Putin sa nordijskim liderima o Arktiku i situaciji u svijetu
Lideri na Arktičkom forumu; foto: Sputnjik/Mihail Klimentjev
Predsjednik Rusije Vladimir Putin saopštio je da je na marginama Međunarodnog foruma „Arktik — teritorija dijaloga“ razgovarao sa liderima nordijskih zemalja o regionalnim temama i razmijenio mišljenje o situaciji u svijetu.
On se zahvalio islandskom kolegi, Gudniju Johanesonu, što je prihvatio poziv da učestvuje na Međunarodnom arktičkom forumu.
Putin je dodao da su odnosi Rusije i Islanda konstruktivni i prijateljski.
Ruski lider je podsjetio da je prošlo 76 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dviju zemalja, javlja Sputnjik.
„Nadam se da će sakupljeno pozitivno iskustvo dati mogućnost da krenemo naprijed, uprkos teškoćama o kojima smo juče razgovarali“, naglasio je ruski predsjednik.
On je dodao da Island od početka godine predsjedava Nordijskim savjetom ministara, ističući da Rusija sa svim ovim zemljama ima dobre konstruktivne odnose.
Na početku susreta predsjednik Islanda se zahvalio Putinu za srdačan prijem u Rusiji koji je osetio i on sâm i članovi islandske delegacije.
Johaneson je naglasio da su odnosi Islanda sa nekada Sovjetskim Savezom, a sada Rusijom bili uzajamno korisni za obje zemlje. „A kada su se pojavljivale poteškoće, uspijevali smo da ih prevaziđemo i rješavamo. Ali jedna stvar nas uvijek spaja i ujedinjuje — Arktik“, naglasio je islandski lider.
On je dodao da je iz tog razloga sa radošću prihvatio poziv na Arktički forum.
Međunarodni arktički forum „Arktik — teritorija dijaloga“, koji se održava u Sankt Peterburgu 9. i 10. aprila, jedna je od ključnih platformi za raspravljanje o problemima i perspektivama Arktičkog regiona na globalnom nivou.
Komunistička, fabijanska, bundističko-boljševička eksperimentalna taktika i strategija za Rusiju u HH stoleću, bila je primena marksističkog ekonomskog sistema i stvaranja totalitarnog čoveka, kojeg su komunisti kao neki svoj specijalitet reklamirali kao tzv. „Stahanovizam“, kao udarnički pokret u poslu svake vrste, a koji se zasnivao baš na onome protivu čega je učio komunizam. Na principima protivnim komunističkom programu, na podeli rada! Čudnovato, ali istinito, baš na podeli rada! Ovo opšte prirodno pravilo, poznato je kapitalističko-korporativnom poretku od davnina. Ovo se naročito ističe u kapitalističko-korporativnom poretku u nauci od pre nekoliko vekova. Ovim su se komunisti strašno ugruvali i osporili sami sebe tako, kako to ni jedna protivna propaganda ne bi mogla učiniti. Ali oni su i dalje propagirali tzv. „Stahanovizam“ drsko prelazeći preko svih protivnih tvrdnji i isticanja notorne istine od strane protivnika, da je ovaj način proizvodnje poznat u prirodi stolećima i da kapitalističko-korporativni društveni poredak svoju proizvodnju zasniva na njemu. Ovakvom propagandom tzv. „Stahanovizma“ (Vidi: J. Staljin, Pitanje lenjinizma, Beograd, 1946, str.496-508) komunisti su tukli sami sebe tuđim, kapitalističko-korporativnim oružjem. Čudnovato je i neobjašnjivo kako su se komunisti ovako prevarili u ovom slučaju, kako su u stvari na ovaj način priznali svoju zabludu sa teorijom protivu podele rada i stvaranjem totalitarnog čoveka (Vidi: Mikhail Heller, Cogs in the wheel – The formation of Soviet man, New York, 1988).
I nije čudo što je na kraju komunistima došla „perestrojka“ i što su im došli građanski ratovi krajem HH veka.
Očigledno je da su „ruski“ kao i „srpski“ komunisti-internacionalisti i globalisti ostvarili kapitalističko-korporativne ciljeve zapadno-evroskih i američkih imperijalista-trijalista. Trajno su razbili i osakatili Srbe i Ruse, što svedoči između ostalih i prof. Ljuba Jurković u knjizi “Komuniste i nacionalno pitanje”, gde stoji:
“Više se je puta u istoriji, naročito najnovijoj, dogodilo da su razni marksiste služili direktno ili indirekno interesima kapitalističke reakcije, odnosno kapitalističkom imperijalizmu. Ali ne samo pojedinci, marksiste po ubeđenju, nego i čitave marksističke stranke otvoreno su se zalagale za interese reakcije. Naročito za vreme svetskog rata imali smo dovoljno prilike da vidimo i oprobamo marksiste svih vrsta i raznih nacija…
Da su komunisti služili interesima reakcije ja sam uvek osećao, i mnoga su me fakta na to upućivala, osećao sam to nekako instinktivno, – a sigurno je da u politici instinkt važi skoro jednako kao i naučno utvrđene istine, – pa sam u jednom članku “Nacionalizam i Socijalizam” otrag nekoliko godina pisao:
Nama izgleda da je ‘diktatura radnika’ fatalna ne samo za pojedine nacionalne celine, nego i to u prvom redu, i za sami proletarijat. Šta više. Nama, čak, izgleda, i mnogi nam znaci za to daju za pravo, da su baš sami kapitalisti formulisali i stvorili sve moguće ‘Internacionale’ i ‘Socijalne revolucije’, razume se, u nadi da će iz haosa, koji time nastaje, baš sami kapitalisti izvući konačno najviše koristi…
Jednako tako, u istom smislu, pisao sam u članku ‘Pred velikim događajma’: ‘Ja nekako instinktivno osećam da je velika i krvava ruska revolucija delo kapitalističke Amerike i Evrope. Kapitalizam je upotrebio idealnu dušu Slovena da u prvom redu oslabi snagu Slovena i da im tako zapreči put u svet’.
