Путања убогих

Пише: Батрић Бабовић

Пажљивим читањем једног интервјуа Небојше Јеврића открили су се многи непознати детаљи о животу писаца и писању. Писање се приказало као усуд поражених, сигурносни вентил истинољубивих и показна вјежба за очување свијета у раљама лажи. Оно се показало као горак лијек, љута трава, љута рана, љута трава за љуту рану и невидбог за потражиоца људске слојевитости. Дуга истине у мору крви појавила се у Тењи, кад је Небојша фотографисао убијеног војника са извађеним осигурачем од кашикаре која је остала у руци и није експлодирала. Погођен војник крај Ледовог фрижидера за сладолед постао је маркер новог мелвиловског приповиједања.Тада је Небојши на чело слетјела мува из уста убијеног војника. За сваку муву коју би видио данима иза тога, он је мислио да је то баш она иста мува из Тење која му је оставила отисак на челу. Кад се на ову слику налијепи Илијаш са три хиљаде убијених, од укупно пет хиљада становника, Касиндолска са 105 убијених бранилаца од укупно 150 војника, Мркоњић Град са фотографијом 137 уморених Срба и Србин разбијене лобање, поједеног мозга и везаних руку у Сави низводно од њеног извора код Босанског Брода, све личи на збир духова филмова Алфреда Хичкока без кукавица и крикова врана у позадини.

Још кад се схвати да лешеви никад не плове узводно питање је коме или чему писати? „Мртви дим“ Небојше Јеврића и “ Њежје“ Ранка Радовића јесу збирни анкетни одбор за одбрану националног обрасца српске културе. Бог је ту, али је ђаво у мувама и ситним детаљима. Куда плови мувља памет није откривено. Срби су увијек у моди!

****

У многим својим умотворинама српски народ често је знао и зна да изгуби себе. Душан Ковачевић је описао двадесет српских подјела: 1. Небески и овоземаљски 2. Происточни и прозападни 3. Космет: Чувари и сецесионисти 4. Патриоте и издајници 5. Рационални и ирационални 6. Монархисти и републиканци 7. Четници и партизани 8. Ослободиоци и ослобођени (свих права) 9. Срби и Југословени 10. Подунавски поморавски, посавски, подрински Срби 11. Српски, косовски, црногорски, босански и хрватски Срби 12. Српски Срби и њемачки, француски, амерички, новозеландски, јужноафрички Срби 13. Богати и сиромашни- газде и раја 14. На ић, ов, ац, ски, го, ач 15. Садашња и бивша браћа, рођаци, кумови, пријатељи 16. Грађани и сељаци- Београђани и остали провинцијалци 17. Стари и млади 18. Мушки и женски 19. Рођени и нерођени и 20 подјела која каже о подјели Србина на самог себе. Ту књигу генијални Ковачевић завршава насловом „Како сам постао Индијанац“. Ко ће бити кенгур остаје да се види. Раст страсти у личностима без пораста природног прираштаја усуд је двадесет набројаних подјела. Све је у проницљивости посматрача!

****

Толико дуго времена од увођења дигиталних технологија било је потребно да се постави дијагноза ментално разорених друштава. Уз дигитализацију и артефицијалну интелигенцију, иду запостављени пориви са угашеним животним навикама које су биле знак нормалности прије уласка у „ново информатичко доба“. Нестале су оловке, шестари, лењири, наставни програми, спортови, игре баскета и фудбала у квартовима. На кафе паузама и приликом доручка, партнери са истог стола не гледају једни друге у очи. Мало је ријечи, пуно је ћутања. Дијалог се води са порталима, јутјубом и виртуелним вибер и воцап партнерима. Блискост је угашена. Љубав је мисаона именица. Вријеме је дигитално сито и обавјештајно решето. Формиране личности у времену ратова и санкција, формирају своје породице у дигиталном логору. Истраживање које је пренио београдски недељник „НИН“ показује да свако пето дијете у Србији, између 11 и 19 година има неки психијатријски поремећај. Око 14,2 % ученика се самоповређује а 4,2 % је покушало самоубиство. Деведесете године још трају са својим ранама и генотипом. Црна Гора је такође филм „Ране“. Крв није вода!

****

Артефакти су судбина свих култура и цивилизација. По неким истраживањима, вјештачка интелигенција дубоко задире у структуру радних мјеста и каријере милиона људи. Урађене су неке студије које кажу да ће вјештачка интелигенција утицати на информационе технологије 73%, финансије 70% и маркетинг 56%. Компаније у Данској користе вјештачку интелигенцију у опсегу 15,2%, Црна Гора учествује са 5,6%, Србија 1,8, и Румунија 1,5%. Да ли је артефицијална интелигенција артефакт нечега што нисмо опазити или увод у нешто што нисмо искусили. Сцена из „Подземља“која је забрањена постаје много јаснија кад се сагледа слојевитост претходно постављеног питања. Комунизам је јачи од Чарлса Дарвина!

****

Његош је Горски Вијенац започео „Посветом праху оца Србије“. Данас се у Србији вјештачка интелигенција користи 57% за забаву, 44% за претрагу информација, 30% за генерисање идеја, 29% за писање радова, 25% за превод страног језика, 13% за писање мејлова и генерисање садржаја, 12% за писање си-вија и 11% за програмирање. Његош није у моди код оних којима је написао посвету. Ко не вјерује може да се увјери кликом на миш рачунара, или на претраживачу за гугл. Ноћ скупља вијека никако да стигне! Није све у машинама. Душа је благо!

****

Ана Ахматова и Марина Цветајева највише личе на Лабуд-пјесму Ранка Радовића. Пожури! Немој закаснити!

****

У Сарајеву је било више од 150 000 Срба. Данас постоји Источно Сарајево и непређени Рубикон босанског лонца. Подлогу чини најновије штиво Дарка Танасковића и Ненада Кецмановића. Чита се наизуст. О имену и детаљима сјајне књиге неки други пут. Артефицијалном интелигенцијом не треба путовати до неоткривених артефаката разараног свеправославног бића. Компјутер или хартија од вриједности као наш усуд? Одлука је у нама. А ми смо одавно изван себе!

****

Бог све види. Шта ће украдене милијарде лоповима кад немају миран сан? Шта ће власт убицама кад не владају собом? Шта ће наркоманима милијарде евра кад немају себе? Шта ће некоме све кад је ништа? До у бесконачно. Нетачно или тачно? Списак још не води у коначно. И то Бог види. Ћути и надгледа.

****

Облак у панталонама обукао је Владимир Мајаковски. Српски превод губи у себи руску мелодичност. Ко пише и слуша у исто вријеме то може осјетити. Русофилство без бијеле Русије обична је лешина.

****

Голи Оток је нијанса Зиданог Моста. Живи само још у Црној Гори. Ђекна свих нас која сатире будућност.

****

Иванград још живи у Беранама. Поезију Милоша Остојића и Миомира Мишовића нико је изучава. Нема ниједне докторске дисертације о књижевном дјелу Миодрага Булатовића. Борислав Пекић је у мемоарима набројао испуњена обећања комунизма. Лим протиче кроз беранске приче. Три споменика испред општине и три споменика на врху главне улице. Два света тројства локалног карактера. За перо и фотоапарат дуге Небојше Јеврића. Да се лакше поднесе сумрак.

****

Хомер је написао Илијаду и Одисеју. Одисејама српских питања никад краја. Наставиће се…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: