Putin: Šalju vojsku, avione, transportere na sopstveni narod! Da li su oni ludi? (VIDEO)
1 min read
Vladimir Putin, predsjednik Ruske Federacije, otvoreno je kritikovao Vladu u Kijevu, zbog korišćenja tenkova, aviona, transportera i vatrenog oružija protiv svog naroda. Putin je naglasio da je takav stav Kijeva, čist zločin, i upozorio samoprozvanu Vladu, da otpočne pregovore i dijalog sa Istočnom Ukrajinom.
,,Šalju tekove, avione, oklopna vozila, naoružane vojnike. Na koga? Na svoj narod? Da li su izgubili kompas? Jesu li poludeli?” , rekao je ruski predsjednik.
Putin je izjavio i da je mislio da treba da pozove narodnu miliciju Istočne Ukrajine da položi oružije, ali da sada vidi da taj poziv mora biti upućen Kijevu. Prema njemu, Ukrajinska kriza treba da se riješi kroz kompromis. On je dodao da samoprozvanu Vladu u Kijevu, Moskva ne priznaje kao legitimnu, jer su upravo oni prvi uveli trend državnog udara sa oružijem na ulici. Ali u višem cilju, mirnog riješenja za istočni dio zemlje, Rusija je spremna d aotvori dijalog s njima.
Kako je naš portal već pisao, Putin ima dozvolu Gornjeg doma, za ulazak ruske vojske na teritoriju Ukrajine, u cilju branjenja ruskog stanovništva, ali da ne bi volio da bude primoran da ga upotrijebi.
Pogledajte kako ukrajinska armija ulazi u Kramatorsk, a pogledajte i ,,pro-ruske teroriste”, krilaticu kojom zapadni mediji, ali i naši domaći vole da ,,časte” narod u Istočnoj Ukrajini.
Oni su bolesni, isto kao i ovi “nasi”. Umjesto sto “vladaju” treba ih savladati pa pravac u izolaciju.
Korumpirana vlast, veoma slična vlasti ukrajinskih šovinista, uvela je sankcije Rusiji, ugledajući se na Albaniju i slične satelite Vašingterne.
Isto tako da Bog da i onome,
koi bi vas od vjernosti k blagočestivoj i Hristoljubivoj Rusii otlučiti poiskao
i svakojemu ako bi se koi iz vas Cernogoracah i Berđanah našao
da pomisli otstupiti od pokroviteljstva
i nada na jednorodnu i jedinovjernu nama Rusiju,
da Bog da jakij te od njega živoga meso odpadalo i svako dobro vremenito i vječno otstupilo!
Testament Svetog Petra Cetinjskog
Nekad i SAD
Pišući o odnosima Rusije i Crne Gore, Jelena Guskova svedoči da su „ove države udaljene jedna od druge hiljadama kilometara. Pri tome, jedna je po teritoriji veoma mala, dok se druga prostrla preko dva kontinenta, a uspostavile su tako bliske odnose, da se o njima pronose legende i pišu pesme.“(1,34).
Tako je bilo nekad. A danas?
Posle klovnokratskih sankcija uvedenih Rusiji, sledi članstvo Crne Gore u NATO paktu, o čemu neće biti referendumskog izjašnjavanja. Milo Đukanović je u Vašingtonu otvoreno izjavio da Crna Gora ide u Severnoatlantski pakt, i da je to već rekao Vladimiru Putinu, založivši se da SAD pomogne Balkanu da ostane na NATO putu (2). Rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je svoje duboko žaljenje zbog napuštanja vekovnih istorijskih opredeljenja Crne Gore, što je Đukanovićev režim pokušao da ublaži, ali i dalje tvrdeći da Crna Gora ostaje na EU – NATO putu (3). U ovakvim situacijama, vredi se setiti istorije.
Doba vladike Danila Petrovića
Godine 1710, Rusija je rešila da objavi rat Turskoj, i pozvala je hrišćansko stanovništvo Balkana da joj se pridruži. Mitropolit Danilo, etnarh crnogorski, odmah je počeo da sabira vojsku. Borbe su se vodile do 1712. Turci su, da bi ugušili ustanak, harali i pljačkali po Crnoj Gori do 1714, kada je vladika Danilo otišao u Rusiju da objasni teško stanje i zatraži pomoć. Stigavši, uputio je Kolegijumu inostranih dela memorandum, tražeći da njegova zemlja bude ruski protektorat. Od dvora je dobio veliku novčanu pomoć za obnovu spaljenog cetinjskog manastira, kao i sredstva za postradale od turske najezde.
Doba vladika Save i Vasilija
Početkom oktobra 1742, vladika Sava, naslednik Danilov, sa pratnjom stiže u Rusiju, moleći caricu Jelisavetu da obnovi pomoć cetinjskom manastiru i njegovoj pastvi. Dobija traženo.
Vladika Vasilije, Savin rođak, stigao je u Sankt Peterburg 1752, nastojeći da dvor i visoke krugove pridobije za Crnu Goru, tako što će je carica Jelisaveta staviti pod svoju zaštitu, i uneti je, kao od Turaka nezavisni principat, u svoju titulu. Da bi objasnio ko traži prijem u rusko podanstvo, vladika je napisao kratku „Istoriju Crne Gore“. I on je molio pomoć u knjigama i za otvaranje jedne škole, čiji bi polaznici mogli da nastave učenje u Rusiji. Carica je, u skladu sa okolnostima, pristala na molbu vladike Vasilija da u svoje podanstvo primi Crnogorce spremne za rusku vojnu službu.
Vladika Vasilije je krajem 1765. opet otišao u Rusiju, nastojeći da caricu Katarinu pridobije za oslobodilačke planove. Tamo se razboleo i umro 21. marta 1766, pa je, po naređenju carice, sa počastima sahranjen u Blagoveštenskoj crkvi u Sankt Peterburgu. Carica je poslala pomoć Cetinjskom manastiru i gramatu u kojoj traži od Srba iz Crne Gore da se i dalje uzdaju u pokroviteljstvo Rusije i čuvaju mir sa susedima.
Šćepan Mali
Koliki je značaj Rusije u svesti Crnogoraca bio u to doba, vidi se po tome što je, nakon smrti vladike Vasilija, narod prihvatio samozvanca zvanog Šćepan Mali kao ruskog cara Petra Trećeg, koji je „izbegao“ ubistvo i došao među njih da ih vodi u borbu protiv Turaka. Čak i kad je Katarina Velika pokušala da ga ukloni, narod je bio uz njega. Pošto je 1769. carica zaratila s Turcima i pozvala balkanske pravoslavce da joj se ustankom pridruže, njen izaslanik, knez Dolgorukov, stigao je u Crnu Goru i, shvativši da uticaj Šćepana Malog može biti pozitivan, priznao ga za ruskog oficira i poverio mu da vodi narod u ratu. Zbog uticaja Rusije na Crnu Goru, skadarski paša potplaćuje Šćepanovog slugu, koji ga ubije.
Sveti Petar Cetinjski
Iako se njegova poseta Ruskoj imperiji, 1785, završila, po naređenju kneza Potemkina, proterivanjem vladike, posle čega se on zarekao da svojom nogom nikad neće kročiti na rusko tle, mitropolit Petar Prvi Petrović je bio najodaniji ruski saveznik na Balkanu. Posle pobede nad Mahmud – pašom Bušatlijom 1796. godine na Krusima, kada je turski zulumćar ubijen, Sveti Petar Cetinjski šalje pašinu sablju na dar ruskom caru Pavlu Prvom i traži pokroviteljstvo.
Rusi i Crnogorci vojuju protiv Napoleonovih Francuza na teritoriji Dubrovnika, Cavtata, Brena i Lokruma i osvajaju Korčulu i Brač. Crnogorski vladika 1807. predlaže stvaranje Slavjanoserbskog carstva u čiji sastav bi ušle Crna Gora, Boka Kotorska, Hercegovina, Dubrovnik i Dalmacija, pri čemu bi ruski monarh bio i car sjavanoserbski. I posle Tilzitskog mira, kada se Napoleonu priznaje pravo na zauzimanje Bokokotorskog zaliva, Sveti Petar odbija francusko pokroviteljstvo nad Crnom Gorom. Veliko razočarenje u Rusiju nastupa posle njenog neuspeha da spreči Austriju da okupira Boku Kotorsku 1814. Ipak, saradnja sa carskim dvorom nastavlja, i Sveti Petar na samrti proklinje svakog ko bi odstupio od jednoverne i jednoplemene Rusije.
Njegoš
Sinovac Petrov, pesnik i vladika Njegoš, hirotonisan je u prisustvu cara Nikolaja Prvog, a redovno je primao rusku pomoć za svoju državu i narod. O ključnim potezima svoje politike obaveštavao je ruskog konzula u Dubrovniku, Jeremiju Gagića. Iako se ponekad žalio da je „pravi rob petrogradskih ćudi“, on je shvatao značaj Trećeg Rima u nastojanju da svoju zemlju učini međunarodno priznatom. Ruska književnost (religiozno pesništvo Deržavina, kult slobode A. S.Puškina, itd.) izvršila je, kako stilski (veliki broj rusizama), tako i smisaono, bitan uticaj na Njegoševu poeziju.
Knjaz Danilo
Kada je, posle smrti Njegoševe, vlast pokušao da preuzme njegov brat Pero, Rusija je stala na stranu legitimnog naslednika, Danila, koji je, od strane ruskog dvora, oslobođen dužnosti da se monaši i prima hirotoniju, postajući tako svetovni knez Crne Gore, što je naišlo na veliko protivljenje Stambola i Beča, koji su u tome videli jačanje uticaja Sankt Peterburga. Poraz Crne Gore u sukobu s Turskom, čiju je vojsku 1853. predvodio Omer – paša Latas, sprečen je zajedničkom diplomatskom akcijom Austro – Ugarske i Rusije. Rusija i Francuska pomogle su Crnoj Gori oko razgraničenja s Turskom u periodu 1858–1860.
Knez i kralj Nikola
Knez Nikola Petrović posetio je Rusiju 1868. godine. Nakon posete, uz rusku pomoć, osnovana je Cetinjska bogoslovija, kao i Institut carice Marije Fjodorovne, u kome su se školovale buduće učiteljice. Slata je i pomoć u žitu, a Crna Gora je, kao subvenciju za opstanak budžeta, dobijala ponekad i dva miliona rubalja godišnje. Car Aleksandar Treći nazdravljao je knjazu Nikoli kao jedinom odanom savezniku Ruske imperije. Nikoline kćeri, Milica i Anastasija, udale su se za stričeve cara Nikolaja Drugog, velike kneževe Petra i Nikolaja. Godine 1895, car Nikolaj poslao je Crnoj Gori veliku pomoć u oružju: 30 hiljada pušaka, 15 miliona fišeka, 12 mitraljeza, dinamit, šatore za 30 hiljada vojnika. Rusija je pomagala pravljenje kasarni u Crnoj Gori i osnivanje vojnih učilišta.
Godine 1910, knez Nikola postao je kralj, a Crna Gora kraljevina. Tom prilikom, potomak svetorodnih Petrovića dobio je od cara Nikolaja čin feldmaršala ruske vojske, a zahvalio je Bogu i Rusiji za sve. Oktobra te godine, potpisan je tajni vojni ugovor između Rusije i Crne Gore, a uskoro su na Cetinje stigli i ruski vojni instruktori.
Sve do sloma Ruske carevine, Crna Gora je bila pod njenom zaštitom.
Umesto epiloga
Veza Crnogoraca sa Rusijom ostala je snažna i kasnije. Za vreme Drugog svetskog rata, Crnogorci – partizani su, umesto u ruskog cara, verovali u Staljina, zbog čega su, za vreme sukoba Staljin – Tito 1948, mnogi stali na stranu Moskve, pa su surovo proganjani, naročito u konclogoru na Golom otoku.
Ali, sve ovo je prošlost.
Današnja vlast u Crnoj Gori nastoji da ukine svaki trag predanjskog crnogorskog identiteta, zasnovanog na Kosovskom zavetu borbe za Krst časni i Slobodu zlatnu. Zemlja Svetog Petra biva gurana u NATO, i traži se da raskine veze sa Moskvom. Zbog toga je njena korumpirana vlast, veoma slična „evromajdanovskoj“ vlasti ukrajinskih šovinista, i uvela sankcije Rusiji, ugledajući se na Albaniju i slične satelite Vašingterne. Sprovevši svojevrsnu „istragu predaka“ (Ivan Negrišorac), koja se, između ostalog, ogleda i u srbofobiji, izmišljanju „crnogorskog jezika“ i uvođenju latinice umesto ćirilice (liči na „evromajdansku“ kulturnu politiku, zar ne?), vlast u Crnoj Gori ide ka bespuću konvertitstva, koje više nikad neće smeti da pogleda u oči precima, od Obilića do kralja Nikole.
A to je zaista strašno.
Izvor: Fond strateške kulture
Na sve ovo pljunuti,treba biti vise nego bezobrazan,ali ljudskom nistavilu nema granica,a Rusija je zemlja u kojoj ne zalazi Sunce,jer kada na zapadu zadje na istoku se ponovo radja.Kako ce i da li ce neki nas glavar otici tamo ne treba prognozirati,ali ce trebati dobro da se zacrveni ,naravno ako bude mogao,toga kod nas nema vec dugi niz decenija,pokajanje je strano nasim velmozama,a u Crkve ulaze,a neki se bogami i na freskama pojavise.Amfilohije neka ti je ovo za nuk ,ni poslije smrti nasima ne treba vjerovati ,a ne za zivota.