Prvi svetski rat u evropskim udžbenicima: Svoje bitke broje, srpske ne

Primicanje stogodišnjice Prvog svetskog rata pokrenulo je širom Evrope „preslišavanja“ iz istorije. Šta su bili povodi, a šta stvarni uzroci? Na kome je odgovornost za sukob u kome je živote izgubilo oko 15 miliona ljudi polemišu ne samo istoričari, već i političari.

Zadržavajući se na terenu nauke, „Novosti“ su istraživale šta o do tada najvećem ratu u istoriji uče đaci u nekim evropskim zemljama. Da li posle 45-minutnog školskog časa napuštaju učionice sa istim ili makar sličnim saznanjima? U kom kontekstu se pominje Srbija?

Evo šta smo otkrili:

AUSTRIJA

Lekciju o Prvom svetskom ratu austrijski đaci uče u 3. razredu srednje škole, što je pandan našem sedmom osnovne. Iz uvida u jedan od udžbenika, stiče se utisak da je pažnja usmerena na opšta mesta. Rat je, navodi se, bio sukob vojne moći, nepoverenja i straha. Kontekst koji je prethodio ovako je objašnjen:

– Nemačka je postala snažna vojna sila, koja je osvojila kolonije i naoružala flotu, što je dovelo do sukoba sa Velikom Britanijom. Između Nemačke i Francuske vladala je mržnja i osporavanje granica. Sve sile demonstrirale su svojim moćnim armijama ratnu gotovost. Nepoverenje je dovelo do povećanja programa naoružanja koji je u Nemačkoj i Rusiji bio udvostručen. Česi, Hrvati, Poljaci i drugi narodi borili su se za svoju ravnopravnost, ali je ona većim delom ostala neostvarena.

Navodi se, takođe, da su 1878. austrijske trupe umarširale u BiH, jer je Austrougraska monarhija svoju moć želela da proširi na sve Južne Slovene, ali da je carska Rusija želela da ostane zaštitnik Slovena.

Jedan odeljak lekcije posvećen je Gavrilu Pricipu – „atentatoru“, za koga se kaže da je bio srpski student i da je ubistvo prestolonaslednika pokrenulo Prvi svetski rat.

Uči se i da je glavni sukob na Balkanu počeo oko austrijsko-srpskog konflikta i da je za Evropu Balkan uvek bio žarište sukoba. Citira se i nekoliko rečenica austrougraskog ultimatuma srpskoj vladi i navodi da su određene tačke iz njega za srpsku vladu bile neprihvatljive.

Sumiraju se događaji na zapadnom i istočnom frontu, bitke na reci Somi, u Alpima… Kao jedna od karakteristika rata izdvaja se da je tada počela upotreba novih smrtonosnih oružja – granata, mitraljeza i prvih tenkova, a da su se kako je rat odmicao kršila i pravila ratovanja uvođenjem bojnih otrova. Pisma mnogih vojnika cenzurisana su kako bi se u Nemačkoj podsticala vera u konačnu pobedu.

Lekcija obrađuje i položaj žena tokom rata, koje su radile i u fabrikama oružja i na njivama. Pominje se da je zbog vrlo malih sledovanja hrane zavladala glad i da je tokom 1918. od gladi pomrlo oko dva miliona ljudi.

FRANCUSKA

O Prvom svetskom ratu francuski đaci uče u dva navrata – u završnoj godini osnovne škole i u pretposlednjem razdredu srednje. Prednost se, pre svega, daje socijalnom apsektu, a manje vojničkim rezultatima. Pristup je tematski, a ne hronološki.

U udžbeniku za osnovce, na petnaestak stranica, obrađuje se početak rata, podela između saveznika iz trojne Antante i Centralnih sila, bitka kod Verdena, Turski genocid nad Jermenima, revolucija u Rusiji 1917, položaj civila, promene granica u Evropi i predstavljanje kolonijalnih vojnika.

Navodi se da je direktan povod za rat bilo ubistvo austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevu, ali ne i ko ga je ubio. Uči se kad je i zašto Francuska ušla u rat, kad su se priključile SAD i kad je zaključeno primirje. Mali Francuzi tako saznaju da je kod Verdena, od februara do decembra 1916. ubijeno 163.000 Francuza i 143.000 Nemaca, a da je u celom ratu stradalo 10 miliona ljudi, uz nebrojeno mnogo povređenih i invalida. Uče šta su to totalni rat, propaganda i cenzura, a informisaće se i o tome da je na francuskoj strani učestvovalo 550.000 vojnika iz njenih kolonija.

U srednjoj školi, među udžbenicima se izdvajaju onaj samo za Francuze, i mešoviti francusko-nemački, u kontekstu zajedničke Evrope kojeg pručavaju đaci na pojedinim društvenim smerovima. Francuzi sami uče da je Ferdinand ubijen u Sarajevu 28. juna, prikazuju im se karte savezništava i ofanziva, opisuje hronologija događaja, pre svega, iz ugla frontova u njihovoj zemlji, predstavlja pobeda boljševika u Rusiji, razlažu novi tip ratovanja, položaj vojnika i civila u Belgiji i na severu Francuske, kao i propuštene prilike da se sačuva mir.

Zajednički udžbenik je mnogo zanimljiviji. U njemu se, između ostalog, ističe da je rat započeo na Balkanu, tako što je „jedan srpski nacionalista“ ubio austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevu, kao i da je Beč poslao Beogradu „neprihvatljiv ultimatum“. Kao uzrok rata navode se kolonijalne i pomorske ambicije velikih sila.

Ističe se takođe da je Rusija bila osetljiva na interese Slovena, naročito Srba, a da je Austrougarska bila zabrinuta zbog kohezije svog multinacionalnog carstva, i da su ove dve sile bile konkurenti na Balkanu, gde su vođeni ratovi 1912. i 1913. godine. Naglašava se da Prvi svetski rat predstavlja eru radikalizacije nacionalizama i ideologija u Evropi i da je to vreme masovnih masakara. Navodi se i da je rat tada predstavljao oličenje muške hrabrosti i rodoljublja, a kaže se i da se očekivao kratkotrajni sukob.

Pominje se da su već od leta 1914. na zapadnom frontu i u Istočnoj Pruskoj, a zatim 1914. i 1915. u Srbiji, civili trpeli nasilje, silovanja, pljačkanje kuća i uzimanje talaca.

Uči se i o „mehanizmu savezništava“ i sistemu rovovskih bitaka, prenose se sadržaji pisama nemačkog cara Vilhelma Drugog svom austrougarskom kolegi Francu Jozefu, povodom „strašnog zločina u Sarajevu“, pominje se da se Bugarska 1916. pridružila Centralnim silama i napala Srbiju, opisuju uslovi moblizacije, rast nacionalnog jedinstva u Nemačkoj i patriotskog osećanja Francuza. Prenose se, između ostalog, i tekst poruke predsednika Vilsona kongresu, originalna svedočanstva francuskih i nemačkih vojnika iz njihovih pisama i dnevnika, ističu vrste i količine upotrebljenog naoružanja, beleže glad nemačkih civila i velika međusobna mržnja.

HRVATSKA

Kako hrvatske istoričare koji pišu udžbenike daleko više interesuju teme vezane za Drugi svetski rat, a pogotovo poslednje ratove na ovim prostorima, značajnijih promena u pristupu temama iz Prvog svetskog rata u hrvatskim udžbenicima poslednjih godina nije bilo.

U zanimljivoj analizi koju je objavio Stefano Petrungaro „Pisati istoriju ponovo“ za studiju istorije u Veneciji, autor je analizirao udžbenike istorije u Hrvatskoj u različitim periodima i zaključio da je naglašeno „klizanje identiteta“ Gavrila Principa – od nacionalno neodređenog Bosanca i Srbina i otvorenog podržavanja atentata, do teroriste i negativca.

U hrvatskim udžbenicima iz obe Jugoslavije naglašeno je junaštvo srpske vojske, a sada se to promenilo i naglašava se „kroatizacija dobrovoljačkih hrvatskih jedinica“ i mučeništvo hrvatske vojske.

Nezahvalno je reći, ali deo istoričara nije sposoban za proučavanje tako zahtevnih tema, poput Prvog svetskog rata, koje iziskuju malo šira znanja i sistematičnija istraživanja po inostranim arhivima – tvrdi Stjepan Matković, naučni savetnik u Hrvatskom institutu za istoriju.

Deo hrvatskih istoričara zamera što se u hrvatskim udžbenicima više i otvorenije ne govori o Gavrilu Principu kao teroristi.

– Sarajevski atentatori ostali su plemeniti ljudi sa časnim namerama. Još kada su gledaocima u memoriju ušli kadrovi iz Bulajićevog filma „Sarajevski atentat“, u kome je mladi, lepi, modno doterani, kao s pariskog bulevara pridošli Princip u izvedbi Irfana Mensura izvršio svoj istorijski zadatak, kako ne poverovati u ponuđenu priču o tome ko je bio dobar, a ko loš – stav je Matkovića.

