Protestni skup opozicije može biti presudan za Crnu Goru

Skup Demokratskog fronta 24 oktobra je već prerastao u sveopšti opozicioni protiv aktuelnih vlasti i Đukanovića.

Piše: Dr Dragan Petrović

Protestni skup Demokratskog fronta zakazan za subotu 24 oktobra uveče u Podgorici, već sada prerasta u gotovo jedinstveni skup crnogorske opozicije, gde od parlamentarnih stranaka jedino neće učestvovati Pozitivna CG. To je veliki uspeh organizatora ovog skupa, u odnosu na spontano okupljanje u protestnoj šetnji koja je bila održana u nedelju 18 oktobra. Drugi dobitak u međuvremenu bi se mogao sagledati u odustajanju DPS da organizuje kontramiting svojih pristalica, potom u odobravanju od strane nadležnih ovog protestnog skupa DS i ostale opozicije, zatim i možda ponajvažnije uočljivih pukotina koje postoje u vladajućoj koaliciji. Ovome treba dodati i zdušnu podršku protestnom skupu crnogorske opozicije, pa čak i zahtevima za ostavku premijera Mila Đukanovića od strane velikog broja udruženja, pokreta, nevladinih organizacija, javnih ličnosti u Crnoj Gori i okruženju. Suptilnu, ali jasnu podršku crnogorska opozicija na čelu sa DF ima i u Crnogorsko-primorskoj Mitropoliji Srpske pravoslavne crkve.

Tokom dvadesetodnevnih protesta Demokratskog fronta, na proteste su dolazili u znak podrške i predstvnici Socijalističke narodne partije, ali nisu želeli da imaju status suorganizatora u protestima. Srđan Milić i rukovodstvo SNP su dolazili na vanredne sednice Saveta za bezbednost crnogorskog parlamenta 17 oktobra i narednih dana, ali su žestoko napali aktuelnu vlast, dok je Lekić i Demos odbio da uopšte dođe na tu sednicu i izdao saopštenje podrške DF. Potom po pogledu neposrednog učešća u protestu najavljenog za 24 oktobar, SNP se već opredelio da učestvuje na tom skupu, i da njegovi poslanici i čelnici učestvuju na čelu kolone sa ostalim liderimai poslanicima DF. Međutim možda ključni momenat za prerastanje opozicionog skupa u organizaciji DF za subotu u sveopšti opozicioni skup, predstavlja zajedničko saopštenje lidera Demosa, Demokrata i URA pokreta, Miodraga Lekića, Alekse Bečića i Žarka Rakčevića, da će doći i podržati opozicioni skup. To su uradili i neki drugi manji politički pokreti i organizacije poput Demokratske Srpske stranke, dok je čak i bivši uticajni političar i lider Liberalnog saveza Slavko Perović je verbalno dao svoju načelnu podršku „borbi protiv diktature“. Kako je organizator saopštio, svi čelnici i poslanici DF, SNP, Demosa i ostalih opozicionih grupacija koje su podržale i doći će na protetest, naći će se na čelu kolone, i masa će krenuti sa Trga republike ka sedištu Vlade. Organizator je pripremio dolazak pristalica iz svih većih crnogorskih gradova i nema sumnje da će to biti veoma masovan skup. I vremenske okolnosti idu na ruku organizatorima, pošto se za subotu predviđa sunčano vreme sa najvišom dnevnom temperaturom iznad 20 stepeni celzijusovih, a slično vedro i sunčano vreme sa najvišim dnevnim temperaturama nešto iznad 20 stepeni, prognozira se i u sledećih desetak dana, bez promena. I ovo je povoljan faktor za organizatore protesta, s obzirom na kišni talas koji je zahvatio deo perioda odžavanja svakodnevnih dvadesetodnevnih prethodonih protesta ispred Vlade. Uostalom 17 oktobra u zoru, kada su specijalci i policija rasterali demonstrante i njihovo malo šatorsko naselje, takođe je bilo kišno vreme.

Andrija Mandić u ime organzatora još uvek ostavlja hipotetičku mogućnost vlastima da izađu u susret i da usvoje zahteve za prelaznom vladom i ostavkom Đukanovića, ali zbog negativnog stava vlasti (ali ne više tako arogantnog stava jer i oni ističu spremnost na dijalog), mala je verovatnoća da u poslednjem trenutku dođe do nekog kompromisa. Pošto je do skupa ostao još vrlo malo vremena, ima se utisak čak i kada bi došlo u ovom cajtongu do nekog čuda i postigao se neki sporazum, stiče se utisak da bi skup i tada bio održan, istina sada u jednoj drugoj atmosferi, verovatno kao defile postignutog uspeha i demonstracija masovnosti opozicije.
Što se tiče pukotina u samoj vladajućoj koalicji, primetno je da je Krivokapić konstatovao da nema podataka da su demonstranti tokom prošlog vikenda imali nameru da uđu u zgradu Parlamenta, što je inače saopštenje policije i DPS. Krivokapić je napomenuo da postojeća vladajuća koalicija praktično ne postoji, da socijaldemokrate je smatraju tehničkom, što je veliki korak napred ka napušanju vlade. Strani faktor je u međuvremenu bio vrlo uzdržan u oceni situacije u Crnoj Gori. Većina zapadnih zemalja je pozivala na uzdržanost i dijalog, dok se Rusija kritički odnosila prema Đukanovićevom režimu.

Najzad vrlo je važno da unutar samog Demokratskog fronta, gde ima izvesnih razlika po pitanju doživljavanja identiteta crnogorskog stanovništva, od srpskog, preko prosrpskog do (meko) crnogorskog (Mandić i Nova srpska demokratija, Peđa Bulatović i deo SNP koji se otcepio i ušao u DF, Knežević, i najzad Medojević i PZP), nema nikakvih razlika u delovanju i viđenju daljih poteza, što je bilo vidljivo svo vreme trajanja demonstracija, a i od ranije, iako su neki analitičari pokušavali da pronađu začetak razlika među njima. Pisanje nekih portala da navodno nema faktički razlike između sadašnjih vlasti i opozicije po krupnim pitanjima, kao što je odnos prema NATO, SPC i dr, su lišene elementarne logike i prenebregavanja činjenica, i zasnivaju se ili na (usko)stranačkoj i ličnoj zaslepljenosti, ili su možda od slučaja do slučaja i neki drugi razlozi. Jer u situaciji kada je bilo pitanje samo par meseci da Crna Gora uđe u NATO bez referenduma, i krene se u usvajanje izmene zakona o verskim zajednicama uperen protiv SPC, ovakav rasplet događaja može samo da izmeni te krajnje nedemokratske i negativne tendencije. Uostalom u okviru DF ne podržavaju predložene izmene zakona o verskim zajednicma uperenim protiv SPC u Crnoj Gori, a po pitanju NATO, ili su isključivo protiv, ili su, poput PZP i Medojevića za odlaganje i pomisli o ovom procesu, do sticanja demokratskog ambijenta za raspravu i u krajnjoj liniji, eventualno raspisivanje referenduma, što je ogromna razlika u odnosu na konkretne namere režima po ovim pitanjima. Uostalom glasanje zvanične Crne Gore po pitanju inicijative za učlanjenje tzv. Kosova u Unesko, i izjava Đukanovića o kontinuitetu i doslednosti po tom pitanju i ukupnoj politici režima, samo razobličava jasnu činjenicu da DF i ostala opozicija režimu koja se udružuje, je daleko, daleko bolja opcija i sa aspekta srpskih nacionalnih interesa, da ne govorimo o ukupnoj demokratskoj promeni koja je svakao izuzetno bitna sama po sebi.

U tom pravcu, veliki protestni skup DF i opozicije Đukanoviću, zakazan za 24 oktobar, je već uspeo i doneće evidente plodove i opoziciji, ali i čitavoj Crnoj Gori. Ostaje da se vidi razvoj dođaja, i spoznaja do koje mere će biti i sa kakvim posledicama i benefitima nastavljen ovaj opozicioni i demokratski proces, započet još 25 septembra u Podgorici. U slučaju da Đukanović ostane tvrdokoran, protesti se mogu nastaviti po čitavoj Crnoj Gori, dobiti izuzetno masovan karakter i označiti definitivan kraj njegove aktuelne vlade, čiji je on tehnički mandatar, a verovatno i njegove vladavine zemljom, u kontinuitetu od četvrt veka.

Stoga je za organizatore i čitav poduhvat izuzetno važna velika masovnost subotnjeg skupa, a potom i odlučnost da se izbegnu provokatori i incidenti, da skup zadrži dostojanstven karakter i da daljnji potezi budu uslovljeni demokratskim postulatima. To bi bila izuetna preporuka za jednu novu postđukanovićevsku epohu, koja će svakako biti daleko više demokratska i prestati da bude antisrpska (kao u poslednjoj deceniji Đukanovićeve vladavine), dakle protiv svoje istorijske esencije i identiteta, što je bilo obeležje prethodnih godina ovog autokratskog, neefeikasnog i korumpiranog režima, koji je kao nikada do sada u istoriji, svoje većinsko stanovništvo podelio po identitetskoj i čak verskoj liniji, iskopao rovove prema Srbiji i ušao u međunarodni diplomatski sukob sa Rusijom.

Stoga protestni skup opozicije od 24. oktobra može predstavljati i ne samo u simboličkom vidu, možda presudan korak ka dugo čekanim demokratskim promenama u Crnoj Gori.