Proslava značajnog jubileja: Osam i po decenija Ruskog doma u Beogradu
1 min read
Ruski dom u Beogradu; foto: wikipedia
Ruski dom slavi 85 godina postojanja. Značajnu godišnjicu ova najstarija institucija te vrste u Evropi obilježava nizom manifestacija.
Danas je održan okrugli sto pod nazivom „Sastanak generacija“, na kome su učestvovali predstavnici ruske emigracije i omladinskih udruženja iz cijelog svijeta, nakon čega se novinarima obratio zamjenik direktora Federalne agencije „Rosotrudničestvo“, koja upravlja kulturnim centrima Rusije širom svijeta, Aleksandar Radkov, navodi Sputnjik.
Radkov je istakao da Rusija i Srbija aktivno rade na izradi novog sporazuma o kulturi, koji bi zamijenio sporazum potpisan između SSSR-a i Jugoslavije iz šezdesetih godina,.
„Vrijeme se promijenilo i promijenilo se funkcionisanje kulturnih aktivnosti. Novi sporazum omogućiće i otvaranje srpskog kulturnog centra u Rusiji. Ruski dom će realizovati mnogo značajnih projekata. Oni će se ticati popularizacije ruskog jezika i nauke u Srbiji. Ubijeđen sam da se naše kulture dodatno zbližavaju“, ocijenio je Radkov.
Govoreći o glavnim projektima Ruskog doma u Srbiji, zamjenik direktora Ruskog doma Vasilij Galaktionov rekao je da mu je teško da izdvoji one glavne.
„Ruski dom ima više od sto projekata i još puno projekata koje radimo sa partnerima širom Srbije. Takođe, ima i projekata čiji efekti se ne vide golim okom. Na primjer, kursevi ruskog jezika pomažu popularizaciju ruskog, dok sve veći broj studenata iz Srbije ide na studije u Rusiju. Radićemo mnogo na učvršćivanju kulturnih odnosa Srbije i Rusije“, zaključio je Galaktionov.
Danas je u Ruskom domu održan i svečani prijem povodom godišnjice, a za 20. novembar planiran je gala koncert u Sava centru na kojem će gosti biti Ruski državni akademski narodni hor „Pjatnicki“ i Akademski ansambl pjesama i igara Ruske armije „Aleksandrov“.
Ruski dom je nastao na inicijativu ruskih emigranata koji su, posle Oktobarske revolucije, utočište našli u Kraljevini SHS.
Njihovu inicijativu podržali su kralj Aleksandar, patrijarh Varnava, predsjednik Srpske kraljevske akademije Aleksandar Belić i mnoge druge ugledne ličnosti Beograda.
Zgradu Ruskog doma projektovao je ruski arhitekta Vasilij Baumgarten, a svoja vrata pod imenom „Ruski dom Imperatora Nikolaja Drugog“ otvorio je 9. aprila 1933.
Posle Drugog svjetskog rata Ruski dom je preimenovan u „Dom sovjetske kulture“, da bi 1994. ponio sadašnje ime — Ruski centar za nauku i kulturu. Ipak, Beograđani ga znaju pod imenom Ruski dom.
Ovaj „Ruski Dom“ nema ama baš nikakva prava da se poziva na tradiciju „Ruskog Doma Imperatora Nikolaja II“!. Može samo da se poziva na infamni „Dom Sovjetske Kulture“! Ovi sadašnji organizatori „slavlja“ su potomci crvenih vandala koji su 1944 g. okupirali taj Dom, uništili Muzej Imperatora Nikolaja II , sve ostale spomen-zbirke na borbe Belih armija protiv boljševika u Građanskom ratu u Rusiji, i koji su uništili biblioteku Ruskog Doma – od nje danas nema ni pomena, a imala je oko 140.000 knjiga! Jedini pisani trag o njoj je štampani katalog te biblioteke u nekoliko tomova, koji još uvek postoji u Univerzitetskoj Biblioteci u Beogradu. Šta reći na one jadnike koji se kite nazivom „predstavnici ruske emigracije“? Koje? Bele? Neće biti – to su jadnici koji i ne znaju (ili žele da zaborave) kako i zašto su se njihovi preci borili protiv boljševika i da ne može biti govora o nekom pomirenju. A, projektant te zgrade nije bio Vasilije Baumgarten – nego Vasilije fon Baumgarten (ono „fon“ je od značaja) – on je i projektant stare zgrade Generalštaba u Beogradu, kao i još nekoliko značajnih objekata. Odvratna vest!