ИН4С

ИН4С портал

Пронађени фосили нове врсте диносауруса

1 min read
Група шпанских и аргентинских палеонтолога открила је добро очуване остатке непознате врсте диносауруса који су прије 110 милиона година живјели у средишту Аргентине, објавио је државни универзитет Ла Матанза
fosili dinosurusa

Илустрација

Група шпанских и аргентинских палеонтолога открила је добро очуване остатке непознате врсте диносауруса који су прије 110 милиона година живјели у средишту Аргентине, објавио је државни универзитет Ла Матанза.

Пронађени су фосилни остаци једног одраслог и два млађа диносауруса.
Новооткривену врсту знанственици су назвали Лавоцатисаурус агриоенси, и установили да припада групи диносаура биљоједа, сауропода, у коју спадају диплодокуси и бронтосауруси.

Ријеч је о највећим копненим животињама које су живјеле на Земљи, али и највећој врсти диносауруса.
„Пронашли смо углавном кости лобање, чељусти, пуно зуба, дијелове костију њушке, кости које дефинишу очне дупље и вјероватно ћемо успјети да обавимо комплетну реконструкцију главе.

Ово откриће нам је важно, јер је ријеч о новој врсти диносауруса која је живјела у подручју на којем не бисте очекивали њихове фосилне остатке, јер је некад било врло сушно и без пуно вегетације“, рекао је Хосе Луис Карбалидо, научни радник музеја Егидио Феруглио.

Остаци одраслог сауропода упућују на то да је био дугачак око 12 метара, а дужина млађих припадника ове врсте износила је између шест и седам метара.

Карбалидо каже да откриће остатака три диносауруса указује на то да су се сауроподи кретали у групама, те да су заједно угинули.
Научници подсјећају да су сауроподи највеће копнене животиње које су живјеле на Земљи. Могли су да буду 33 до 34 метра дужине и тешки и до 120 тона.

Појавили су се отприлике прије 220 милиона година, а нестали су средином јуре.

Откриће у Неуквену, о чему су подаци објављени у научном часопису „Acta Palaeontologica Polonica“, велико је изненађење за научнике, јер је подручје на којем су фосилни остаци пронађени неуобичајено станиште за диносаурусе биљоједе.

„Ријеч је о подручју на којем се некад налазила пустиња, локацији са спорадичним језерима, а ова се група сауропода очигледно успјела прилагодити животу у сушним предјелима с мање вегетације, влаге и воде“, закључили су истраживачи.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *