Пут Тање Кнежевић Перишић: Од растјеривања усташких банди по Херцеговини, до гласања против Његошевог споменика у Никшићу

Прије неког времена, одборница, независна,  јер се у међувремену одвојила и политички мимоишла са „Патриотско-комитским савезом“ Тања Кнежевић Перишић, била је једина одборница у Никшићу која је гласала против подизања споменика Његошу, нашем највећем  пјеснику и владару, уз објашњење да јој се не свиђа реченица из образложења „да је Његош највећи српски и југословенски пјесник“, па нас то подсјети на „ране радове“ бивше лидерке Патриотско-комитског савеза Црне Горе, актуелне „узорне Белведерке“, које је медијски освијетлио, кроз објављивање истраживачког текста новинар Синиша Луковић.

„Новембар 25. и 26. херцеговачко ратиште – прва линија фронта. Основни мотив који ме је покренуо да одем на херцеговачко ратиште након избјеглиштва из Загреба, била је жеља да видим те наше борце, наше суграђане, који седамдесетак дана бране част и углед Југославије, растјерују усташке банде и припаднике хрватске војске, из мјеста у Херцеговини која су и у прошлим ратовима била на злу гласу по недјелима која су урадили. Управо су пале и Чепикуће, озлоглашено усташко упориште са стратешким значајем.“- почиње текст „Савина бригада за примјер чојства и јунаштва“ који потписује млада Тања Кнежевић у „Никшићким новинама“ од 29. новембра 1991. године.

Слиједи исцрпан Кнежевићкин извјештај о борби резервиста бригаде „Сава Ковачевић“ из састава ЈНА са „усташама“, „муповцима“ „зенгама“ тих јесењих дана 1991. године у залеђу Дубровника, херојствима наших бораца, великим губицима противника и надасве, великој жељи новинарке и њених бројних саговорника са терена да се заштити угрожено српство и православље. Тако је Кнежевићка у пратњи својих домаћина – резервиста ЈНА и добровољаца из Никшића, обишла Чепикуће, лично видјела два погинула „муповца“ и из прве руке се увјерила да су се Хрвати подуже припремали за рат са ЈНА, како је тада писала.

„Лука Радуловић ми је дао слике усташа које су пронашли сакривене у подрумима, слике које показују мјештане који су и током Другог свјетског рата били у усташким формацијама и против чијих се синова они данас боре. Лука напомиње да су слике пронађене у Требимљи, у кућама Васа Шијаковића и браће Шћепа и Марка. Иначе, оне датирају из 1943. године и доказују какви су људи и којих опредјељења живјели 40 година након рата на овим просторима.“- пише између осталога млада репортерка из Никшића.