Прослава 25 година матурe IV генерације обновљене Цетињске богословије (1995-2000) у Беранама

Са благословом Божијим, благословима Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког и Светог Стефана Пиперског, и разредног старешине Његовог преосвештенства Епископа пакрачко-славонског г. Јована, у Духовску сриједу 8. јуна 2025. године, када прослављамо спомен на Преподобну Теодосију и Светог Луке Кримског, трудом и љубављу и гостопримством протојереја-ставрофора Синише Јанковића, и протинице Снежане и њихове фамилије, у Беранама – Васојевићима, сабрали су се и окупили ученици IV генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског (1995-2000), са својим породицама, да прославе два јубилеја, 25 година од матуре и завршетка богословског школовања у Цетињској богословији и 30 година почетка богословског школовања на Цетињу и Острогу.

Сабрање је отпочело служењем Свете литургије у Саборном храму Светог Симеона Мироточивог у Беранама, са благословом надлежног архијереја Његовог високопреосвештенства Митрополита будимљанско-никшићког г. Методија, а трудом и љубављу и залагањем старешине Саборног храма протојереја-ставрофора Синише Јанковића.

Литургијским сабрањем началствовао је протојереј мр Раде Јовић, парох у Земун Пољу и старешина Храма Светог цара Лазара из Архиепископије београдско-карловачке. Саслуживали су му Синиша Јанковић, старешина Храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама и парох берански из Епархије будимљанско-никшићке; протојереј Мирослав Ратковић, парох требињски из Епархије захумско-херцеговачке; протојереј Далибор Ђукић, парох у Вићенци и архијерејски намјесник за Италију из Епархије аустријско-швајцарске; протојереј Никола Темеринац, старешина Храма Преноса моштију Светог Николаја у Жабљу из Епархиеј бачке; протојереј Ненад Калем, парох которски из Митрополије црногорско-приморске; протојереј др Никола Гаврић, старешина Храма Светог апостола и јеванђелиста Луке на Кошутњаку из Архиепископије београдско-карловачке.

Литургијском сабрању присуствовали су и причестили се и остала сабраћа из генерације: протојереј-ставрофор Слободан Лалић, директор Српске православне опште гимназије „Катарина Кантакузина Бранковић“ у Загребу из Митрополије загребачко-љубљанске; протјереј-ставрофор Синиша Сердар, парох у Мркоњић граду из Епархије бихаћко-петровачке; протојереј Данило Дамјановић, старешина Саборног храма Рождества Христовог у Мојковцу из Епархије будимљанско-никшићке; презвитер мр Блажо Р. Божовић, парох подгорички из Митрополије црногорско-приморске; презвитер мр Велибор Крагић, парох маглајански код Лакташа у Епархији бањалучкој; г. Душан Белошевић, клирик Епархије рашко-призренске и мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског.

За пјевницом су појали  јереј Миленко Ралевић, јереј Милош Мизић, јереј Небојша Миловановић, свештеници из Берана и јереј Ненад Бартоле из Сефкерина.

Литургијском сабрању присустовала је и Марија Секуловић, предсједница Кола српских сестара из Берана.

После причешћа вјерног народа, драгим гостима се у име домаћина бесједом обратио протојереј-ставрофор Синиша Јанковић, старешина Саборног беранског храма:

“У име Оца и Сина и Светога Дух.

Драга браћо и сестре, сабрасмо се данас у овом величанственом храму, у духовном срцу града Берана. У светињи посвећеној Светом Симеону Мироточивом, да обиљежимо, не само једну годишњицу, него једно духовно путовање, четврт вијека од нашег завршетка школовања у славној Богословији цетињској, тој најстаријој средњој школи у Црној Гори, из којег је изникла сва просвјета савременог школства у Црној Гори.

Прошло је двадесет пет година од дана, када смо као млади, неуки и пуни идеала, завршили наш школски и богословски пут на Цетињу.

Цетињу, мјесту, гдје се у сваком камену осјећа дах молитве, дух мучеништва и светости Светога Петра Цетињског и Светога Јована Крститеља.

Сјећања нас враћају, на наше прве дане у манастиру Острогу, под сводом небеског заштитника и исцјелитеља, Светога Василија. Тамо смо попут древних ученика предали своје младалачке душе на пут Христовог васпитања. Тамо смо први пут осјетили шта значи бити засијан као зрно на њиви Господњој.

Тих пет година, бијаху за нас године духовне изградње, али и безбрижне младости, смијеха, несташлука и борбе. Учили смо, падајући и устајући и сазријевали носећи Крст Христов, незнајући његову тежину, али слутећи славу васкрсења.

Данас, када се осврнемо уназад, видимо та сјемена, посијана у скромној учионици Цетињске богословије. Родише дивне и благословене плодове. Наша генерација као да је руком Божијом разасута широм васељене, од доктора теолошких наука, до магистара и катедра професорских, ос свештеника до епископа; од Италије до Аустралије и Канаде, од Хрватске, преко Србије, Републике Српске, Славоније, Херцеговине и Црне Горе.

У нама и кроз нас, Христос дјелује, име Његово проповиједамо. Његов закон љубави преносимо, Његову Истину свједочимо, било да смо свештеници, професори или епископи, и они који нису у свештеничком чину, својим животом, радом, угледом и вјером, достојно свједоче Христа у свом професионалном и породичном животу.

Сваки од нас је икона тог цетињског пута, печат времена у којем смо заједно расли. А ништа од тога не би било могуће, без наших дивних породица, тихог и невидљивог стуба нашег успјеха. Њихова жртва стремљење, стрпљење, вјера и љубав уткали су у све оно што смо ми постигли данас. Не можемо ову прилику обиљежити без сјећања на наше учитеље, духовне дивове, који су нас водили, обликовали, некад критиковали, кажњавали, али увијек учили.

Први међу њима, блаженопочивши Митрополит Амфилохије, чије су нам бесједе и погледи горјели као огњени мач, разгонивши таму незнања и страха.

И његов наследник Митрополит Јоаникије, који нас је својом дубином ријечи  увео  у тајне Светога писма.

И наш разредни старешина, садашњи Епископ пакрачко-славонски Јован, чија смо предаавња једва чекали, како из историје, тако и из живота.

Сјећамо се и Епископа Јована, умировљеног, који нам је пренио догме наше свете вјере, јасно и прецизно, као и Епископа илинденског Јоакима, који нас је учио да морал није закон силе него љубави.

Хвала и свим осталим, да не набрајам све, да не бих неког заборавио, који су нас учили да будемо теолози, и не само да будемо теолози, него су нас учили прије свега да будемо људи. Људи са срцем, људи са лицем и људи са вјером.

И нека не остане неизречена ни она духовита, али мудра реченица једног нашег брата која гласи:  – Мали, не заборави да си још увијек ђак!, јер у том лежи велика истина пред Богом, сви смо ми ђаци. Ђаци живота, ђаци вјере, ђаци науке Његове, и онај који престане бити ђак престао је бити човјек.

Драга браћо, нека овај дан буде, не само сјећање, него и ново завјештање, да изнова обнављамо наше јединство и да нас Господ удостоји да се сабирамо не само у времену, него и у вјечности, гдје ћемо сви бити једно стадо и један пастир.

Нека нас све Господ укријепи, молитвама Светог Симеона Мироточивог, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, Преподобног Стефана Пиперског и Светог Јована Крститеља и свих светих из рода нашега.

Да Бог да, да се и наредне године окупљамо код нашег брата и оца проте Николе Темеринца у Жабљу. На многаја љета, живјели“, казао је у својој бесједи протојереј-ставрофор Синиша Јанковић.

После надахнуте бесједе о.Синише Јанковића, у име окупљених кратко се обратио протојереј Раде Њ. Јовић, заблагодаривши овогодишњем домаћину и његовој породици и парохијанима на организацији окупљања и прославе јубилеја матуре. Прота Раде Јовић је казао: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, нека је благословено ово тројично сабрање. Ја у име нас сабраних ученика четврте генерације обновљене Цетињске богословије, да се захвалим нашем домаћину и брату и оцу, проти Синиши Јанковићу, старешини овога велелепнога Храма Светог Симеона Мироточивог и његовој породици, који су прихватили ове године, као што он рече на четврт века, од наше матуре, они су наши домаћини. Знам да су се потрудили пуно око тога и да у име наше генерације, у име свих, и деце и попадија и осталих, заблагодарим на њиховој љубави и даи  пожелим најприје здравља и свега доброга и да истрају да се овај храм заврши и да буде онако велепан и да се опет саберемо на благослов Божији и на зеједништво. Хвала оче Синиша, на многаја и благаја љета.“

Све присутне поздравио је и протојереј Данило Дамјановић, парох мојковачки и старешина храма Рождества Христовог у Мојковцу, који је између осталог казао:„Хоћу кратко, драги моји оци, браћо свештеници, лијепи благословени саборе да вас све поздравим. Прво, срце ми је и душа пуна што смо се овако видјели, састали, што сте ми добро, здраво и весело, што сте се остварили као свештеници, као родитељи, као пастири, и прије свега што смо се остварили као људи који се међусобно волимо. Данас, двадесет први вијек и овај свијет пати од недостатка љубави. Пати нажалост од сувишка мржње. То међу нама никада није било тако. Била је и остала љубав и остаће као примјер, ко смо, чи смо, којем народу припадамо, коју службу вршимо и по чему ће нас познати и небо и земља. Остајте у здрављу и весељу, веселите се и радујте се на многаја љета живјели ми!“, поручио је протојереј Данило Дамјановић.

У току свог боравка у граду Беранама, сабрани су обишли и древни манастир Ђурђеве Ступове, манастир Калудру.

Домаћин за идућу годину благословеног сабрања и прославе од завршетка матуре ове генерације Цетињске богословије, биће протојереј Никола Темеринац, старешина Храма Преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског, са својом породицом у Жабљу у Епархији бачкој, који је прокоментарисао сабрања духовито и казао Уједињење је почело! То се више зауставити не може!Амин. Амин! Амин!

Све присутне поздравио је и мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског, који је захвалио домаћинима на труду око организације овог благословеног јубиларног сабрања и сретења, протојереју Синиши и протиници Снежани, пожељевши да се овај духовски тридесетогодишњи благословени ход, од када су се сабрали настави и даље, како би се у радости, слози и љубави окупљали у све дане наших живота. Јубијел од тридесет година школовања у Цетињској богословији и двадесет пет година од завршетка богословског школовања на Цетињу јесте диван примјер откривења заједништва, саборности у Христу.

На крају слова, проф. Александар Вујовић је пожелио и успјешан завршетак радова на велелепном Саборном беранском храму Светог Симеона Мироточивог у Беранама, који ће нас опет убрзо окупити приликом његовог освештања од Његове светости Патријарха српског и бројних митрополита, епископа, свештенства, монаштва и вјерног народа.

Нека би благослов Божији и надаље обједињавао и сабирао све бивше ученике IV генерације обновљене Цетињске богословије (1995-2000), и њихове фамилије, и све људе добре воље, сабирајући их у заједницу безобалног океана светотројичне љубави божанске, уз литургијски усклик „Христос посреди нас – јесте и биће“, на корист и духовну ползу својој светој Цркви и роду српском, молитвама њихових заштитника небеских покровитеља, Светог Василија Острошког Чудотворца, Светог Петра Цетињског Чудотворца и Преподобног Стефана Пиперског Чудотворца. Амин Боже дај.

Александар Вујовић