Прва помоћ у случају срчаног удара коју морате да знате: Ово може да вам спаси живот

У случају срчаног удара добро указана прва помоћ може спасити нечији живот, зато је врло важно да знамо шта треба чинити у овако критичној ситуацији.

Инфаркт настаје када се заустави проток крви у срце, углавном због блокаде коронарне (срчане) артерије.

Неки од симптома овог стања могу бити бол у грудима, кратак дах, мучнина, вртоглавица, или бол у рукама, леђима, вилици или стомаку.

У Србији око 60.000 људи годишње умре од инфаркта, а најчешће обољевају старији од 40 година. Међутим, у последње вријеме свједоци смо алармантних података који указују да је све већи број млађих који бивају хоспитализовани управо због срчаног удара.

Важно је имати на уму и да је ово обољење врло непредвидиво и да особу може задесити у било ком окружењу и у било које вријеме, чак и у сну.

Правовремена реакција може значајно повећати шансе за преживљавање, а „Блиц“ је издвојио неке од најважнијих корака у указивању прве помоћи.

Шта радити ако вас задеси срчани удар у друштву?

Хитна помоћ: Неко од присутних нека одмах позове Хитну помоћ и обавијести их о ситуацији и да се сумња на срчани удар.

Останите смирени: Покушајте да останете мирни, јер стрес може погоршати ситуацију. Ако осјећате бол у грудима, нека вам неко помогне да сједнете или легнете у удобан положај.

Нитроглицерин: Нека неко од присутних стави нитроглицерин под језик особи која има симптоме срчаног удара, уколико је доступан, и то у лежећем положају. У сваком случају најбоље је сачекати Хитну помоћ, јер постоје и друга стања која личе на инфаркт срца, а то нису. Међутим, овај корак је најбоље препустити медицинским радницима.

Примјена ЦПР: Ако се деси да особа која доживљава срчани удар падне у несвијест, присутни би одмах требало да почну са реанимацијом (кардиопулмоналном реанимацијом, ЦПР). Прво се провјери дисање, ако га нема, уради се 30 компресија на средини груди, затим 2 вјештачка дисања, и онда понављање. Наставити све док не стигне помоћ.

Дефибрилатор, ако је доступан: Ако се у близини налази аутоматски екстерни дефибрилатор (АЕД), нека га неко од присутних употреби према упутству на уређају. Дефибрилатор може помоћи у обнављању нормалног ритма срца.

Шта радити ако вас задеси срчани удар док сте сами?

Позовите хитну помоћ: Прво позовите хитну помоћ и објасните им да сумњате на срчани удар. Оператеру опишите симптоме (бол у грудима, бол у руци, знојење, мучнина, вртоглавица, кратак дах). Ако можете, објасните гдје се налазите како би вас лакше нашли. Немојте чекати чак иако симптоми нису драматични, јер срчани удар може постати озбиљнији и напредовати брзо.

Останите на линији са оператером: Док чекате хитну помоћ, будите на линији са оператером. Оператер може давати додатне упуте за помоћ и може вам рећи када да очекујете долазак медицинског тима.

Покушајте остати мирни и не напустите мјесто: Ако осјећате бол у грудима, покушајте да останете мирни и да се не помјерате превише. Сједните или легните у удобан положај и не паничите.

Обавијестите неког од блиских ако можете: Позовите неког од пријатеља, комшија или породице и обавијестите их о вашем стању и питајте за помоћ у случају да не можете да стигнете до телефона или ако изгубите свијест.

Узмите нитроглицерин: Ако имате нитроглицерин и нисте алергични, узмите га и ставите под језик и будите у лежећем положају.

Не покушавајте да возите сами: Ако осјећате да имате срчани удар, немојте покушавати да возите сами до болнице. Срчани удар може погоршати вашу способност да возите, што може бити опасно. Чекајте хитну помоћ.

Никако немојте кашљати на силу: Друштвеним мрежама кружи информација да снажно удисање и снажно искашљавање омогућава да останете при свијести док хитна помоћ не стигне,и да смири срце. Ова информација је погрешна. Напротив, на овај начин стање може да се погорша и губи се драгоцјено вријеме.

Три корака методе „гледам, слушам, осјећам“

Једноставну методу од три корака – гледам, слушам, осјећам, која може да спаси живот особи која је доживјела срчани удар (инфаркт миокарда), свако би требало да зна да примијени док чека Хитну помоћ.

Докторка Ивана Стефановић, специјалиста ургентне медицине у Градском заводу за хитну медицинску помоћ у Београду, објаснила је да је метода „гледам, слушам, осјећам“ корисна не само за помоћ особи која је доживјела инфаркт, већ и за процјену дисања.

„Рецимо, кад би се неко срушио, без обзира на ваше медицинско знање и неопходну дијагностику, и даље би се процјена дисања вршила овом методом. И лаици и професори факултета, процену дисања врше методом „гледам, слушам, осјећам“, каже др Стефановић.

Ова метода подразумијева три корака:

Гледате да ли се подиже грудни кош и стомак

Слушате да ли има звукова дисања

Осјећате на свом образу да ли има издахнутог даха (прислоните образ изнад уста особе да бисте на кожи осјетили њен дах)

„Довољно је да један знак не постоји, и да схватите да особа не дише. Самим тим, одмах започињете реанимацију“, објаснила је др Стефановић.

Према њеним ријечима, процјена свијести најлакше се процјењује питањима:

Да ли ме чујеш?

Да ли си добро?

„Ако особа не одговара, методом „гледам, слушам, осјећам“, провјерите дисање. Немојте палпирати пулс ако нисте медицински професионалац, зато што ћете најчешће напипати свој пулс, а на тај начин се долази до погрешне процјене.

Наводи да искуства љекара из београдске Хитне помоћи показују да се већина грађана углавном плаши да нешто погрешно не уради при указивању прве помоћи, а, у ствари, нема разлога за такву врсту страха.

„Ако је особа без свијести и дисања, ви немате шта да покварите. Чак и ако сте погрешно процијенили – да особа не дише а дише, компресије грудне кости неће је угрозити. Али, ако не дише, ваше нечињење води у смрт. Шта год да урадите, можда и на лошем мјесту, купујете вријеме до доласка Хитне помоћи. Такве особе, према неким студијама имају 30 а према другим и до 60 одсто веће шансе да преживе. Зашто ми те шансе не би дали и некоме непознатом а камоли некоме нама блиском“, поручила је др Ивана Стефановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: