квалитет и то је управо одраз ниског леталитета који ова земља има„, казала је она.
Истиче да КЦЦГ највише недостаје људских ресурса и да то једино можемо да надокнадимо великим бројем дежурстава и прековременим радом.
„Било би добро да сада након годину и неколико мјесеци особље може да узме годишњи одмор, јер су прилично уморни, а са садашњим трендом опадања броја хоспитализованих вјерујем да ћемо то моћи и да остваримо. Али, морамо да се суочимо да ова земља годинама нема системско планирање медицинског кадра. На почетку нам се дешавало да се на расписани конкурс за медицинске техничаре јави само трећина. Знам да један број није хтио да се пријави због ковида, што не мислим да је етично према овом тренутку и професији, али свако има право на лични избор. Љекова и потрошног материјала у ковид центру нам није недостајало ни у једном тренутку“, додаје др Радуловић.
Она сматра да су ријетке су специјализације које нијесу дефицитарне, те да би можда колеге које раде у другим градовима у Црној Гори сматрале сада да су у Клиничком можда захтјевнији него они, али с друге стране на број постеља које имају и на комплексност пацијената који се лијече у установи, треба још кадра, што је један од разлога због чега је Министарство здравља, препознајући проблем и расписало овако опсежан конкурс.
„Имамо 2.774 запослена, од тога 348 специјалиста, 98 субспецијалиста, 190 специјализаната који ће у сљедеће двије до четири године бити специјалисти. Имамо 50 доктора наука, 60 магистара и 30 професора и доцената на Медицинском факултету. Овдје ради и 1.686 медицинских техничара. Имаћемо највећи конкурс за допунску едукацију и то 44 специјализације и 42 субспецијализације. То је одобрено од Министарства здравља прије мјесец и по дана и то би онда било приближно оптималном процесу рада. Ипак, ако се не промијени однос према здравству, можемо и даље да очекујемо миграцију према приватном здравству или иностранству. Не можемо да зауставимо људе, неки иду у пензију, неки одлуче да напусте јавно здравство, ипак ако од ових тражених добар дио и остане, уколико их мотивишемо да наставе свој рад у нашој установи, мислим да ћемо за четири до пет година имати значајно бољу слику. Оно о чему такође морамо да размишљамо јесте повећање броја процедура који се обавља у нашој установи, као и да што већи број љекара исту обавља. Морамо да престанемо да размишљамо о томе да неко има монопол над једном процедуром. Одлазили су љекари у пензију или још чешће напуштали установу, а да су носили монопол процедуре и нијесу оставили никог ко би их наслиједио. Појединци су активно учествовали у одржавању сопственог монопола, јер су сматрали да су велики онолико колико знају више од других и нијесу преносили знање„, наводи др Радуловић.
У појединим медијима се појавио „застрашујући опис понашања средњег медицинског особља према пацијентима на Ковид одјељењу кардиологије“, на шта је директорица КЦЦГ одговорила да је разговарала са колегом чији је отац лежао на том одјељењу, а који је био поменут у тим објавама.
„Директно сам га питала око те ситуације и казао ми је да је задовољан и да је згранут описима. Знате ли што значи да неког не пресвучете 10 дана? Ја обилазим одјељења и у контакту сам са свим запосленима и то није истина. Немам идеју због чега је неко то написао. Позивам ту пацијенткињу, ако је има, да се мени лично обрати„, рекла је др Радуловић додавши да нема резултате комисије која је требало да испита дешавања у тој установи након смрти митрополита Амфилохија, нити зна да ли је она постојала.
На питање како се разговор о респираторима, на који је позвана др Весна Орландић Чејовић, претворио у испитивање након којег је касније издато саопштење за медије, одговара да није била разговору, али га је иницирала.
„Било је мало опречно да колегиница која је и претходном менаџменту указала да респиратори који су купљени не раде и да нијесу сигурни, каже да су послати на поправку и да су враћени провјерени. Она је казала да их никада више није видјела, након што су послати у Турску, као ни остали анестезиолози. Сви анаестезиолози КЦЦГ су били увријеђени изјавама тих продаваца из Турске, који су казали да су анестезиолози покварили респираторе, чак и да су отуђили неке дјелове. Једна веома битна ствар је да тај дио може да послужи само за тај респиратор за који је направљен и ни за један други. Ми имамо 160 респиратора, а ових 17 који су код нас не користимо. Колега који има 43 године стажа као анестезиолог не зна за могућност да љекар може да поквари респиратор током кориштења. Анестезиолог укуца параметре и респиратор испоручује задате процесе дисања или не испоручује. На тим респираторима су се јављале грешке, због чега је и заустављена употреба ових респиратора, а докторка је и упозорила бивши менаџмент на то. Анестезиолози имају правило да не покрећу више респиратор који пријави такозвани црвени аларм, односно грешку која захтијева провјеру рада апарата од стране сервисера. Када су били из Турске овдје, постављена су два респиратора на пацијента. Један је након 24 сата престао да ради, и то оног дана када је др Чејовић Орландић била дежурна, а други почетком прошле недјеље. Дакле, од два која су поставили, сада ниједан не ради„, каже Радуловић и додаје да они не дозвољавају замјену, јер тврде да су исправни, а највјероватније никада неће вратити повјерење у кориштење тих апарата.
„Људи из Турске су били овдје два дана и нијесу завршили процес провјере апарата. На већини респиратора су замијенили експираторне вентиле са мембранама и одрађена је калибрација параметара, укључујући и кисеонични сензор. На два су нашли неке друге грешке, а за један нијесу могли да обаве поправку. Срећом, имамо макар четири марке и много већих класа респиратора које користимо и који су поуздани, од којих неки раде и 10 година, а да никад нијесу имали застој у раду. Имају редовни сервис сваких шест мјесеци и ти су респиратори за нас задовољавајући„, каже др Радуловић.
Сви су прегледи обављени у КЦЦГ, рекла је др Радуловић, да од краја фебруара више немају обраду ковид периода.
„Да смо продужили тај режим обуставе амбулантног рада, мислим да бисмо угрозили здравље пацијената и становништва, јер наши хронични пацијенти нијесу ништа мање важни. Нормално је када се деси епидемија да се затвори болница, али ја сам сматрала да је вријеме да се то обустави. Од 11. јануара смо отворили све амбуланте и нијесам мислила да ћемо успјети тако брзо да обавимо све заостале прегледе. Посебно сам се бојала инернистичких грана, јер су они већ много ангажовани у ковид одјељењима, али су радили и суботом и недјељом и сваки дан поподне. Наставили смо истим темпом и листе чекања су за бројне области пет дана, а за неке дуже, али свакако не више од мјесец и по“, рекла је.
На констатацију да су се пацијенти највише жалили да се најдуже чека на магнетну резонанцу, др Радуловић каже да мора признати да смо помало размажени пацијенти.
„Недавно смо у посјети имали делегацију из Њемачке који су ми, када сам им рекла како се код нас заказује магнет, казали да расипамо новац. Ја не знам зашто је неко мислио да ће да купи социјални мир тако што ће скоро сваки специјалистички или субспецијалистички преглед да буде у року од 30 дана. Како су се умрежиле приватне здравствене установе и ординације, донијета је одлука да ако не може у Клиничком да се закаже преглед у року од 30 дана, пацијент има право на тај преглед у приватној установи. А све то кошта толико да је ова држава могла сама да купи још један магнет. Није се пазило тада да ли је то неки преглед који може да сачека или не. Хитна стања се не чекају никад, она се хитно и рјешавају. Мислим да је овакав начин заказивања магнета недомаћински и нерационалан. Ми ћемо да вратимо конзилијуме од 1. маја. Имамо апсурдну ситуацију да су се са Приморја цијелу годину дана магнети заказивали само у приватној установи. Мислим да конзилијум мора да одреди шта је хитно снимање, а шта је стање које може да сачека и више мјесеци. Дешавало се да магнет главе и сам специјалиста затражи за три мјесеца, али због законске могућности, умјесто да се одреди у КЦЦГ тај термим, пацијент оде након мјесец у приватну установу“, каже Радуловић.
Радуловић је казала да није мислила на трудничка боловања када је покренула процес преиспитивања боловања.
„За сада смо боловања 35 запослених упутили на преиспитивање и формирана је комисија која се тиме бави. Ми за сад имамо неки увид у ситуацију. Имали смо лошу прегледност података и дешавања. Није постојао програм који би могао рећи колико имате болесних, одсутних, на одмору… и то је захтијевало дубљи рад да се види ко је на којој врсти боловања. Посљедњих пар мјесеци радимо интензивно на финализацији инсталирања софтвера који ће нам омогућити потпуну прегледност свих процеса рада и надам се да ћемо до почетка августа имати увид у све: и боловања и степен образовања кадра и оптерећеност сваког појединца, ефикасност његовог рада, потрошњу љекова и потрошног материјала. Овдје сада имате парадоксе да људи који немају школу за нешто покривају неке позиције. Када је све на папирима, то је анархија у овако великој фирми„, навела је др Радуловић.
Додаје да је задовољним новим људима на руководећим позицијама, али мисли да је рационално да их пусти макар шест мјесеци како би се стекао потпуни увид у њихов рад, јер је тек четири мјесеца на овој позицији.
„Највећим дијелом уистину јесам, постоје можда неки од њих који не постижу резултате како смо планирали и могуће да ће бити промијењени, али остаје да у сваком тренутку свако може да буде смијењен, а све у циљу да добијемо бољи Клинички центар“, рекла је.
Задовољна је одзивом на вакцинацију, додајући да колеге из Њемачке који су недавно били су казали да они не могу да премаше 35 одсто вакцинисаних.
„Ми смо до овог тренутка урадили вакцинацију 931 запосленог или 34,1 одсто. Од 578 љекара, 315 је имунизовано, дакле 54,3 одсто, од 1.304 медицинских техничара ревакцинисано је 463 или 35,5 одсто, од 856 немедицинског кадра – 154 или 18 одсто, јер се сматрала имунизација медицинског кадра као приоритетном. Осим овога, постоје запослени који су сами имали ковид и који чекају период од три мјесеца да би се вакцинисали. Осим овога сам процес имунизације траје и даље и ми дневно вакцинишемо од 60 до 120 запослених и вјерујем да ћемо до краја вакцинисати преко 70 одсто запослених„, закључила је др Радуловић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
А увијек су паметно новцем располагали.