Prvi donbaski rat se privodi kraju, Drugi je neizbežan

I Kijev i Moskva su veoma zainteresovani za prekid vatre, u svakom slučaju, za privremeni prekid vatre. Svako za to ima svoje razloge.

Kijev se nalazi na ivici vojne katastrofe, koja bi se završila katastrofom političkom.

Porošenko je uspeo da tokom ratnih dejstava prepolovi „zalihe ološa”, mada je njihov broj i dalje popriličan. Ali, taj ološ sada ne drži u rukama štapove i kaldrmu, već automate, koje mu još treba nekako oduzeti.

Zadatak Kijeva je da drži pod kontrolom svoje teritorijalne bande. Većina teritorijalnih bataljona, koliko god to čudno zvučalo, nije učestvovala u antiterorističkoj operaciji – njihov zadatak je od početka bio – očuvanje reda na teritorijama umesto urušenog sistema MUP. Zato su u borbama učestvovale uglavnom terorističke jedinice, formirane na teritoriji Donbasa, plus specijalne jedinice oligarha.

U njima je okupljen najgori ološ, on je uglavnom i trpeo poraze.

Bataljoni „Vinica” i „Hortica”, koji se sada nalaze u Mariupolju, bili su poslati kao pojačanje i nisu se isticali u bitkama  za razliku od, recimo, „Azova”.
U tom smislu, Porošenka je svoj zadatak izgleda ostvario.

Drugi zadatak Kijeva je „preporod vojske”.

Ako je suditi prema izjavama, težište će biti na mobilnoj i kompaktnoj vojsci. Jer, upravo su se aeromobilne jedinice pokazale kao najozbiljniji deo kijevske kaznene ekspedicije – njihovi potezi su bili osmišljeni i baš su one postizale relativno prihvatljive rezultate.

Sada su razbijene jedinice stekle iskustvo i mržnju i dobar su materijal za oblikovanje u iskusnim rukama. Po svemu sudeći, time će se pozabaviti profesionalni i instruktori iz HATO.

Imajući u vidu da je vojna tehnika Ukrajine uglavnom ostala na poljima Donbasa, SAD će i ovde dobiti mali „gešaft”, pa naoružavati Oružane snage Ukrajine u skladu sa standardima NATO.

Moskva je takođe sada zainteresovana za prekid vatre.

Otvorene su mogućnosti za pregovore o gasu, jer prazna skladišta gasa u Ukrajini izazivaju ozbiljnu zabrinutost za zimsku sezonu isporuka gasa u Evropu.

Interesi Evrope za prekid vatre u ovoj fazi imaju čisto utilitarni karakter, ali njoj do proleća rat nije potreban.

I SAD su sasvim zadovoljne postignutim – Rusija i Ukrajina su neprijatelji zauvek, NATO baze pod Harkovom postaju realnost. Ako ne sada, onda malo kasnije. Vašington ume da ne žuri, tamo gde može da se čeka.

Donjeck i Lugansk su se našli u ne baš zgodnoj situaciji. Ali, njima će biti bačena koska – faktička nezavisnost u sastavu Ukrajine, pravo na održavanje izbora pod uslovom održavanja izbora u Radu, ograničena budžetska samostalnost – ovim teritorijama će ostaviti poreze koji su ranije išli u Kijev. Podrazumeva se, ne sve.

Na susretu u Minsku je već doneta odluka o formiranju fonda za obnovu Donbasa. Taj fond će se, najverovatnije, formalno nalaziti u Belorusiji, ali puniće se uglavnom iz Moskve, naravno i oni koji raspoređuju ta sredstva takođe će biti iz Moskve.

Ustanici će biti izjednačeni u pravima sa ukrajinskim teritorijalnim bataljonima, oni će se formalno potčinjavati MUP-u – ali najverovatnije, u prvoj fazi gledaće se kroz prste na njihovu „samostijnost”.

U Donecku se faza rata između komandanata već završava, u Lugansku je ta borba u samom jeku. Zato će se odanost ustanika regulisati pomoću najposlušnijih komandanata u borbi sa manje poslušnom konkurencijom.

Ideja Novorosije na taj način će lebdeti u vazduhu – ispod nje neće biti onog glavnog – ljudi. Ostaće ideja, a onih koji će tu ideju sprovoditi u delo – biće sve manje.

Verovatno će ostaviti da se za nju bori nekoliko medijskih likova poput Pavla Gubareva. Kako bi simbolizovali pobedu Donbasa – ne više od toga.

Na tome će Prvi Donbaski rat biti u suštini završen.

Ali, Drugi donbaski rat je neizbežan – to je činjenica.

Ukrajina nastavlja da ide ka raspadu i taj je proces nemoguće zaustaviti.

Rusiju je u sličnoj situaciji od raspada spaslo to što se našao Putin, koji je iskoristio problem „nezaležne” Čečenije za likvidaciju pećinske vladavine oligarha, koji su izjedali zemlju, a uz pomoć Drugog čečenskog rata uspeo je da ujedini Rusiju koja se raspadala.

Pitanje je: da li će se u Ukrajini naći svoj Putin. Ali, čim se nađe – Drugi ukrajinski rat postaje neizbežan.

Ako se ne nađe – Ukrajina će se raspasti sama od sebe.

Razmere njenog raspada u ovom trenutku je nemoguće predvideti, zato i nema smisla sada to razmatrati.

Piše: Anatolij El-MJURID (Moskva)
Prevela za Fakti: Marija Petrova