Европска тројка и њени сателити жарко желе да председник САД Доналд Трамп остане у ратном седлу јер знају да не могу сами да се носе с ратом у Украјини, али су на самиту НАТО у Хагу доживели фијаско кад у завршном саопштењу није било формулације да је Русија агресор. Шта је то ако не пукотина у НАТО, каже професор геополитике Срђан Перишић.
Последњи самит Алијансе одржан прошле недеље у Хагу протекао је у знаку додворавања учесника Трампу, а како каже Перишић, разлог је био страх европских чланица од америчког председника који не воли мултилатералне организације па чак ни оне које су САД формирале, а још је и успоставио добар контакт с Русијом.
Зато је, сматра професор, Трамп брзо и отишао са самита чим је постигао шта је хтео, а то је да се чланице обавежу на издвајања пет одсто БДП за одбрану.
“Због тога су се и генерални секретар НАТО Марк Руте и неки други улизивачки односили према Трампу плашећи се да он не изнесе неки нови захтев осим тих пет одсто. Било је и контроверзи и око члана 5 који подразумева да ако нека чланица буде угрожена све остале чланице су дужне да је бране. Али тај члан није довољно дефинисан – шта ако нека чланица НАТО крене у агресију, ко ће оценити да ли је она у одбрани или у агресији…И Трамп је откад је на власти износио сумње према члану 5 и зато су сви на том скраћеном самиту страховали да он не оде даље у дерогирању НАТО”, оцењује Срђан Перишић.
Ко је за столом, а ко на столу
Један од разлога он види и у томе што је амерички председник почео преговоре са Русијом а за тим столом нема никог од Европљана.
“За столом седе америчка и руска делегација а на столу су управо Француска, Немачка, Британија, ЕУ, па можда и НАТО”, констатује професор, алудирајући на опаску некадашњег америчког државног секретара Ентонија Блинкена да “ако ниси за столом, онда си на столу, то јест на менију”.
Политиколог Никола Перишић сагласан је да је Алијанса на скупу у Хагу дефинитивно показала недостатке и нејединство у функционисању, што је долазак Трампа само поспешио – а САД су те које су формирале НАТО И најдоминантнија држава у том савезу.
“У овом тренутку кад Трамп жели да покаже европским чланицама ко је доминантнији у том односу и да морају да слушају шта он каже. Амерички председник игра и на ту карту да и даље развија и продуби кризу унутар ЕУ кроз различито деловање – што кроз спољну политику, што кроз унутрашње изазове које подстиче у неким државама ЕУ. Један од начина на који делује јесте управо ова жеља да повећа део средстава које европске чланице треба да уложе у одбрамбену политику унутар НАТО и то је још један показатељ да ће државе ЕУ ићи у нову економску кризу. Други начин који Трамп користи јесте подршка различитим суверенистичким политичким опцијама унутар држава ЕУ и тако се ЕУ суочава са различитим кризама које треба да реши – а у овом тренутку нису способни да их реше”, примећује политиколог уз оцену да ће због тога ЕУ морати да крене у реформе чији правац, да ли досадашњи или више суверенистички, зависи од будућих избора у низу европских држава.
Европска тројка не одустаје од ратне опције
Засад, уверен је Никола Перишић, не може да прође варијанта реформи која би подразумевала европску војску, како је раније предлагао француски председник Емануел Макрон.
“С друге стране, Трамп жели да пребаци одговорност и финансијску и војну подршку Украјини на Европу и да она преузме улогу коју су имале САД до доласка његове администрације. Али питање је колико то Европа може себи да приушти у овом тренутку јер највеће европске државе попут Немачке и Француске пролазе кроз кризе а дефинитивно би се развило додатно незадовољство грађана када би се повећала финансијска и друга помоћ Украјини. Трамп опет покушава дасебе позиционира као миротоворца у сукобу у Украјини где и даље проактивно делује кад је у питању успостављање мира а свестан је и економског карактера тог сукоба”, образлаже свој став саговорник Спутњика.
Срђан Перишић, међутим, упозорава да европска тројка, иако је на овом самиту поражена у својим намерама да продужи рат, неће одустати од покушаја изазивања конфликта, можда и неког новог, те да у те сврхе прибегава опробаној методи да оптужи Русију за оно што сама ради:
“Оптужују Русију да креће у инвазију на Запад. Тако су је 2013. оптуживали да се спрема да уђе у Украјину, а у ствари су они ушли и срушили тадашњу Украјину у пучу фебруара 2014. И сад нешто слично раде. Оптужују Русију како ће извршити агресију на земље Европе што значи да се они припремају за конфликт по истом моделу. Шеф немачке обавештајне службе рекао је пре три месеца да Немачка и земље ЕУ морају бити спремне да до 2030. уђу у рат са Русијом а да до тада морају да подрже Украјину да ратује док се они не спреме.”
Трампу је зато тешко, каже Срђан Перишић, утолико пре што га и неоконзервативци у Вашингтону гурају да настави рат и слање оружја кијевској хунти, а с друге стране гурају га и у рат с Ираном.
У ЕУ се осмелили суверенисти
У контекст ратоборних тонова из Европе Никола Перишић ставља и самит Европске уније, одржан дан после самите НАТО. Како каже, скуп ЕУ је остао у сенци дешавања у Хагу, што сведочи и о тренутној клими у овој организацији.
Један од утисака за њега је и што су се суверенистичке снаге оличене у премијерима Мађарске и Словачке Виктору Орбану и Роберту Фицу осмелиле да исказују своје ставове.
“Тако је од тренутка кад је Трамп постао председник САД јер они знају да имају заштиту у тој глобалној сили. Сетимо се да је Орбан раније излазио кад је било гласање за претходни пакет санкција Русији и тако их невољно прихватао. Сада је то потпуно другачије и сад је спреман да сноси последице знајући да ће добити подршку од Трампа и да не мора да брине о егзистенцијалном, економском питању”, каже политиколог, коментаришући чињеницу да су Мађарска и Словачка на самиту блокирале 18.пакет санкција Русији, а Мађарска и почетак преговора Украјине са ЕУ.
ЕУ ће, верује Никола Перишић, упркос томе наставити да инсистира на покушајима да пошаље слику јединства али врло често се постиже контраефекат.
“Питање је капацитета ЕУ да заиста покрене јединствену политику и да ли уопште представља релевантног актера кад се, рецимо, буде разговарало о неком примирју о Украјини. То је у ствари један од највећих крахова ЕУ, али и криза лидерства – не постоји јака политичка личност у Европи која би била покретач преко потребних реформи ЕУ”, закључује политиколог, преноси Спутник.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Њемачка,Француска,Британија=Црна тројка у ЕУ. Само би да ратују. Када би могли и на Марс би започели кавгу и прангијали.