Разговор о Св. Николају је одличан начин да се поведе ријеч о бесмртности душе, о духовном свијету, о непобједивости добра које је учињено у име Божије. Ако је с дјецом често тешко или немогуће говорити о мученицима због страшних мука које су претрпјели, о свецу као што је Николај може се говорити увијек.
Св. Никола
Светост се не може сакрити. Она је као свијећа стављена на свјећњак и као град који стоји на гори. У првом случају обасјава простор око себе. У другом – види се из далека, без обзира на то с које стране човјек да јој се приближава.
Светост савладава растојања између људи и епоха. Различита језичка средина и различита културна позадина не сметају људима да након више вјекова непогрешиво препознају светост и да јој се поклоне.
Такав је Николај Чудотворац.
Узрок за масовно и вјековно поштовање Николаја Чудотворца је у његовом унутрашњем богатству. Он је притом тако вјешто сакрио тајну свог унутрашњег живота од спољашњих очију да нам нису познате скоро никакве чињенице из његове биографије. Слава је нашла Николаја након што је напустио Земљу и ушао у небески мир, односно онда кад су минуле опасности гордости и таштине (ових неизбјежних сапутника славе и похвале).
„Угледајте се на мене, као ја на Христа,“ рекао је у једној од својих посланица апостол Павле. То није просто појединачан позив, упућен конкретном аудиторијуму. То је духовни закон. По овом закону човјек стиче корисне навике, учи и расте угледајући се на оне који су бољи од њега, који су отишли даље од њега и зову га за собом. Важно је истаћи да Павле не каже „угледајте се на Христа“, већ „угледајте се на мене, као ја на Христа“.
То значи да узвишеност угледања на Господа не полази одмах свима за руком, већ прво треба да учимо од оних који су блиски Богу.
Сад опет упутимо мисаони поглед према Николају Чудотворцу. У чему можемо да се угледамо на њега и како да кроз угледање покажемо максимално поштовање према свецу? На примјер, тајним чињењем добрих дјела. Ово није баш најпријатније дјело за човјека којег разједају тајне болести, који жели похвалу и жуди за славом. Али, управо је то оно по чему се прославио Николај, који је анонимно помагао људима који би доспјели у невољу.
Није тајна да нам светитељи оживљавају Јеванђеље Господа Исуса Христа оваплоћавајући га у свом понашању. Потребни су нам примјери. Потребни су живи људи који су ријеч и мисао претворили у дјело и који се заповијестима нису руководили од прилике до прилике, већ стално.
Такав је Николај. Он је срцем добро знао оно што је рекао један од отаца Египта, тачније: најпостојаније и најисправније је добро које се чини тајно. Николај је из свијета желио да оде како би у монашкој осамљености служио Богу постом и молитвом тако да му ништа не одвлачи пажњу. Али, Бог, Који човјека познаје боље него што човјек сам себе зна, показао је Николају други пут. Овај пут се састојао у бризи за паству и животу међу бројним људима које колебају страсти. Тако је подвижник био лишен спољашње осамљености и био је приморан да тражи унутрашњу осамљеност. И у овоме опет можемо да се угледамо на њега.
Већ смо укратко рекли нешто о томе да човјек ријетко схвата љепоту и вриједност тајног чињења добрих дјела. Своје ионако ситно добро склон је да до краја упропасти и да се лиши будуће награде због саморекламе и овог „трубљења пред собом“ које је Христос осуђивао у лицемјерима. Николајев лик у овом смислу не само да излива на нас своју топлу свјетлост, већ нас учи да мијењамо свој живот у складу с јеванђељском новином.
А његова друга лекција коју нам упућује састоји се у потреби да чувамо и васпитавамо свог унутрашњег човјека. Монашком животу су склони веома малобројни. Али, за повремено бјежање од испразности, за ћутање и молитву, треба да пронађе времена свако онај ко није окренут на наличје и ко не живи само спољашњим, ко чува и штити свој унутрашњи свијет.
Честитке, поклони, црвени кловновски носеви, џакови на леђима, дечји смијех, браде од вате… Никољдан је наравно, још и дјечји празник. Али и у ово весело врзмање с очекивањем изненађења било би лијепо унијети јеванђељски квасац. Ради се о томе да су дјеца за вријеме овог (а и не само овог) празника усмјерена на добијање различитих добара: пажње, њежности и поклона. А и сама, кад напуне извјестан број година, могу бити не само потрошачи добара, већ и творци сваког добра.
„Да ли волиш Николаја Чудотворца? А да ли знаш гдје је тајна његове познатости и љубави према њему? Тајна је у томе што је памтио и испуњавао ријечи Писма: „Блаженије је давати него примати.“ Указаћеш поштовање Николају Чудотворцу ако се у томе будеш угледао на њега. Помози родитељима у кући. Помози други који заостаје у учењу да усвоји предмет који знаш и разумијеш боље него он. Данас и увијек подијели на одмору сендвич с другом из клупе. Размишљај о другима, а не само о себи. Јер, давати не значи само предавати из руке у руку новац или ствари. Могу се давати време, снага, знање, брига, молитва. Тиме треба да се баве сви, укључујући и децу.“
Омиљен код дјеце
Овакво поштовање свеца је врло тражено и оно, нажалост, засад још није главни и општеприхваћени начин да се Николају изрази своја љубав.
<
И још један врло важан моменат. Николај је сад житељ Небеског Царства. Разговор о њему је одличан начин да се поведе ријеч о бесмртности душе, о духовном свијету, о непобједивости добра које је учињено у име Божије. Ако је с дјецом често тешко или немогуће говорити о мученицима због страшних мука које су претрпјели, о свецу као што је Николај може се говорити увијек.
Добро је ако светац не примијети много тога ситног и ништавног у нашим празницима који су му посвећени. А ако примијети и разгнијеви се? Јер, предање нам говори о шамару коју је од Николајеве руке добио Арије. А то значи да светац није дат како би бесконачно дијелио поклоне или се бринуо о онима који плове водама. Он ревнује за Истину. Треба да га поштујемо тако да не осјетимо његов длан на свом образу.
Аријево богохуљење Св. Николај је казнио шамаром
Уопште, треба размишљати о поштовању светаца. Да их не бисмо поштовали само службом и богатом трпезом. Јер, могу се наћи и други законити и благочестиви начини да свецима изразимо своју љубав.
Потребни су стваралаштво и свјеж поглед. Пошто ни сами свеци нису законици и формалисти, већ у највишем степену занимљиви и дубоки људи.
Дакле, зима је, предосјећај Божића, осјећај тајне у студеном ваздуху и још једно сјећање на светог Николаја. Како ћемо славити?
