ИН4С

ИН4С портал

Први сусрет Вучића са европским званичницима после Москве: Какав нам европски пут „кроји“ Кошта?

1 min read

Getty © EU Council / Pool/Anadolu

Упркос упозорењима из Брисела да ће Србија сносити последице због посете председника Александра Вучића Паради победе у Москви и одјецима појединих „гласова“ из Европског парламента да управо на том курсу председник Европског савета Антонио Кошта на балканској турнеји треба да заобиђе Србију, посета није отказана и гост је стигао у Београд.

Саговорници РТ Балкан сматрају да су претње „пуцњи у празно“ и да Кошта из фасцикле неће извући ништа што досад нисмо чули ни видели. Већ, исту причу – о реформама, политици проширења ЕУ на чијој је агенди Србија, као и наставак притисака да се ускладимо са политиком ЕУ, уведемо санкције Русији и нормализујемо односе са Приштином. С друге стране, како наводе, његова изјава дата уочи доласка да ЕУ остаје посвећена поновном покретању процеса проширења који је стагнирао, али да би Црна Гора и Албанија могле да се придруже пре других, јасно говори да ће приоритет имати они са којима нема политичких препрека. А ове две земље су у потпуности у складу са политиком ЕУ.

Тако је Кошта истакао да Западни Балкан мора да поново буде један од приоритета Уније, а да је процес стагнирао делимично због оклевања земаља чланица.

„Руска инвазија на Украјину убрзала је процес придруживања Украјине и Молдавије, па није фер према земљама Западног Балкана да их Украјина и Молдавија претекну. Ово ће их подстаћи да брже предузимају реформе“, рекао је Кошта у интервјуу за „Еуроњуз“ уочи доласка.

У ред оних који сматрају да Кошта отказивањем посете треба Србију да казни због присуства Паради победе је и известилац Европског парламента за тзв. Косово Рихо Терас. Он је покренуо петицију у којој европосланици својим потписом траже исто од Коште – да на западнобалканској турнеји 13. маја не посети и Србију. У тексту петиције наводи се да је посета Србија „веома проблематична“, с обзиром на чињеницу да је Вучић присуствовао војној паради председника Русије Владимира Путина.

Амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре изјавио је о Вучићевом боравку у Москви, да ЕУ жели Србију, али да се од наше земље очекује реализација реформи и геостратешка оријентација која је јасно усмерена ка Европској унији“.

Одговарајући на упозорења из Брисела, председник Србије је поручио да „ако неко треба да плати цену, то ће бити он, а не Србија“.

„Ако су мислили да ћу да некоме да ћутим, нећу да ћутим. Рећи ћу им све што мислим о политичком односу према Србији“, рекао је Вучић, који је током боравка у Москви, истакао и „да не памти да је „Србија била овако поштована и да је овакво гостопримство било показано“.

Коментаришући најаве да ће Србија због своје суверене одлуке да се прикључи Паради у Москви, шеф српске дипломатије Марко Ђурић изјавио је да је данас, на самиту министара спољних послова ЕУ у Варшави, добио потврду да у мандату ове Европске комисије постоји пуна посвећеност томе да Србија значајно напредује на путу ка пуноправном чланству у ЕУ.

„Ми стално наглашавамо да ми не тражимо неку помоћну столицу, да не желимо никакве фазе, желимо равноправно, једнако место за тим столом. Србија припада Европској унији, припада европској будућности. Мислим да данас у Европи заиста постоји консензус око тога да Србија има европску будућност“, рекао је Ђурић.

Он је истакао да неће бити прекида евроинтеграција Србије нити санкција због тога што је председник државе присуствовао паради поводом Дана победе.

„Видећете врло брзо да неће бити никаквог прекида европских интеграција, нити санкција и било чега чему се поједини злуради надају. Србија води једну озбиљну и одговорну спољну политику. У том смислу можемо да очекујемо само наставак развоја наших односа, а ми се у том нашем деловању руководимо нашим интересима“, рекао је Ђурић за РТС.

Додао је да у наредном периоду очекује у Београду посете неких од лидера ЕУ, међу којима су председник Савета ЕУ и шефица европске дипломатије Каја Калас.

„Очекујем нови моментум, како се то каже, и ново убрзање у развоју тих наших односа са Бриселом. А то неће бити науштрб наше уравнотежене спољне политике“, нагласио је Ђурић.

Навео је да је било критика и на рачун Вучића везано за учешће на паради у Москви.

„Нећу сада појединачно наводити које све државе су имале те критичке ставове, од Луксембурга, Белгије, Хрватске, наравно, и слично“, навео је и додао да суштински нема шта да се замери, „зато што политика Србије јесте заснована на Повељи Уједињених нација“.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић Коштин долазак види као поруку да регион остаје приоритетан интерес Европске уније у геополитичком и безбедносном смислу и да Кошта у складу с тим, промовише политику проширења.

