Први пут пред читаоцима: Мемоари српске принцезе Јелене удате у царску породицу Романов
1 min read
фото: Спутњику уступио Центар Руског географског друштва у Србији
Књигу „Последњи сведок: догађаји из Јекатеринбурга и Алапајевска у сећањима принцезе Јелене Српске“, приредили су Галина Игоревна Шевцова, Николај Борисович Неујмин и Олга Николајевна Потјомкина, а издавач је Центар Руског географског друштва у Србији.
Реч је о драгоценом историјском извору који допуњује слику последњих дана Империје и трагичних догађаја који су уследили у току лета 1918. године у Јекатеринбургу и Алапајевску.
Принцеза Јелена је најстарије дете краља Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке, ћерке краља Николе I Петровића Његоша, сестра престолонаследника, регента, а затим краља Александра I Карађорђевића.
„Била је удата у двор Романових, она је један од последњих живи сведока велике трагедије царске породице, трагедије у Алапајевску. Јелена Карађорђевић је после тога из царске Русије преко Шведске доспела у Швајцарску и тамо провела остатак свог живота. Историјски материјал који се први пут појављује резултат је истраживачког рада наших колега из Руске Федерације, а Центар има жељу, али и мисију да тај материјал представи публици у Србији“, каже за Спутњик директор Центра Руског географског друштва у Србији Мирољуб Милинчић.
Јелена се за кнеза Јована Константиновича Романова (1886–1918), најстаријег сина великог кнеза Константина Константиновича, удала 1911. године, добила је титулу „Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелена Петровна”.
Са Романовим је имала двоје деце, Всеволода и Јекатерину. Била је сведок две руске револуције 1917. године – Фебруарске и Октобарске. Одбила је да напусти Русију у фебруару 1918. када су Петроград напустиле стране дипломатске мисије.
Радило се о храброј, пожртвованој личности која је добровољно пратила свог супруга кроз све недаће које су задесиле њега, његову породицу, константиновску грану династије Романов, у склопу свеопштег односа нових револуционарних снага према царском дому.