ИН4С

ИН4С портал

Први храм посвећен Ловћенском Тајновидцу – “Твоје је слово све из ничега створило” (ФОТО)

1 min read

Данас ће у Бару бити освештан први храм посвећен Светом Петру Ловћенском Тајновидцу, чиме ће Црна Гора постати богатија за још једну православну светињу, а град Бар, након Саборног храма Св. Јована Владимира, добити још једно препознатљиво духовно одредиште.njegosСвету архијерејску литургију, која ће почети у 8.00 часова, служиће митрополит црногорско-приморски Амфилохије са више архијереја српске православне цркве, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске.

Освећењу храма претходила је свечана духовна академија, која је одржана синоћ на платоу испред Саборног храма, на којој је говорио академик Матија Бећковић.hram bar

Протомајстор Станојевић: Храм грађен по узору на Ловћенску капелу

“Ето, нешто се Бару баш хоће. Прво је добио највећи храм у Црној Гори, храм Светог Јована Владимира, а сада добија први храм посвеђен Светом Петру Ловћенском Тајновидцу. Као што имају и други Саборни храмови, храм Светог Саве у Београду, храм Христовог Васкрсења у Подгорици, ево даде Бог да и храм Светог Јована Владимира у Бару испред себе има још једну цркву. Мене то асоцира на мајку која води своје чедо за руку”, казао је у најави пред освећење храма протомајстор Момчило Станојевић.протомајстор станојевицОн је објаснио да се дошло на идеју да се баш овдје, са југозападне стране, између Саборног храма и парохијског дома, по узору на Ловћенску капелу, подигне први храм посвећен Светом Петру Ловћенском Тајновидцу.protomajstor stanojevic

“Управо је са ове локације полетела и црква Свете Тројице на врх Румије, па се уздамо у Бога да ће одавде полетети црква и на Ловћен. А све ми нешто говори да ћемо видети брзо и манастир на Ловћену, јер манастир је у ствари ту, само треба уселити монахе”, казао је он.tajnovidac 6

tajnovidac 1

Протомајстор је навео да је црква грађена од камена који је 15 сантиметра дебео, затим иде 25 сантиметара бетона а метална конструкција је подигнута од опеке дебљине 25 сантиметара. За разлику од Ловћенске капеле, овај храм је изнутра комплетно урађен фреско-малтером, најбољом подлогом за живопис у свежем малтеру. Ловћенска капела је изнутра била обложена каменом, односно грађена је од камена.
Извођачи радова су Мојковчани и Барани, који су се, како каже Станојевић, итекако презнојили и уградили сву своју љубав у храм Светог Јована Владимира, група Милоша Бата Вукадиновића.tajnovidac 5

tajnovidac 2

На капели су бронзана врата са мотивом Ловћена, на чијем врху стоји Ловћенска капела. На њима су изливене и потоње ријечи владике Рада. (“Твоје је слово све из ничега створило, твоме је закону све покорно.”)tajnovidac 9

tajnovidac 3Модел и изливање је урадио проф. др Зоран Кузмановић из Смедерева, који је излио и врата за Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару.

Камену-пластику на рељефу радио је Драгиша Кркељић из Подгорице, као и надвратну греду коју је исписао, такође и крстове са лијеве и десне стране надвратника, као и крст на куполи.

Фрескопис је урадила група Анастасија Радовића Морачког, са Вуком, Вељком, Илијом, фреско-малтер урадио је Ћиро – прича даље протомајстор.

“Под је рађен од коцкица 4х4 и 8х8 сантиметара цепаног никшићког камена, крем боје и сивог, односно црног камена, који смо допремили из Дољана. Обрађен је у радионици ‘Тајкаман’. Сав камен за фасаду и кров урадила је радионица Малише Ковачевића ‘Прогрес’ из Никшића”, каже он, истичући да је, на свеопшту радост, ово је десета црква по узору на Ловћенску капелу која је срушена са врха Ловћена, напомињући да их је шест у Црној Гори, двије су у Србији и двије у Републици Српској.

Доброчинитељи који су се уписали у историју

tajnovidac 10

У евиденцији Одбора за изградњу цркве Светог Петра Ловћенског Тајновидца у Бару налазе се имена и презимена доброчинитеља који су својим прилозима помогли и омогућили њену изградњу:

<

– ктитор осликавања цјелокупног фрескописа (80 м2) је Ристо Дрекаловић,
– добротвор израде централних бронзаних врата је Милисав Мишо Остојић,
– добротвори израде централног хороса, урађеног по узору на хорос који је био у капели на Ловћену, су дванаест православних вјерника из Бара,
– добротвори израде зидних мозаика Светог Василија Острошког и Светог Стефана Пиперског су: Жељко и Катарина Ђаловић са породицом,
– добротвор израде централног крста на цркви је Небојша Стругар,
– добротвори израде Светог Престола, проскомидије и ђаконика су: Жељко Ђаловић, Саво Вујошевић,
– приложник пет прозора на цркви је Срећко Кнежевић и
– приложник 1/3 од укупне количине камена за обзиђивање цркве је Малиша Ковачевић.