Nedavno se pojavilo i novo izdanje knjige Ive Pilara „Svetski rat i Hrvati“, u kojoj se tvrdi da su Srbi kao nagradu za žrtve i saradnju sa Antantom tražili da dobiju Dalmaciju, Hrvatsku, deo BiH i Slavoniju.

NEMAČKA: 1914-1918 – ZANEMAREN PERIOD

Iako je Prvi svetski rat tema koja fascinira mlade u Nemačkoj, u školama mu se poklanja relativno malo pažnje – konstatovanp je u nedavnom izveštaju Dojče velea. U diskusijama o nemačkoj istoriji i kulturi dominira senka Drugog svetskog rata, dok je period između 1914. i 1918. relativno zanemaren.

– Trudimo se da u gradivu povežemo protivrečna naučna stanovišta i različita mišljenja – rekao je Ulrih Bongertman, autor udžbenika i presedavajući nemačkim Udruženjem nastavnika istorije. – To može biti veoma teško, čak i kada su đaci vrlo zainteresovani za temu. Kompleksno pitanje krivice ne može da se objasni na jednoj strani udžbenika ni na jednom času od 45 minuta.

U BIH RAZLIČITO O SARAJEVSKOM ATENTATU: PRINCIP ZA JEDNE HEROJ, ZA DRUGE TERORISTA

O Sarajevskom atentatu i Gavrilu Principu deca u Bosni i Hercegovini uče različito.

– U Srpskoj đaci uče da je Princip bio heroj i borac za oslobođenje od austrougarskog okupatora. To smo učili i mi, nešto stariji, u udžbenicima istorije u bivšoj Jugoslaviji. Nažalost, i neki drugi koji su takođe učili iz istih udžbenika, a tu prvenstveno mislim na Bošnjake u BiH, sada su svoje mišljenje promenili i bošnjačku decu uče nečemu što se ne može zvati istorijom – kaže, za „Novosti“, direktor Republičkog pedagoškog zavoda RS Predrag Damjanović.

On kaže da se na osnovu izjava koje ovih dana dolaze iz dva entiteta u BiH, a koje se tiču Sarajevskog atentata, ne može steći utisak da je to jedna te ista država!

– Istoričari su dokazali da je pokret Mlada Bosna bio pokret za oslobođenje od okupatora. Da je atentat bio akt organizacije koja je želela oslobođenje BiH od Austrougarske. I upravo tako o tom događaju uče deca u Republici Srpskoj. Međutim, u knjigama u Federaciji BiH ne piše tako. Kod njih čak uče da je BiH bila najprosperitetnija za vreme Osmanlija i Otomanske imperije – ističe Damjanović.

Istina, u poslednjih nekoliko godina i udžbenici istorije u Srpskoj i Federaciji BiH su, pod uticajem Misije Saveta Evrope u BiH, doživeli reviziju, pa je tako, na primer, u udžbeniku istorije za 4. razred gimnazije izdavača „Sarajevo pablišing“ iz 2004. pisalo da je Gavrilo Princip bio „srpski nacionalista koji je smatrao Franca Ferdinanda najvećom pogibelji za ideju ujedinjenja Srba i uopšte Južnih Slovena pod srpskim vođstvom“. Međutim, u izdanju istog izdavača iz 2007.godine ta karakterizacija je izostavljena, ali je dopunjena odlomkom pod nazivom „završna reč Nedeljka Čabrinovića na suđenju atentatorima“, u kojem je govorio o okruženju u kojem su atentatori došli na ideju ubijanja Franca Ferdinanda.

VELIKA BRITANIJA: RAT DVEJU ZEMALJA

Prvi svetski rat zapravo se ne uči u britanskim školama – primećuje Džonatan Lišer, nastavnik istorije u Edinburgu. Skoro sva britanska deca uče o ratu između 1914. i 1918, ali samo kao o ratu između dve zemlje, Britanije i Nemačke, naveo je Lišer nedavno u „Gardijanu“. Srbi i Austrijanci se pominju samo na početku, a trogodišnji rat Rusa na istočnom frontu protiv Nemaca i Austrijanaca se obično zabašuruje. Većina britanskih tinejdžera nikada ne bi razumela zašto se rat naziva Prvim svetskim. Ne podučavaju se o svetskom karakteru rata. U većini škola nastavnici istorije fokusiraju se pretežno na aspekte u kojima je britanski angažman bio najznačajniji. Bitka na Somi, u kojoj su Britanci bili dominantni dobija iscrpnu pažnju, dok jednako značajna, ali francuski dominantna, Verdenska bitka, često biva izostavljena.