Запослени са средњом стручном спремом у здравственом систему Црне Горе захтијевају да се од 1. септембра 2025. године њихов коефицијент не може обрачунавати испод 7,50, а да се остали коефицијенти увећају пропорционално са нивоом квалификације.
Како је на да данашњем протесту испред Министарства здравља поручио предсједник Синдиката здравства Црне Горе при Унији слободних синдиката Црне Горе (УССЦГ) Владимир Павићевић, то је први и основни захтјев запослених, док би се кроз наставак преговора до краја године морали утврдити праведни коефицијенти за све запослене у складу са сложеношћу и одговорношћу послова.
Павићевић је на протесту казао и да запослени у здравству “више не траже, већ захтијевају”.
Протест су организовали синдикати средњег медицинског и немедицинског кадра, који поручују да су вишегодишње игнорисање, непрегледна обећања и дискриминаторски третман довели систем здравства на ивицу колапса, и егзистенцијалног и професионалног.
Продановић: Не тражимо милостињу, већ признање
Предсједница Независног синдиката Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ) Ратка Продановић истакла је да здравствени радници окупљени испред Министарства здравља “не траже милостињу, већ признање” – за рад који, како је навела, свакодневно спашава животе у тишини.
“Медицинске сестре, техничари, фармацеутски техничари, физиотерапеути и немедицински кадар су темељ система. И док се у другим секторима плате мјере у стотинама еура, наше су порасле за мизерних шест до осам одсто. То није напредак, то је исмијавање”, казала је Продановић.
Она је подсјетила да су плате средњег кадра и након реформи “Европа сад 1 и 2” остале на граници егзистенције.
Тако, према њеним ријечима, просјечна плата медицинске сестре у КЦЦГ данас не прелази 620 еура, док фармацеутским техничарима достиже до 650 еура, али захваљујући стимулативним додацима који не улазе у основицу за обрачун пензије.
“Неправда није само у висини плате. Она је у поруци да наш рад није вриједан. Питамо вас, министре – да ли се достојанство мјери дипломом или душом?”, поручила је Продановић.
Поповић-Колашинац: Ово није протест слабих, већ глас достојанствених
Предсједница Синдикалне организације Института за јавно здравље Црне Горе (ИЈЗЦГ) Биљана Поповић-Колашинац поручила је да се окупљени не боре против љекара, већ заједно са њима.
Како је навела, Синдикат доктора медицине је писмом подржао протест јер је неправда према средњем и немедицинском кадру проблем који се тиче цијелог система.
“Док су друге групе добиле признање кроз повећање зарада, рад средњег и немедицинског кадра остао је прећутан. То није само неправда – то је порука да наш рад не вриједи. А ми кажемо: вриједи. И то много”, рекла је Поповић-Колашинац.
Она је упозорила да здравствени систем пуца када се занемари једна карика, те позвала Министарство да престане да игнорише дописе које им већ више од годину шаљу, без иједног одговора.
“Ако нас натјерате да ћутимо без достојанства, натјераћете нас и да проговоримо – напуштањем ове земље”, казала је Поповић-Колашинац.
Кузман: Позив није изговор за понижење
Представник Завода за трансфузију Мирко Кузман истакао је да окупљени не траже привилегије, већ правду, и да њихов посао није помоћни, већ кључан за функционисање здравственог система.
“Ми бројимо животе, не радне сате. А колико вриједи један живот, министре? Здравствени радници раде два посла, не виде породицу, а очекује се савршенство. Хуманост није разлог да будемо гладни”, рекао је Кузман.
Он је упозорио на масовни одлив кадра из земље и губитак ментора за нове генерације. Поручио је министру здравља Војиславу Шимуну да “не долази пред камере, већ међу људе”.
“Ово није политички скуп – ово је људски вапај. Ми не пријетимо – ми упозоравамо. Не бјежимо од рада – бјежимо од неправде”, закључио је Кузман.
Лабудовић: Ко ће сјутра остати у здравству?
Предсједница синдикалне организације Специјалне болнице за плућне болести Брезовик – Стана Лабудовић подсјетила је на здравствене ризике с којима се свакодневно суочавају запослени у тој установи, од оболијевања од туберкулозе до повреда локомоторног система.
Ипак, како је навела, ни закон ни систем их не препознају као ризичну категорију.
“Наши радници оболијевају од туберкулозе, а то није признато као професионално обољење. Немамо ни заштиту, ни адекватне услове рада, ни признање. Ко ће под оваквим условима сјутра остати да поносно носи бијели мантил?”, питала је Лабудовић.
“Ово је једини репрезентативни синдикат”
Поповић-Колашинац је поручила и да синдикат који је данас организовао протест представља једини аутентични глас радника.
“Данас је јасно – ово је једини репрезентативни синдикат. Они који двије године преговарају, а након најаве протеста хитно формирају радне групе да би себи и Министарству дали алиби, не могу позивати кадар да не излази на протесте. То није синдикат, а камоли репрезентативан”, поручила је она.
Вијести
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
