Путин сломио Европу

Неутрална Аустрија прва је у уторак разбила западну изолацију Русије уведену због Украјине (коју су као кризно жариште иначе осмислили неизбјежни свјетски полицајци – Американци), па је шеф Кремља Владимир Путин у Бечу имао дочек какав доликује лидеру његовог калибра и моћи.

Беч је због овог гостопримства истрпио пацке из редова патуљака у ЕУ, али добио подршку великог германског сусједа. Шведски министар Карл Билт јадиковао је како Путин овом посјетом жели да ,,поцијепа Унију“ и настави свој ,,пропагандни рат“, а подржао га је шеф литванске дипломатије Линас Линкевицијус.

Међутим, цијелу причу је пресјекао њемачки министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер оцјеном да су разговори домаћина са гостом из Москве ,,од помоћи у рјешавању кризе у Украјини“.

То је било довољно да би се ућуткао Билт, Швеђанин кога су Руси одавно ,,прочитали“ као политичара који се годинама шеткао по Балкану и продавао маглу као вајни миротворац. При том, увијек уз скуте САД.

Истине ради, Штајнмајер је јуче отпутовао у Кијев да би са украјинским предсједником Порошенком утаначио други дио приче око смиривања тамошње кризе. Није нимало случајно то што је до његове и Путинове посјете дошло у истом дану. Та ,,летећа дипломатија“ је и у прошлости завршила много послова у овом нашем вјечито немирном свијету.

Да некима не одговара овако размахнути мировни процес изњедрен у троуглу Москва-Беч-Берлин, одмах су објелоданили политичари из аустријске странке Зелених који су дигли галаму да њихова земља управо потписаним споразумом са Гаспромом око Јужног тока не смањује, већ напротив, повећава енергетску зависност од Русије. Ово звучи некако сувише познато, јер се данима понавља са говорница у Бриселу и Вашингтону.

У том хору су се нашли и неки од учесника министарског састанка ЕУ у Луксембургу, гдје се опет по америчком диктату пријетило Москви новим санкцијама. Њима је још уочи доласка руског предсједника одговорио млађани аустријски министар спољних послова Себастијан Курц похвалама на рачун Јужног тока као ,,нове енергетске руте“ и чињеницом да овај пројекат здушно подржава чак пет земаља чланица ЕУ, које имају сопствене интересе у том замашном послу.

На основу споразума потписаног у уторак у Бечу, тај гасовод би већ 2017. године требало да добаци до Баумгартена у Доњој Аустрији прве количине руског гаса пошто претходно прођу цјевоводом кроз Бугарску, Србију, Мађарску…

У Вашингтону можда жале што би такав завршетак приче о гасоводу нашкодио интересима Хантера Бајдена, сина америчког потпредсједника, који је недавно добио веома уносан посао у Кијеву, у украјинском концерну, пошто је са оцем дошао у посјету разваљеној Украјини.

У међувремену су Руси (њихов концерн Роснефт) цијелу драму око гаса додатно зачинили обновљеном понудом Њемцима да их снабдијевају и јефтином струјом. Ријеч је о нуклеарној централи у руској енклави Калињинград из које би електрична енергија намијењена искључиво извозу – каблом постављеним по дну Балтика – стизала до њемачких потрошача.

Прошле суботе се тим поводом у Берлину обрео високи руски званичник Игор Сечин и са водећим менаџерима њемачког енергетског сектора разговарао о овој понуди, истичући при том све погодности овако лукративног посла. Аргументи госта из Москве били су неумољиви: Руска страна има удио у њемачким рафинеријама од 22 одсто, а њени енергенти као извозна ставка чине петину укупне трговинске размјене између двије земље. При том, Њемце посебно погађа чињеница да најмање 300.000 радних мјеста у њиховој извозно оријентисаној привреди – зависи од пословања са Русијом, које у овом часу гуше Американци и дио Европљана.

Одлука је тешка, много је пријетњи са друге стране Атлантика, али се Европа у овом часу грчевито бори за своје благостање.

Слободан Јанковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: