Пропаганда Запада против Руса и њиховог херојства

Пише: Вук Радисављевић

Након завршетка Другог светског рата, најкрвавијег сукоба у историји човечанства, настали су многи митови у којима се клеветао Совјетски Савез и руско херојство, а Запад је убрзо почео да “сервира” такве приче као да су чињенице. Једна од највећих лажи гласи да СССР и Стаљина треба кривити за почетак рата. У том контексту, критичари са Запада неретко тврде да се Стаљин припремао да нападне Немачку, али да га је Хитлер изненадио и напао први.

Да би се разоткрила таква безочна лаж довољно је поменути да је Немачка, умногоме исцрпљена сломом који је доживела у Првом светском рату, желела да се домогне златних резерви, нарочито у Аустрији, као и да “збрише” са светске мапе Совјетски Савез. Потоњи циљ Берлина ишао је наруку и Американцима и Британцима који су демонизовали Русе. Да би остварили наум о елиминисању СССР-а, Немцима је била потребна снажна војна индустрија, па је Чехословачка, која је 1930-их производила најбоље тенкове и артиљеријско наоружање, постала њихова следећа мета. Стога, Трећи Рајх је 1938. године анектирао Аустрију, као и северне и западне пограничне покрајине Чехословачке.

Такође, срамотна ревизија историје спроводи се учесталим причама да Црвена армија није поднела највећи терет у Другом светском рату. Тренд порицања совјстског јунаштва и жртвовања започео је још Винстон Черчил. Мада су савременици тог британског премијера сведочили да је отворио боцу коњака и паклицу цигарета када је чуо да је пропао “блицкриг” Немаца на СССР, а познато је и да је одржао надахнут говор истим поводом на Би-Би-Си-ју, Влада у Лондону оклевала је да лета 1941. назове Совјетски Савез “савезником”, док се Черчил успротивио идеји да Би-Би-Си интонира совјетску националну химну недељом увече, заједно са химнама осталих британских савезника и променио је мишљење тек после Московске битке, јануара 1942. Та 1942 била је година великог бола и жртвовања за Совјетски Савез и свима је постало јасно да се Црвена армија из петних жила труди да заузда немачке окупаторе. Између осталог, совјетске трупе херојски су се бориле у Стаљинграду, што се сматра најкрвавијом битком у Другом светском рату.