• Поглед

Просветитељи и ми

1 min read

9 година ‎ ИН4С

Ситуација је, чини се, кристално јасна. Они су елита, одабрани и исправни. Честити и од „талога“ пробрани. Ми смо талог, варвари, заостали Балканци, недорасли истини и неспремни за будућност. У несрећној и опустошеној Србији, дакле, имамо две основне касте: њихову, просветитељску, прогресивну, напредну, дужну да нам „објасни“ свим средствима и нашу, ретроградну и деструктивну, дужну да јој буде „објашњено“.

Осиромашени уранијум и није тако осиромашен. Чак је и „обогаћен“, па неки од њих веле да не само да није штетан, него је и погодан за здравље. 79 дана терора над Србијом, дакле, нису нешто што треба да изазива наше протесте и негодовање, већ чисту захвалност што су нас извели на прави и демократски пут, подједнако правим и подједнако демократским средствима.

Сребреница је била геноцид. За тај геноцид крив је сваки Србин – онај који је умро, онај који живи и онај који ће се тек родити. И онај који ће се родити из утробе оне која ће се тек родити. Оно што се пре Сребренице догодило у околним местима, била је одбрана муслиманских трупа. Одбранише се и од деце и од стоке и од кућа и од цркава и од нејачи и од стараца. Херојски.

Олуја се никада није ни десила. Добро, ако се и десила, није била тако страшна. Добро, ако је и била тако страшна, заслужили смо је. Премда је пожељно држати се тезе број 1 и не улазити у даљу расправу.

Косово и Метохија ионако никада није било српско, па не може то бити ни данас. Уосталом, ко не зна да су Грачаницу, Дечане и остале светиње заправо подигли Албанци, таj ће то сазнати ускоро. Време је да прецртамо илузије у које смо веровали и митове на који су нас учили, а ми их наивно прихватали. Премда, овде као олакшавајућу околност треба прихватити и чињеницу да луди Милош и јођ луђи Лазар у оно време нису имали „њих“, као што их имамо ми, да их подуче правим вредностима.

Геј бракови су цивилизацијска тековина коју морамо усвојити. Коначно, традиционална породица је и онако прецењена – докле ћемо живети у тој балканској, старовековној уобразиљи да дете мора да има, замисли, тату и маму?

И, да закључимо, коме треба црква, када је ту патријарх двадесет и првовековне Србије, господин Жељко Митровић лично, све са владиком Марићем од Хепија?

И јел видите ви сада, колико је овој елити тешко да нама грешницима покаже прави пут? Колико се, овако наопаки, опиремо и саботирамо их у тој жртви за нас? Истина, данашњи просветитељи, за разлику од некадашњих дисидената, затвараних, мучених, стрељаних и прогањаних, морају да трпе много другачије и много веће „муке“.

Није лако свим ти Милићкама, Грухоњићима и осталим Доситејима Србије двадесет и првог века да на олтар напретка полажу бројне жртве: у својим дисидентским походима, ваља бити близак са сваким режимом, приморати себе да прихваташ милионе донација од државе и још више милиона од спољних фактора, истрпети гостовања у ударним терминима националних медија, намештање послова, конкурса…

Па, лако је било онима: мало пендрек, мало иза решетака, мало пред стрељачки вод. Можеш мислити! Ајд, ти сине, прихвати да будеш мало-мало у Дневнику 2 или на Пинку, ајд ти прихвати да ти Сорош финансира луксузна летовања и јахте, ајд ти прихвати да си вечити победник Вучићевих конкурса. И све те жртве, само зарад истине и напретка целокупног друштва!

Коначно, ови Прометеји, суочени са нама неспремним и недораслим променама и ватри коју нам доносе, понекад, зарад нашег доброг, морају не само да нас убеђују, убеђују и убеђују, већ да нас, ако то не прихватимо и туже. Ко не верује, нека пита много лошег ученика, Стефана Стаменковског, примера ради или Ивана Ивановића или све оне који су завршили на оптуженичкој клупи, чим су заказали у оној ученичкој.

Не, ништа их неће спречити у њиховој племенитој мисији.

Сороши, Митровићи, Вучићи, слободно пуцајте (свим расположивим донацијама), просветитељи и даље држе час!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: