Протојереј Предраг Шћепановић: Никада више потребе за љубављу и праштањем у ова наша времена
1 min read
Фото: Борис Мусић
На велику сриједу, 28. априла, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици извршен је чин Свете тајне јелеосвећења које је служило свештенство Саборног храма: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји Предраг Шћепановић, Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић, архимандрит Данило (Трпчевски), игуман манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, и протођакон Владимир Јарамаз.
Након јелеосвећења, сабраном народу обратио се отац Предраг, који је истакао значај имања тврде Божије вјере, праве вјере у правога Бога.
“Живимо у времену када је много болесних, много напаћених. Као да се испуњавају у ова наша времена ријечи светитеља наших дана, духовног оца нашег Митрополита Амфилохија, Старца Пајсија Светогорца, да нема практично породице у свијету која не болује једну од три врсте болести: рак, развод брака и депресију. Заиста пуно муке има у нашем народу, али, има и наде, има обнове, има и васкрсења, о чему свједоче хиљаде и хиљаде душа које су кренуле да посте овај васкршњи пост. А пост и молитва јесу два крила која нас воде ка Господу”, подсјетио је прота.
Отац Предраг је казао да се у нашем народу намножило разних гатара, врачара, видовњака, који са том иконографијом око себе обмањују народ, позивајући се на благослове који су им дати да наводно лијече и помажу, што је лаж и просто представља кривљење истине.
Нагласио је да нас Бог и Црква позивају да имамо праву, истиниту, јаку вјеру, “позивају нас да постимо постове, да недјељом и празницима учествујемо у светим литургијама и да се молимо једни за друге”.
Посебан осврт прота је дао на бескрајну и несебичну жртву цјелопкупног медицинског особља у борби против пандемије вируса Ковид-19:
“Желио бих да ово скромно слово посветим и онима који даноноћно у Црној Гори и у читавом свијету бдију над обољелима од најновије пошасти Ковид-19 вируса. Дакле посвећујем га нашем медицинском особљу, љекарима, медицинским радницима, чији смо свједоци ми свештеници који улазимо у болнице са колико љубави, жртве, преданости се дају нама. Неки од њих су и положили животе за нас, полажући их за нас ближње, по заповијести Господњој.”
