Пушкинске горе: Легендарна имања које је опјевао највећи руски пјесник
1 min read
Многи градови у Русији поносно истичу да их је посјетио Александар Пушкин, па макар то било и у пролазу, а свака кућа у којој је могао да попије шољу чаја обиљежава се спомен-плочом. У Псковској области, међутим, постоји мјесто у коме је велики пјесник опјевао сваку стазу, дрво и пропланак. Зове се „Пушкиногорје” и подразумјева три имања у једном музеју: Михајловско, Петровско и Тригорско.
Михајловско
Пушкин је највише био везан за Михајловско. Први власник имања био је његов прадеда Аврам Ханибал, први тамнопути поданик Руске империје, саборац, пријатељ и кумче Петра Великог. Имање је касније наследио Пушкинов деда Осип. У његово вријеме у Михајловском изграђена је садашња господска кућа и уређен парк с алејама, украсним језерцима и мостићима. Пушкинова мајка постала је власник имања 1818. године.
На овом мјесту написана су бројна Пушкинова дјела, а међу најзначајнијим су поема „Борис Годунов” и централни дио романа у стиховима „Јевгеније Оњегин”, настао за вријеме прогонства 1824-26, када је пјесник био кажњен због слободоумних стихова.
Тај период пјесниковог живота у Михајловском сматра се необично важним за његово стваралаштво, јер је управо тада дошло до прекретнице у стилу писања и преласка са романтизма на реализам.
На сусједном имању Тригорско Пушкин је 1825. године срео Ану Керн и посветио јој једну од својих најпознатијих пјесама „Ја памтим дивно магновење“ . Романса међу њима догодила се касније у Петербургу, али на имању и данас постоји романтична Алеја Керн са старим липама.
Тригорско
Пушкин је био у пријатељским односима са породицом Прасковје Осипове Вулф, власнице сусједног имања Тригорско, чији је назив је географског поријекла, будући да се налази на три брежуљка.
Прасковја је била блиставог ума и образовања. Пријатељство с њом било је цењено међу многим истакнутим савременицима. Пушкин и Прасковја упознали су се још 1817. године, а пјесник ју је касније посјећивао кад год је долазио у Михајловско.
Још у 18. вијеку у Тригорском је изграђен живописни парк са три језера, бројним алејама, декорисаним стазама и воћњаком.
У једну од најпознатијих знаменитости парка спада огроман суначни сат, у чијем центру се налази храст, а вријеме се одређује по сијенци коју баца. Од суначног сата полази „Татјанина алеја“ (јунакиња романа „Јевгеније Оњегин“), а у близини се налази и „Оњегинова клупа“ мјесто на коме је дошло до разјашњења односа између Татјане и Оњегина.
Петровско
Имање је такође даровано Пушкиновом дједи Авраму Ханибалу 1742. године, а затим га је наследио његов син Петар који је изградио централну кућу на имању.
Власник имања у периоду од 1822. до 1839. био је пјесников рођак Бењамин Ханибал. Пушкин је овдје често боравио, а у музеју је, између осталог, изложен радни сто који је користио.
У састав музеја „Пушкиногорје“ Петровско је ушло 1936. године, док опис музеја потиче из 1952. године. Тада је на основу фотографија реконструисана господска кућа која је изгорела 1918. године. Крајем прошлог вијека обновљена је и мала кућа Аврама Ханибала.
Свјатогорски манастир
Недалеко од Михајловског налази се Свјатогорски манастир у чијој библиотеци је Пушкин често радио.
После пјесникове погибије у двобоју 1837. године његови посмртни остаци пренијети су овде и сахрањени у породичној гробници Ханибала Пушкина.
