Putin je ruski Čak Noris

Ono što Zapadu verovatno najviše smeta u odnosima sa Rusijom je činjenica da ta ogromna zemlja, suprotno očekivanjima, nije oslabila niti izgubila značaj kao igrač na globalnoj svetskoj sceni, već beleži uspeh za uspehom na planetarnom planu. I to pre svega zahvaljujući Vladimiru Putinu.

Poštuje pravoslavlje: Vladimir Putin u crkvi

Mnoge oduševljava njegova samouverenost i snaga da dovede u pitanje sve ono što izvan Rusije važi kao pravilo igre, ali i sposobnost da vlada jednom tako velikom zemljom, pa makar i bezobzirnim metodama. Jedan američki bloger ga je podrugljivo nazvao “firerom slobodnog sveta”, a drugi manje zajedljivi komentator ga opisuje kao “Čak Norisa međunarodne politike”.

Posle velikih uspeha na globalnom planu po pitanju Sirije, Irana i Edvarda Snoudena, mnogi vide Putina kao svetskog lidera konzervativnih snaga.

– Bilo mu je dovoljno 20 minuta razgovora sa Obamom na ekonomskom samitu u Sankt Petersburgu da spreči bombardovanje Sirije i nađe rešenje problema sa hemijskim oružjem, kaže jedan od diplomata u Moskvi.

U izveštaju Centra za strategijske komunikacije iz Moskve piše da je Putinov uticaj toliko porastao da on u međuvremenu može da utiče na tokove glasanja u američkom Kongresu, jer je postao “novi svetski lider konzervativnih snaga, koji se suprotstavlja populizmu levice koja raslojava društvo”, pri čemu se pod levicom podrazumevaju lideri poput Baraka Obame ili francuskog predsednika Fransoa Olanda.

Ova analiza objašnjava da u današnjem haotičnom svetu ljudi sve više traže sigurnost i velika većina teži stabilnosti umesto ideoloških ogleda, ali i klasičnim porodičnim vrednostima umesto homo-brakova, ali i nacionalnoj državi umesto priliva nekontrolisane migracije.

Za sve te vrednosti zalaže se i Putin, dok klasične demokratije mogu da vladaju još samo zahvaljujući kompromisima. Ruski predsednik je u govoru naciji prošle sedmice rekao i to da “njegov konzervativizam dolazi odatle što želi da spreči kretanje na dole i unazad i pad u haos tame”, i taj cilj beskompromisno ostvaruje.

Za druge je Putin političar koji vlada u stilu 19. veka i koji nije privržen evropskom političkom modelu, već pre onom feudalnom: sa nadmoćnom državom, dvorjanima koji ispunjavaju svaku gospodarevu želju i privredom koja služi interesima političara.
Njegov moto glasi: “Što je moje, ne može da bude i tvoje.”

Putinu se pri tome sa Zapada zamera na beskrupuloznosti u mnogim stvarima: kad je 2005. godine uveo tzv. vertikalu moći ukidajući direktan izbor guvernera i time sebi omogućio uticaj sve do regiona, što su uhapšene članice ansambla Pusi-riot i poslate u radni logor, ali i što je uveo zakon kojim se zabranjuje homoseksualna propaganda ili zato što je ukinuo državnu agenciju Ria-Novosti i osnovao državni propagandni koncern Rusija danas.