Доброчинство ових благочестивих људи најбољи је примјер како се и у нашем времену може наћи начин “да се служи чести и имену”.

(Извор: mitropolija.com)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

21 thoughts on “Први храм посвећен Ловћенском Тајновидцу – “Твоје је слово све из ничега створило” (ФОТО)

  1. Nesporna je istina da gordost Amfilohija rukovodi da ovog sifilisicara proglasi svecem kao i Njegoš Sv Petra ct.ako je jedan od mojih prethodnika svetac a ja na njegovom grobu i ja sam tu.da je Amfilohiju iskreno do Srbstva cr u Pg bi bila posvećena Nemanji-Simeonu kojeg Crnojević slave i 1494.i to kao crveno slovo. Ne bi se divio i to javno u Svetigori Franji asiškog prevarantu koji je Dubrovčane otrovao mržnjom prema pravoslavlje braći. Amfilohije i Milo su slični pa se zato razumiju jer jedan bez drugoga ne može. Da je Amfilohije rusofil ne bi išao na cia crkveni kritski sabor gdje su Rusi izostali.

    1. Franja Asiškog je uvažavao i sv.Sava. Oni su bili savremenici, iako se nijesu poznavali,uvažavali su jedan drugoga. Inače, Franjo Asiški je želio da stvori crkvu siromaha. Njegovo vidjenje crkve je odudaralo od modela koji je aktuelan u katoličanstvu a Boga mi i dobrim dijelom u pravoslavlja. Stoga potrebno je biti dobro upućen u crkvenu istoriju pa se usuditi da nekoga kritikujete i osudjujete. Prestanite se već jednom baviti politikom kada su svetovne (crkvene) stvari u pitanju. Nečiji odnos prema Bogu i crkvi ne bi trebao biti određen ničijim mišljenjem. Kad to kažem mislim na mišljenje Rusije, Vatikana … i svih onih institucija i država koje religiju žele staviti u službu politike.

      1. Franjo je bio gordi psihopata koji je sebi izbušio ruke da obmanjuje naivne da nosi rane Hristove a i priča o siromaštvu je bila idealan marketinški trik.Njegovi duhovni potomci,franjevci su koljači u Jasenovcu a u Dubrovniku su njime otrovani vjerskom mržnjom do danas. Ali prevario se jer je bušio dlanove a nauka je dokazala da tu nisu raspinjani. Ni drugi RKC tzv sveci nisu bolju pedofil Ante Padovanski,otpadnici od pravoslavlja Ozana,Stepinac… Naš Sava je stvorio narodnu srBsku crkvu koja je stub identiteta Srbstva današnjega i ako u ono vrijeme i nije bilo svih RKC zločina prema nama kao naknadno,to je razumljiva Savina pomirljivija politika.ali i danas nam papistima čine veluka zla preko politika i mi ne griješiti kada znamo ko nam je najgori krvnik,eto šta se desilo sa Srbima katolicima nema ih,a sve manje i pravoslavnih sve je to malo Vatikana.

    2. Njegos je svetac, a Gorski Vijenac je nesumnjivo cudo od knjiga koja je previdela sve nase srpske nesrece i resenje tih problema. Posle Svetog Save, Njegos nam je najveci Vladika

  2. Njegoš je najveći poeta i filozof na balkasnkim prostorima ali ni u kom slučaju nije svetac. Stoga me čudi da ga visokopreosvećeni mitropolit Amfilohije stalno naziva “svetim”. Taj prefiks mu nije priznala ni crkva kojoj visokopreosvećeni pripada i čije interese zastupa u CG. Inače, crkvica u Baru je veoma lijepa. Baš lijepa…

    1. Брате ти му смањи делокруг жестоко, па Његош је свјецко име без сумње. А да је светац…. Боже мој, довољно је велик и поштован, и значајан и без ” ореола”

  3. Njegoš balzamovao Petra ct,pa umro od sifilisa. Amfilohije baš voli prevarante tipa Njegoša ili “svetog” Franje asiškog… Ako su to stubovi Srbstva u Cg krhko je ono…tj. isto je kao kod Mila kojeg je i podržao..sve udbaši.

    1. Одлично,оставите ви нама Његоша какав год да је био и од чега да је умро,Бог нека му душу прости.Ето вама Мила,Килибарде, Мираша,Јеврема и Славка Калезића и све их одреда ако хоћете прогласите светима,у својој “цркви”.И свако својим путем !

      1. То су наводи из књиге `Неколико крвавих слика из албума Петровић Његош`. Прочитај за твоје добро.

  4. Корак ближе аутокефалном статусу. Честитамо. Нашли сте `достојан` супститут Светом Сави.
    Пс. `Ловћенски тајновидац` никад, али никад, неће бити проглашен за свеца у Српској православној цркви.

    1. Пријатељу,не знам какви су ти циљеви и мотиви али упорно на овом порталу лупаш ко “Максим по дивизији”.Мада по твојој писанији не бих се изненадио да ниси и ти на платном списку Сороша као и неки “Срби”,и овдје си само да унесеш немир,смутњу и пометњу међ нас Србе.Да си био синоћ на свечаној академији поводом освећења цркве,чуо би колико се пута српско име и Србија и Косово поменуло.Од нашег архиепископа Амфилохија преко Матије Бећковића и гуслара Алексића до Српског пјевачког дрштва из Котора.Мени још одзвања у ушима прелијепи глас Данице Црногорчевић (Никић) из Бара.Послушај мало:
      https://www.youtube.com/watch?v=j9eR85mTz2o
      Да нам није нашег митрополита,одавно би православна црква у ЦГ доживјела оно што је доживјела у Македонији.Тако да ” седи диси ,и за диси ниси.”

      1. Odmor za oko ,lijek za dušu,predivna slika hrama što ga srpski sinovi i kćeri podigoše und čast Jovana Vladimira i P.P.Njegoša,da se nikad ne zaboravi i da vječno traje !

      2. Moj ti savjet brate, ne gazi u balegu!
        Pušti ga nek balega! To jedino i zna, crni kukavac!
        … Za ono, u jednom svom postu, kako se nada da će Hrvati ući u Boku a Šiptari u Podgoricu, e bi ga to obradovalo, dobar mu stojim u računu!
        Neka pogan moli Boga da se nikad ne poznamo i sretamo!
        I za njega, i za mene bolje!

      3. све је то дивно и красно али у ком контексту?
        Уосталом овде није тема ко колико помиње Србију, неко ко јој ради о глави.
        Црква у Црној Гори никад неће бити као прогоњена као црква у Македонији због дила између Амфилохија Радовића и Мила Ђукановића. На аутокефалном статусу се ради одавно и потпуно противно правном поретку СПЦ. Од стварања `савета` четири епархије, до самовољног калемљења титуле архиепископа, која није призната у ниједном званичном саопштењу СПЦ, до преименовања у `Православна Цркву у Црној Гори`. Клер је почишћен, свако ко мисли другачије и противи се том курсу је протеран, попут Никодима Богосављевића. Сву конфузију око националног идентитета и поимања матичне државе створила је и држи живом управо ПЦуЦГ, сам митрополит коме од личног култа, слободан сам приметити, нема ничег дражег. Истина ми је дража од свега и не презам ни пред ким да је кажем. Због тога ме не воле многи у ПЦуЦГу, а поједини су покушали да ме ућуткају претњама.

  5. Бог Свемилосни да Вас благослови и чува у Христу браћо, у Тајновидцу Ловћенском браћо – Србље Црногорско! Вазда добро чинили, да се и Ваљево радује…

  6. Bilo bi sada previše da papa preko vlasti traži da se i ovo ruši. Već su mjesto Njegoša ns Lovćenu htjeli Ozanu ali je bilo prerano…ovo je borba Davida tj Svetosavlja protiv sedmoglave aždaje Golijata:papa-NATOameri(zapad)-judeomasoni-Titogorci-tzv Hrvati,Sarbanasi,tzv Bošnjaci…

  7. Predivno,Srbi moramo se okrenuti u buducnosti mozaicima jer nase trajanje je vjecno isto kao mozaik ,jeste skupo ali traje,zato kad se nesto u buducnosti bude radilo samo mozaik,a moze i kod obnove postojecih crkava koje uglavnom vecinom nijesu freskopisane ,zato 1m2 ali neka je mozaik.
    Ipak su nam zlotvori napravili uslugu,nicu crkve kao pecurke nici ce ponovo i ona na Lovcenu,samo napred braco u slavu Boga velikoga a kda je On sa nama ne mogu nam nista,jeste da su se podijelili u dvije kolone njihov cilj je isti,mi nase opredeljenj necemo mijenjati

    p.s.
    Kada ce Montenegrini podignuti spomenik Veljku Milatovicu tvorcu i Veljku “Preteci” ovakvog Montenegra

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<