„Када је реч о Србији, нећемо чути ништа ново што до сада нисмо чули. Остају притисци и примедбе које су били и пре. И овде у Београду ћемо чути, исте оне критике о одласку у Москву зато што се то не поклапа са актуелном политиком ЕУ, као и наставак притисака да уведемо санкције Русији. И даље је тај политички услов у првом плану и то ће бити поновљено и овде“, објашњава Миливојевић за РТ Балкан.

Ипак, како сматра, некаквих нових санкције неће бити јер за то ни нема простора. Како подсећа, преговарачки процес и преговори су нашој земљи блокирани три године.

„Није интерес ЕУ да антагонизира Србију, јер нема региона без Србије, али је јасно је да ће се наставити политика притисака и примедби, али и прича реформама и проширењу“, истиче Миливојевић.

Реагујући на најаве да су Црна Гора и Албанија прве у реду за улазак, Миливојевић истиче да је то логичан след јер су, како указује, оне чланице НАТО-а и са њима немају никаквих проблема.

„Те две државе следе у потпуности политику тих земаља. Ипак, мислим да питање уласка Србије није на дневном реду, да политички услови и даље доминирају не само у односу према нашој политици према Русији, већ и према Косову и Метохији“, закључује Миливојевић.

Политички аналитичар Иван Милетић истиче да ће на столу осим посете Москви, наћи и студентски протести будући да политичка криза у Србији траје и с обзиром на боравак студената у Стразбуру. Када је реч о првенству пролаза Црне Горе и Албаније, Милетић такође, примећује да је реч о чланицама НАТО-а, кроз чије је чланство „бржи пут ка ЕУ“.

Председник Европског савета Антонио Кошта започеће званичну турнеју по Западном Балкану у уторак, 13. маја, посетом Србији, где ће се састати са председником Србије Александром Вучићем, премијером Ђуром Мацутом и посланицима Народне Скупштине.

Кошта долази у Београд у оквиру турнеје по Западном Балкану, а након састанка Вучић и Кошта одржаће конференцију за новинаре.

Како се наводи, циљ посете Западном Балкану је потврда посвећености Европске уније региону и како би био суорганизатор шестог самита Европске политичке заједнице у Тирани, која се одржава 16. маја. У среду ће Кошта посетити Подгорицу и Приштину, 15. маја Скопље и Тирану.

Извор: РТ Балкан

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

51 thoughts on “Први сусрет Вучића са европским званичницима после Москве: Какав нам европски пут „кроји“ Кошта?

  1. Srbija je zemlja koja najviše sarađuje sa okruženjem zbog puta u EU, ali i sa drugima jer interes zemlje je Vučiću na prvom mestu.

    54
  2. Очекује се да ће европски званичници поновити своју подршку европском путу Србије, али и нагласити важност испуњавања услова за чланство.

    62
    1
  3. Mislim da nam se sve ovo i dešava zato što su neki videli da je Srbija zemlja koja se ne boji i koja ide napred iz dana u dan, pa su pokušali da nam prepreče taj put.

    99
  4. Посета Антониа Коште Западном Балкану има за циљ потврду посвећености Европске уније региону.

    57
  5. Европска унија наставља да прати напредак Србије у спровођењу реформи, посебно у области владавине права, независности правосуђа и борбе против корупције.

    83
  6. Очекује се да ће европски званичници поновити своје захтеве за конструктивним ангажовањем Србије у дијалогу.

    79
  7. неће бити никаквог прекида европских интеграција, нити санкција и било чега чему се поједини злуради надају.

    64
  8. Посета Москви и одржавање блиских веза са Русијом представљају изазов за европски пут Србије.

    69
  9. Европска унија очекује од Србије да се усклади са њеном спољном политиком, посебно у контексту односа са Русијом.

    61
  10. Европски савет је, међутим, потврдио да ће Кошта наставити своју турнеју по Западном Балкану, укључујући и разговоре у Србији

    66
  11. Odlazak Vucica u Moskvu nije bio potez motivisan protiv EU, vec naprotiv potez koji oznacava vezu Srbije sa Rusijom i obrnuto. A EU i Evropske zemlje ce biti uvek u zizi interesa saradnje i prijateljstva sa Srbijom

    57
  12. Кошта истакао да Западни Балкан мора да поново буде један од приоритета Уније

    56
  13. Западни Балкан мора да поново буде један од приоритета Уније, а процес је стагнирао због оклевања земаља чланица.

    94
  14. Eвропски парламентарац Рихо Терас позвао је Кошту да откаже посету Србији због Вучићевог присуства војној паради у Москви, тврдећи да то представља подршку руским ратним злочинима у Украјини

    92
  15. Вучић је нагласио значај дијалога у времену геополитичких изазова и потврдио опредељеност Србије за наставак европског пута.

    90
  16. Вучић је дочекао председника Европског савета Антонија Кошту у Београду, где ће разговарати о кључним питањима односа Србије и Европске уније

    73
  17. Poseta Antonija Košte Beogradu je snažan podsticaj za Srbiju da nastavi sa reformama i jačanjem odnosa sa EU.Njegove poruke su jasne i konstruktivne,naglašavajući važnost saradnje, stabilnosti i napretka na putu ka evropskoj integraciji.

    92

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *