Прошле су 33 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву – и даље без судског епилога
Добровољачка улица
На Кутиљеров план у фебруару 1992. први је потпис ставио Алија Изетбеговић, али га је и повукао. Да је потписивао без намјере да потписано и реализује свједочи и споразум о мирној дислокацији ЈНА са наоружањем и опремом, од 26. априла 1992. Да је то било само мртво слово на папиру, доказали су накнадни догађаји.
Дакле 2. маја догодио се траљави покушај Хасана Ефендића да по директиви Алије Изетбеговића заузме војне објекте ЈНА, преузме наоружање и зароби војнике, а не напад на Предсједништво. Епилог – смрт 19 младих војника ЈНА. Сутрадан је убијено још девет припадника и службеника ЈНА.
Предсједавајућем тзв. Предсједништва РБиХ Алији Изетбеговићу, по властитом признању, дипломатске активности на спречавању рата послужиле су да се рат одложи и да се изврше припреме.
Рат или договор са Србима о опстанку крње Југославије? Истина је да је муслимански лидер Алија Изетбеговић одбио историјски споразум са Србима који би гарантовао територијалну цјеловитост БиХ у крњој Југославији. Потврдио је то својевремено и академик Мухамед Филиповић.
– Питао сам најмање десет пута Изетбеговића како је то могуће, могли смо проћи без рата, никаквих шанси нисмо имали. Алија Изетбеговић никада мени није хтио да каже ко је то урадио – причао је Филиповић.
Алија Изетбеговић је прихватао, па одбијао, потписивао, па саботирао споразуме или, како је и сам говорио, до подне мислио једно, а поподне друго. То је оно што се и данас препознаје у политици Сарајева, подложном утицајима свјетских сила, окованом заблудом да им оне чине добро и дјелују у њиховом интересу.
РТРС
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Na osnovu Interpolove poternice i optužnice o počinjenim ratnim zločinima, koju je 2008. godine za njim raspisala Srbija, Jovan Divjak je 3. marta 2011. godine uhapšen na bečkom aerodromu prilikom putovanja iz Sarajeva u Italiju. Austrijski sud je odbio zahtev Srbije za izručenje uz obrazloženje da se u Beogradu ne bi moglo očekivati pošteno suđenje.
Porodicama vojnika JNA ubijenih u Dobrovoljačkoj ulici godinama je zabranjeno da na godišnjicu stradanja njihovih najmilijih dođu u tu sarajevsku ulicu i upale sveće.
Ne zaboravlja se da je General tzv. Armije BiH Jovan Divjak među najodgovornijima za zločin nad mladim vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. godine, kada su mučki ubijena 42 vojnika JNA. Kolonu vojnika JNA, koja se posle potpisanog mirovnog sporazuma povlačila iz Sarajeva, napali su pripadnici Zelenih beretki, Patriotske lige, MUP i Teritorijalne odbrane BiH (TO BiH) na čijem čelu je bio Jovan Divjak. U tom napadu život su izgubili mladi vojnici JNA: 32 su bili Srbi, šestorica Hrvati, dvojica Bošnjaci i dvojica Albanci. Zarobljeno je 207 pripadnika JNA, 71 je ranjen, a dan kasnije devetorica zarobljenih su ubijena. Divjak je odgovoran i po komandnoj i po individualnoj odgovornosti za ubistvo vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici. Činjenica je da su ubistvo starog svata Nikole Gardovića na Baščaršiji, ubistvo srpskog policajca Pere Petrovića kao i zločin u Dobrovoljačkoj bili inicijalna kapisla za početak rata u Sarajevu i BiH.