Протопрезвитер ставрофор Џомић: Никоме не пада на памет да одбаци православље ради екуменизма
1 min read
Протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић из Митрополије црногорско-приморске за лист Политика каже да је уочио како је добар део медија и у Србији и у региону погрешно објавио да су цариградски патријарх Вартоломеј и Римски папа Фрањо наводно потписали декларацију о уједињењу источних и западних хришћана.
,,Као хришћани увек треба да имамо у виду реч Христову којом је позвао своје ученике на јединство у Цркви. Раскол из 1054. године није настао вољом двојице нити се вољом двојице, барем кад је Православна црква у питању, може превазићи, али не треба губити из вида да првојерарх православних и поглавар римокатолика увек имају посебну одговорност. Мислим да и цариградски патријарх и римски папа овим сусретом и дијалогом показују одговорност у погледу покушаја превазилажења раскола“, наводи Џомић.
Према његовим речима, у делу јавности се дијалог између православних и римокатолика већ одавно третира као „покушај унијаћења или продавања вере за вечеру од стране православних јерараха”.
,,Озбиљни и одговорни људи знају да никоме од православних не пада на памет да кроз дијалог између Православне и Римокатоличке цркве или на неки други начин, православци треба да постану римокатолици. Православна црква је скоро 10 векова након велике шизме чувала и очувала свете догмате и каноне тако да никоме данас не пада на памет да то најзначајније наслеђе из било ког разлога одбаци ради „екуменизма”, напомиње Џомић, оцењујући да је ипак важно да се води богословски дијалог и да се тражи начин да се уклоне разлози и то првенствено догматске природе, који су довели до раскола 1054. године.
,,Наши верници треба да знају да коначна одлука у Православној цркви није на једноме или двојици него на Васељенском сабору Цркве Христове„, оцењује он.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Када је Руска црква крварила од бољшевика двадесетих година 20. вијека, када је било убијено у првом таласу комунистичког терора милион руских хришћана, Цариградска Патријаршија покренула је као питање живота или смрти – питање преласка помјесних Цркава на нови календар, под притиском кнезова овога свијета, и успјела да изнутра подијели православне, пошто је дио њих уз помоћ земаљских кнезова навела да пређу на нови календар. Сада када су хрватски римокатолици протјерали већину православних Срба из Хрватске, док преостале католиче, да не помињемо непокајање Рима за Јасеновац и Јадовно, и када крваре православни Руси у Украјини, када руски свештеници и епископи бјеже из Украјине и кијевски превратници сајантолози, баптисти, унијати, лаж-православни и римокатолици прогоне православне и спремају се да преотму од Руске цркве Кијево-печерску и Почајевску лавру, покрећу Цариграђани хладно питање уједињења са крвницима и то усред Јерусалима. И ми то оправдавамо, инсистирајући на нијансама – стварно страшно.
Уз то, да је то дружење и договарање о будућности Цркве западног и источног папе (у конституисању) у Јерусалиму било тако богоугодно, зар би дошло до злог знамења којим је запечаћено? Зар би дошло до пожара у цркви Рождества Христовог, у самој пећини у којој је Дјева Христа родила, из које је, пар сати након папиног одласка из Свете Земље, куљнуо црни дим од срушених кандила од којих су се запалиле околне ствари!
Нијесмо од јуче, прото. Цариград – Нови Рим је, као и Стари Рим, под апсолутном контролом кнезова Новог Вавилона, поготову финансијски, као и њихови амбасадори у помјесним Црквама, типа његове узоритости бачке.
Konstantiska darovnica ,kojom se vladalo i gospodarilo.,ovaj dokument nastao u 8 vijeku, a otkrivena prevar je u 15, Nikola Kisanski,medjutim Rimokatolicka crkva je to dosta kasnije priznala kao prevaru.Medjutim kada su vec bili da se kaze prijtjerani uza zid laz su priznali ali su je kako kazu Grci napravili.
Prema tome vlast eposkopa je glavna za crkvu ali Sabor je iznad episkopa pa neke stvari bi trebalo naravno ako se za to ima snage na Saboru rijesiti,u nasem slucaju Episkop backi Irinej izgleda da se ponekad zaboravi u kojoj je crkvi sto vjerovatno govori o njegovoj istinskoj vjeri u ekumenizam,sto ne mora tako biti nista lose,ali ostavlja smijesnu sliku prema ostalima koji se tako ne ponasaju,a kanoni bi trebali biti jednaki za sve,naravno ukoliko se postuju.A po ovom pitanju su kanoni jasni,to zna i nas otac Velibor vrlo dobro,je su ih donosili Vaseljenski sabori do sada!