Prvi okrugli sto o Kosmetu: Od „unije Srbije i Kosova“ do prestanka sa ustupcima

Akademska zajednica, odnosno pravnici u okviru te zajednice izneli su različita mišljenja u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu koji je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a ona su bila u rasponu od „realne unije Srbije i Kosova“ do poruka da Srbija ne treba više da čini ustupke. Debati u Palati „Srbija“ prisustvovali su predsednik Radne grupe Marko Đurić i ministarka pravde Nela Kuburović.

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović kaže da je akademska zajednica prvo mesto odakle treba da krene dijalog, dok je dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović istakao da je značajno što dijalog počinje promišljanjima profesora pravnog fakulteta.

Ocenio je da je put kojim se ide „maglovit“, ali i „trnovit“, a na česte konstatacije da je Kosovo izgubljeno odgovara da Kosovo nije izgubljeno dok tamo ima 120.000 srpskih stanovnika.

Kosovo je, kaže Avramović, manje izgubljeno od srpskog sela, koje nestaje, navodeći da je stanovništo na Kosovu najveća vrednost i blago koje predstavlja kapital koji Srbija treba da neguje i iskoristi.

Primetio je da je natalitet na Kosovu veći nego u Srbiji uprkos nesrećama koje su se dogodile, te da je spremnost ljudi da se bore na visokom nivou, dok je na državi da promisli kako pomoći svima da tamo ostanu.

„Nema magičnih poteza. Ovo će biti dug put koji podrazumeva niz malih koraka. Ne postoji veliko rešenje, postoji jedna lepeza manjih i čini mi se važnih koraka koji bi ovde mogli da se čuju“, rekao je Avramović i podsetio da je bilo različitih predloga ranije od „više od autonomije, manje od nezavisnosti“, zatim „standardi pre statusa“…

Međutim, ukazuje da je činjenica „da ono što je Srbija mogla dobiti u vreme Miloševića više nije mogla dobiti u vreme Košutinice i, što više vremena prolazi, Srbija će sve manje moći da afirmiše svoje prisustvo na KiM“.

Dekan Pravnog fakulteta u Prištini Vlada Mihajlović kaže da dijalog doživljava kao izazov i da „svi zajedno osećamo kosovsku muku“.

„Tačno je da nema naše vojske i policije, ali dole je naš narod, imamo izgrađenu mrežu institucija, obrazovanje, zdravstvo, socijalne i druge službe i ne smemo da klonemo i da dignemo ruke“, rekao je Mihajlović.

Kaže da je obrazovanje „ključni stub na KiM“ i da su sudbina i opstanak Kosova povezani upravo sa tom oblašću i sa Univerzitetom u Mitrovici.

Profesor Ustavnog prava Vladan Kutlešić kaže da je, po njemu, realno rešenje realna unija Srbije i Kosova, navodeći da je to model koji predstavlja međunarodnu pravnu vezu dve države u formi realne unije.

Kaže da je taj stav racionalan, ostvariv, jer nije emotivan. Dodaje i da Srbija tu nešto treba da da – da bi dobila uz podsećanje da ona još uvek raspolaže delom nečega što je za suprotnu stranu, Kosovo i Albance sa Kosova važno.

„Dobar deo toga što smo mogli da ponudimo već smo ponudili u Briselskom sporazumu, otišla je, kolokvijalno da kažem, policija, pravosuđe…“, rekao je Kutlešić i dodao da Srbija treba da traži punu političku autonomiju za sever Kosova, ne zajednicu opština, a dodaje da bi izgubila „ono što samo formalno ima“.

Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Megatrend Živko Kulić kaže da se trudi da razume međunarodne okolnosti, da se od unutrašnjeg dijaloga očekuje mnogo i poručuje da Srbija ne treba da pravi brzoplete poteze i greške koje će, kaže, generacije jedva moći da isprave.

Dodaje da je pred Srbijom ogromna odgovornost, ali da je za rešenje potrebna spremnost i druge strane.

„Rešavanje statusa na pravedan i dugoročno održiv način u ovom trenutku nije moguće“, smatra Kulić, upitavši šta je sa Rezolucijom 1244, Kumanovskim sporazumom, ZSO, čuvenom fusnotom i zvezdicom…

On takođe veruje i da će Specijalni sud za ratne zločine u Prištini, čije se osnivanje najavljuje, biti samo izrugavanje pravdi. Tvrdi da nema prostora za nove ustupke, te da će, ukoliko ih bude, to biti potvrda naše slabosti.

Poručuje i da su predlozi o podeli Kosova i razmena teritorija pogrešni i neprihvatljivi, upitavši kako ćemo menjati „naše za naše“, naglašava da se iz Ustava ne smeju brisati odredbe koje se tiču KiM, a trebalo bi, kaže, nastaviti sa pomoći srpskom narodu.

Nebojša Šarkić sa Univerziteta Union izneo je stav da ništa nije izgubljeno, kao i da država treba da krene od konfederativnog uređenja sa jakim uticajem evropske porodice.

„Beli papir počinje da se popunjava“

Generalni sekretar u Kabinetu predsednika Srbije Nikola Selaković ocenio je da je unutrašnji dijalog o Kosovu trebalo pokrenuti mnogo godina ili decenija ranije, ali je važno što je danas započeo.

„Njegova sadržina jesu argument svakom ko ga omalovažava, proglašava za fasadu ili antidržavnu delatnost, ovde slušamo šta struka misli o političkom problemu. Mislim da nikada nije kasno“, rekao je Selaković novinarima u pauzi okruglog stola o okviru unutrašnjeg dijaloga.

Kaže da Srbija ima veliki broj eminentnih stručnjaka koji rade u različitim institucijama, a cilj unutrašnjeg dijaloga o Kosovu je upravo da se čuje njihovo mišljenje.

Selaković je izrazio uverenje da će unutrašnji dijalog biti nastavljen narednih dana, dodajući da postoji najava i zainteresovanost naučnih instituta koji pokrivaju društevne i humanističke nauke da se uključe.

Na pitanje kada se može očekivati predlog rešenja za Kosovo, Selaković je odgovorio: „Videćemo… u svakom slučaju, počeli smo i to je dobro.“

Primetio je da se danas na okruglom stolu moglo čuti da nije sve „crno-belo“ i da su nijanse izuzetno važne, i upitao kada se moglo sve to čuti, podsetivši da su se u prethodnom periodu čule jedino jedna ili druga ekstremna strana za skupštinskom govornicom.

„Evo prilike da se svačija argumentacija podjednako odmerava, a počelo je belim papirom. Ovaj beli papir počinje da se od danas popunjava“, poručio je Selaković.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je novinarima da ga ohrabruje što su na današnjem okruglom stolu učesnici iznosili argumente ozbiljno i kompetentno.

„Mi želimo da pre iznošenja naših sudova saslušamo čitavu javnost, želimo da saslušamo mišljenje akademske zajednice, instituta, akademije, da saslušamo mišljenje svih društvenih aktera, mislim da to učešće treba da bude što šire. Današnja diskusija je pokazala da ima kapacitet“, rekao je Đurić.

Đurić je izrazio uverenje da će dijalog osnažiti kapacitet vlasti da se reši to pitanje.