Ali doći će dan kada će Rusi tu krvavu igru svojih neprijatelja vrlo dobro razumeti, i kada će se osloboditi opasnih eksperimenata na živom telu svoga naroda.
Ovakvi krvavi eksperimenti doista mogu, za sada, da troše energiju Slovena, ali ti eksperimenti mogu konačno da budu fatalni za one koji su ih prouzročili…
Ovo sumnjičenje komunista izgleda neverovatno, smelo i paradoksalno, ali samo na prvi pogled, jer je svetski internacionalni … kapitalizam u stanju da u svom interesu, u interesu kapitalističkog imperijalizma i ekspanzije, u konkurentskoj međusobnoj borbi, upotrebi i najriskantnija sredstva, najkrvavija i najodurnija sredstva. U tu svrhu on će da upotrebi nauku, lepe umenosti, tehniku, nacionalne i socijalne osećaje, razredne borbe, ratove, revolucije, krv i pokolj miliona nevinih duša, u jednu reč sve samo da dođe do cilja!
Za vreme svetskog rata, u kojemu su, bez sumnje, igrali veliku, ako ne i odlučnu, ulogu kapitalistički interesi, bio je zgodan momenat ne samo da se oslabi i uništi nemačko-austrijsko-madžarski imperijalizam, nego i opasnost organizovanja ruskog kapitalizma, koji bi mogao da bude opasan za zapadno-evropski i američki kapitalizam, ili, i kad se taj nebi organizovao, trebalo je oslabiti slovensku rasu, čija je elementarna snaga na svim poljima ljudske aktivnosti u to doba počela zadavati ozbiljnih briga zapadnom i američkom svetu. Nemačku je trebalo oslabiti, da tako kažemo, legalnim ratom, a Rusiju socijalnom revolucijom.
Uništenje Nemačke i Austrije imala je da izvrši engleska, francuska i američka vojnička snaga na kopnu, moru i zraku, uz pomoć onih malih naroda kojima je taj rat obećavao nesumnjive koristi i koji je imao da zadovolji njihove nacionalne težnje, stvar koja kapitalizmu Zapada i Amerike ne može da izgleda opasna, pošto su ti narodi više manje prisiljeni da budu ekonomski ovisni tako da će ih se na drugoj strani moći uvek pritisuti u slučaju da bi postali opasni po njih i njihove interese. Da su ti kapitalisti doista tako mislili, što se ovog poslednjeg tiče, vidi se jasno iz famoznog članka Lorda Rotermira, članka koji je nekako uzbudio ceo politički svet zainteresaovanih zemalja, a naročito je živo zainteresovao i našu zemlju, a u kojemu taj gospodin otvoreno i bezobrazno kaže:
‘Rumunija, Čehoslovačka i Jugoslavija moraju podređivati svoj nacionalni razvitak i napredak kreditima, koje primaju iz inostranstva. To znači, da moraju podleći ako im ne dođu u pomoć velike banke u Londonu i Njujorku….’, pa dalje: ‘Na mir i na stabilizaciju srednje Evrope moguće je uticati preko novčanih zavoda u Njujorku i Londonu…’
Drugi zadatak, uništenje Rusije, izvršiti će takozvana ‘Socijalna Revolucija’. Na taj način uništiti će se ruska narodna privreda, ruska industrija, ruska kultura, ruski uticaj na ostale Slovene, i konačno ruska snaga, pred kojom su imali stvaran respekt svi narodi sveta. Tome cilju služiti će Crvena Internacionala najzgodnije.
Iza malih peripetija i ozbiljnog rizika za komuniste koji su prouzročili samu rusku revoluciju, Sovjeti biti će prisiljeni da pre sklapaju trgovinske ugovore sa engleskim i ostalim kapitalistima, a posle će ruska zemlja postati opet predmet pljačke svetskog kapitalizma. Tada će kapitalizam opet doći na svoj račun. Ruski će narod tada biti bez organizovane ekonomske odbrane i put kapitalističkom imperijalizmu biti će opet širom otvoren u veliku i bogatu rusku zemlju.
Na žalost, kako vidimo, boljševici su do sada savršeno srušili sve što se je srušiti dalo, – oni su taj povereni zadatak izvršili da bolje nisu mogli: sada je Rusija opustošena i gola, narod je gladan, – Rusija trebuje pomoći, trebuje produkte svetskog kapitalizma, i Sovjeti to traže, i razume se primaju. Tu skoro u Ženevi delegat Sovjeta tražio je pomoć kapitalizma, govorio je na dugo i široko o ‘koegzistenciji oba sistema’, što će da bude od obostrane koristi, i kapitala i proletarijata!…” ( Vidi: Prof. Ljubo D. Jurković, Komuniste i nacionalno pitanje, Ljubljana, 1928, str. 26-28).