Предсједник Руске Федерације Владимир Путин поново је позвао на директне мировне преговоре с Украјином, предлажући да се разговори наставе у Истанбулу од 15. маја. Као основу за нове преговоре, Путин је истакао договоре постигнуте у Истанбулу у марту 2022. године, који су, према његовим ријечима, били близу финализације, али су одбачени под притиском Запада.
„Ти споразуми су били парафирани од стране украјинске делегације, што значи да су били прихватљиви за Кијев. Међутим, Запад је наредио Украјини да их одбаци, са циљем да нанесе стратешки пораз Русији“, изјавио је Путин.
Путин је изнио конкретне услове за постизање мира: Украјина мора повући своје трупе из Доњецке, Луганске, Херсонске и Запорошке области у њиховим административним границама, формално се одрећи намјере да се придружи НАТО-у, прихватити неутралан, неангажован и ненуклеарни статус, те осигурати заштиту права рускојезичног становништва. Поред тога, Русија захтијева укидање свих западних санкција.
С друге стране, украјински предсједник Володимир Зеленски изразио је спремност за преговоре, али је нагласио да пуно и поуздано примирје мора претходити било каквим разговорима. Зеленски је позвао на безусловно 30-дневно примирје почевши од 12. маја, истичући да је прекид непријатељстава први корак ка миру.
Путин је одбацио овај захтјев, наводећи да би прекид ватре требало да буде предмет преговора, а не предуслов.
Он је указао и да се са Русијом не разговара језиком ултиматума, али и да је Кијев прекршио свако до сада договорено или предложено примирје. Тако је Кијев прекршио мораторијум на ударе по енергетским објектима, договорен са предсједником Сједињених Америчких Држава, и то 130 пута, скоро пет хиљада пута украјинска војска прекршила је предложено с руске стране ускршње примирје, а изводила је нападе и током тродневних манифестација којима је у Москви обиљежаван Дан побједе. Тада су пет пута нападали на руску границу – безуспјешно и уз велике губитке.
Стога, иницијатива коју су јуче у Кијеву представили лидери Европске уније изгледа прилично неодрживо, ако не и помало карикатурално. Предлог који заступају британски премијер Кир Стармер, француски предсједник Емануел Макрон, њемачки канцелар Фридрих Мерц, пољски премијер Доналд Туск и челник кијевске администрације Зеленски своди се на захтјев за апсолутни и неусловљени прекид ватре од 12. маја у трајању од најмање мјесец дана.
Међутим, кључни проблем лежи у томе што се сваки руски услов или предлог тумачи као саботажа мира и покушај да се рат продужи, док се само од Русије очекује потпуна обустава дејстава у ваздуху, на копну и мору. Ако одбије такав једнострани “мировни” аранжман, Москва се суочава с новим таласом санкција — већ седамнаестим по реду — без обзира на исход. Запад је, очито, унапријед одлучио да Русија мора бити кажњена, чак и док је позива на мирне преговоре. Поред санкција и ултиматума, лидери “коалиције вољних” отворено настављају политику испоруке оружја Украјини. Управо је прекид такве војне подршке један од предуслова које је Русија више пута истакла као неопходне за окончање конфликта. Ипак, западне пријестонице не показују намјеру да преиспитају ту стратегију.
Занимљива је и медијска интерпретација. Иако је предсједник Путин понудио конкретан предлог за почетак преговора — укључујући нову рунду разговора у Истанбулу — већина западних медија представља његов став као “одбијање прекида ватре”. У стварности, ради се о одбијању ултиматума који је унапријед осуђен на неуспјех јер игнорише реалности на терену и отворено подржава једну страну у сукобу.
Запад се поново понаша као да је изненађен што Москва не пристаје на диктиране услове. Исти онај Запад који је, прије почетка Специјалне војне операције, упорно игнорисао упозорења да је ширење НАТО-а ка руским границама и тежња за чланство Украјине у тој војној алијанси црвена линија. Стога не чуди што се прекид ватре доживљава као још једна прилика за пренаоружавање и прегруписавање украјинских снага — сценарио који нико више и не крије, али се на Западу и даље глуми да то није намјера.
Запад не жели прекид ватре, већ наставак рата
И док европски лидери упорно нуде услове који су или немогући за испуњавање или осмишљени тако да их могу сами прекршити, Русија је, како је поручио Путин, свој предлог ставила на сто. Предлог који предвиђа реалан основ за преговоре и мир, а не нове ултиматуме и пријетње.
Амерички предсједник Доналд Трамп поздравио је Путинов потез и назвао га „можда сјајним даном за Русију и Украјину“, изразивши наду да би то могао бити почетак једног новог и бољег свијета. Ово је прва отворено позитивна реакција са Запада на руску иницијативу.
С друге стране, званичници Европске уније, предвођени француским предсједником Макроном, одбацили су руску понуду, тврдећи да Москва „купије вријеме“. Исти онај Макрон који је недавно разматрао слање француских трупа у Украјину, сада говори о миру, док истовремено наставља да промовише политику конфронтације. Његове ријечи, као по команди, поновио је и украјински предсједник Зеленски, иако је управо он тај који одбијао све досадашње иницијативе за прекид ватре.
Кремљ је с правом упитао — ако Кијев жели мир, зашто је одбио руску понуду за примирје поводом Дана побједе, 9. маја? Ћутање са украјинске стране, а поготово из Брисела, јасно указује да је приоритет одређених западних центара моћи — наставак рата, а не мир.
Упркос званичној реторици, и унутар саме Европе јављају се гласови разума. Словачки премијер Роберт Фицо, који се тренутно опоравља након атентата, и раније је упозоравао да је „одређеним западним земљама изузетно важно да се овај рат настави“. Он је поново позвао на мир и дијалог:
„Ако су Русија и Украјина заинтересиране за преговоре, пустите их да преговарају. Запад је већ једном прекинуо њихове разговоре 2022. године. Немојмо поново понављати исту грешку.“
И сам Путин се нада промјени у приступу Европе, али не очекује чуда преко ноћи: „Надамо се да ћемо, прије или касније, ослањајући се и на историјске поуке и на мишљење својих народа, почети да се крећемо у правцу обнове конструктивних односа са државама Европе“, рекао је Путин, сигнализирајући да је Москва отворена за нормализацију, али не под условима диктата.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Здрав и жив био Путин, живјела Русија!!!!
А Зеленски, нек пита Макроа, Њемце и остале са запада гинули њихови народи, или његов. Е све је једноставно врати се свом јату, куд си полетио без крила зеленски. Само буди храбар и реци Не западу, спаси свој народ.