Putnik na zalasku

Piše: Emilo Labudović

PUTNIK NA ZALASKU

(Momiru B. )

Ne okreći se dok psi za tobom reže

Otresi prašinu s peta u njihove balave ralje

Ne poseži za kamenom koji te s nebom veže

Neka ih u svom brlogu. Ti, ipak, moraš dalje.

Na svaki njihov ugriz privij hajdučku travu

I šaku pepela ispod časnih veriga.

Otrpi podmuklu bol, ali ne okreći glavu,

Uhvati sunce u oko i ne daj da pusti miga.

Ne beri štap u gaju, pusti mladicu da raste

Ne uzmahuj njime, ni usta ne razveži,

Ne daj sa njih šugavih na tebe pređu kraste

Samo okreći leđa, hodaj polako, ne bježi.

Umoriće se čopor balaveći trag za tobom

Njegov će lavež biti sve dalje i dalje

I biće tišina, tišina kao nad grobom,

Koja će reći mjesto tebe. Ti samo idi dalje.

(Podgorica, 28. 04. 2001. godine)