ИН4С

ИН4С портал

Радоњић: Опозиција и убудуће да не доколичари са „Одупри се“

1 min read
Колумнисти/конформисти из Вијести у својим новим-старим потрагама за комфором, поново траже кривца у опозицији.
Radonjić

Лука Радоњић

Пише: Лука Радоњић

Колумнисти/конформисти из Вијести у својим новим-старим потрагама за комфором, поново траже кривца у опозицији. Није ова особина њихов ексклузивитет, нити су у томе усамљени, јер није мали број људи у Црној Гори, који више воли да нађе кривца него да трага за рјешењем. Ради се о онима којима је, углавном, ближи разлог за нећу, него мотив за хоћу. А домет ових непровјетрених колумни је увијек исти – ширење опште малодушности на једној страни, и на другој удовољавање нереалним амбицијама првака цивилног сектора, који сањају дан када ће заспати као опозиција умјесто опозиције, а пробудити се као власт умјесто власти. И то не подршком “заосталог и припростог народа”, него простим пуцкетањем чаробног штапића неке од страних амбасада. Ако се каже “не знам ко је крив за пропаст протеста, тиме нека се позабави неко непристраснији од мене”, онда је чин интелектуалног поштења – одложити оловку, а не писати још један памфлет о кривици опозиције.

1. За пропаст грађанских протеста не мора нико да буде крив. Не мора термин кривица уопште да се користи ако је већ недостатак самопоуздања да се иста прихвати толико велики. Али је одговоран онај који је тврдио да је организатор и да су протести његови, односно њихови. Чињеница је да су протести били масовни. И чињеница је да су организатори у тренутку врхунца масовности неколико пута најавили давање гаса а нудили повлачење ручне. Чињеница је да су за протесте упорно тврдили “протести су наши!”, и када су им људи повјеровали да су протести стварно њихови, отишли су са улице. Не може се тражити од опозиције и народа да прихвате одговорност, а сопствену разводнити потезом типа “право да ти кажем више не знам”. Океј, ако ви не знате, ми знамо.

масовни протести грађана у Подгорици

2. Самозвани организатори ни тада, ни данас, нису понудили и не нуде ништа ново. Напротив, афирмисали су неке од главних проблема друштва – политичку аутистичност (ја сам главни али је крив неко други) посебно кроз комуникациону некултуру, оличену у потпуно затвореном, бојажљивом односу према заинтересованима и према критичарима. Што су им блок листе биле дуже, то је број људи на улици био мањи. А гротескна ароганција појединаца манифестована у етикетирању, не заслужује коментар уопште. Такође, један од потписника Споразума, у гостовању на фб телевизији и јавном осврту, изнио је своје виђење процеса, указао што је и ко је по његовом мишљењу, најодговорнији и још додао да није позван на састанак о Споразуму. Нико се тиме није позабавио, нити одговорио, напротив, него се нуди фарсична ситуација у којој несређени микро покрет претендује да сређује несређену опозицију, која је у сваком тренутку и без кампање збирно тешка стотину и кусур хиљада гласова. Не иде. То је потпуно неозбиљно.

3. Опозиција је разједињена. Јесте, и тачка. И умјесто вјечитог ламентирања над том тако непреболном чињеницом, и тражења у њој одговора на 99 од 100 питања, потребно је коначно прихватити ову чињеницу. Не може се (не)јединство опозиције третирати кроз призму – сваки потез или изјава Демократског Фронта, или СНП-а, или УЦГ-а или кога год, вребати и по потреби жестоко напасти, а потезе свих осталих миловати и “знате како, јесте али није”, “није то толико лоше” и сличне глупости.

На крају, ко не зна, да га информишем: причу о 30 година старој опозицији, пласирала је режимска пропаганда. У тв серијалима, емисијама, изјавама, и то живи и данас. Циљ је био јасан: ту језиву чињеницу, да једно друштво никад није промијенило власт на изборима, било је потребно разводнити причом да је и опозиција из времена диносауруса. Опозиција се мијењала, странке су нестајале, долазиле нове, и тд. Уосталом, ако ми не вјерујете, послушајте Мила Ђукановића и схватићете да уствари цитирате – њега. А што се тиче изјаве да ће “протести опет бити масовни” – не знам, можда хоће. Али вјерујем да је услов да их организује опозиција. Опозициони бирач са ове банде је зрелост показао и ове године, када је на улици шетао у колони, на чијем су челу били његови идеолошки неистомишљеници. Искуство је показало своје и вријеме је да народ предводе предводе и са њим буду, они који су аутентично њихови. Дакле, без објашњења зашто нисте пошли на састанак. Није вријеме за доколичарење са онима који немају легитимитет ни унутар своје групе, већ је вријеме за иницијативу оних који су легитимитет добили од народа. А легитимитет значи и обавезу. И ћао.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

14 thoughts on “Радоњић: Опозиција и убудуће да не доколичари са „Одупри се“

  1. Srpska partija,koalicija sa vladajucom partijom,uzeti sto vise vlasti,jak oslonac na zvanucnu Srbiju i Republiku Srpsku…zaposliti nase,postovati simbole drzave,bez obzira sto nam se to ne svidjaju,jacati nase kulturne institucije,boriti se za sto veca prava po evropskim standardima…raskrstiti sa bezumnom politikom Srbi i Crnogorci jedan narod,to vise nije tako,svako svoje…

    1. Kako misliš ući u vlast? Treba ti 51% poslanika. Ako misliš ući u vlast sa DPSom reći ću ti da im nisi potreban. Oni uvijek namaknu većinu i bez Srba, a ako bi neki Srbin htio sa njima u vlast morao bi da se odrekne Srpstva, kao Kilibarda nekad, i da se odrekne programa za par rukovodećih funkcija i nekoliko desetina ili stotina zaposlenih u administraciji. Ti isti bi to nazvao izdajom i pljuvao bi onoga ko bi to uradio.

      1. Sa DPS -om naravno jer ta partija izbor,htjeli mi to da priznamo lii ne ,izbor vecene Crnogoraca.Potrebno je promjeniti politiku kaja decenijama ne daje nikakve rezultate.A to e da cemo mi ,Srbi,preuzeti rukovodjenje drzavom i izaci za Nato pakta i ponistiti priznanje Kosmeta i jos puno toga..Ti se,svi to znamo, nikada nece deseti.Da udjemo u vlas ne da se odreinemo sebe,vec da sebe pametno i mudro ocuvamo u Crnoj Gori.Jer ovako nama samo slijedi asimilicaja u nacionalne Crnogorce jer nasa djeca da bi se zaposlila primorana su da mijenjajju nacionalni identitet.Priznajmo Crnu Goru nezavisnu i simbile,ali mi naravno imamo svoju nacionalnost i svoje ime i svoju zastavu i svoj jezik.

        1. Ne shvataš da te DPS neće uzeti u koaliciju a da zadržiš identitet. DPS sprovodi plan stvaranja CG utemeljene na antisrpstvu, kroatizaciji, antipravoslavlju, vrlo su blizu ideologiji ustaštva, i oni tu liniju neće napustiti. To je njihov plan koji se čak i ne trude previše da sakriju.

        2. Браво,браво!

          Почиње да се употребљава глава,а ње фала Богу ето на српским раменима!Аферим брате !

          1. Njihov plan je „ocuvanje otetog“ blaga , zadrzavanje ovih privelegija dok god su zivi…Nije njih briga ni za kakvu ideologiju,ali im treba antisrpski kurs jer samo to i kako tako odrzava Crnu Goru nezavisnom.A gdje smo mi Srbi u svemu tome.Evo reci,da li ovakvom politikom mozemo nesto da postignemo?

          2. Ја се у потпуности слажем са тобом и нисам био саркастичан.Жив био!

  2. Postoji mali problem?Sva opozicija da pozove građane na proteste,neće izaći njih hiljadu.Toliko im se vjeruje!Srbi nemaju jednog predstavnika da valja.Da imaju,bio bi budući Predsjednik države.Ovako,ni makac.

  3. Вјерујући у добронамјерност и искреност аутора овог текста да и ми кажемо по коју. Има један давни цртани филм о Пери детлићу у коме се стално понавља цитат: „Свега овога не би било да је Пера отишао у полицију.“ Е, да сад и ми сатирично, али и истинољубиво кажемо: Свега овога не би било да су се Срби као народ политички конституисали и да су били једноставно своји и за себе. Да су као такви били или опозиција или дио власти, свеједно. Да су, ево бар данас, посебни, јасни, диференцирани, и да мене као Србина не трпају у једну врло нејасну и врло јалову категорију која се, авај, зове ОПОЗИЦИЈА! Да ме не трпају у исти кош са Бечићем, али ни са мирашевцима из ПЗП, ни са латентним лупежима и отвореним антисрбима из СДП и УРА. Да ме заболи она ствар шта се поменути башибозук договара са ДПС-ом. И да коначно једном схватимо, Црногорци (били они нација или не) данас, а ни у неко догледно вријеме, неће да се ослободе ДПС-а. Свиђало се то нама или не, то је њихов политички и друштвени израз и ми се с тиме морамо помирити и водити рачуна о сопственој чапри. И још једно, у таквом односу снага и у јасно подијељеним картама тешко да би било простора за све ове комформистичке и квазиграђанске будалетине о којима пише уважени аутор, а сузио би се и простор за поједине комформисте конвертите из нашега политичког јата. Да, да, мислим управо на све који се данас представљају лидерима и представницима Срба, јер су баш, баш, досадили управо нама, Милу никако.

    1. Одлично брате Србине. Оснуј српску странку и ето ти мене у њу. Да се спасимо ове опозиције, рак ране свега у ЦГ, нас двојица макар. Ако прснемо можемо у ДПС. Једва чекају Србе тамо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *