Провјетравање

– Војислав Гледић

У скученој јави животног простора,
Предугим стајањем без видног кретања,
Устајали ваздух
Омета дисање –
У њему нестаје даљи ток цвјетања.

Застој се појави покретне стварности,
Док нова збивања простор не дотичу:
Све се заустави
И нема промјена –
Иако године у низу протичу.

Како би се тежак статус измијенио,
Стара закречења треба отклонити:
Насушну свјежину
Ваздуха пустити –
И коначно простор читав провјетрити.