Промовисано фототипско издање Горичког зборника
1 min read
Синоћ је у књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори одражана онлајн промоција фототипског издања Горичког зборника, што је издавачки подухват који је Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори недавно остварила у сарадњи с београдским Службеним гласником.
Сам промоција је одржана у склопу обиљежавања 13. новембра: Дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Уводничар мр Милорад Дурутовић стога је подсјетио да је Друштво на својој Скупштини, одржаној у марту 2017. године, једногласно донијело одлуку да Дан Друштва буде 13. новембар, дан рођења Петра II Петровића Његоша, првог члана Матице српске са простора данашње Црне Горе.
О фототипском издању Горичког зборника, као и зборника одабраних радова који свједоче чудесну судбину и значај овог средњовјековног споменика, говорили су: проф. др Јелица Стојановић, проф. др Лидија Томић, проф. др Микоња Кнежевић, доц. др Виктор Савић и о. Јефрем, игуман манастира Стањевићи.
Проф. др Јелица Стојановић, која је − како се више пута током промоције могло чути − најзаслужнија што је штампана ова фототипија, указала је на скоро десетогодишњи рад на припремању штампе, захваљујући, даље, заслужним појединцима; блаженопочившем митрополиту Амфилохију и о. Јовану Ћулибрку, који су дали благослов да се приступи изради фототипије; потом, славном научнику Ђорђу Трифуновићу, доценту Виктору Савићу; еминентним институцијама, какве су, САНУ, Институт за српски језик – Београд, Министарству културе Републике Србије, ИК Службени гласник; најзад, и појединцима који су у техничком смислу судјеловали у изради издања.
Проф. др Лидија Томић говорила је о значају Горичког зборника у контексту средњовјековне књижевности, показујући да, иако написано у епистоларној форми, ово дјело садржи и одлике других жанрова, као што је, рецимо, плетеније словес.
Проф. др Микоња Кнежевић посебно се осврнуо и на друштвено-историјски контекст Горичког зборника. „Књига представља и неку врсту рефлекса или одраза епохе у којој је настала. Осим доминантних исихастичких и духовних мотива, осим историјских елемената и правила монашког живота, ова књига у једном свом дијелу доноси и многе космографске, метеоролошке и географске теме, о којима се у ранијој литератури и није толико писало. Све то значи да ова књига представља неку врсту вододјелнице епоха, јер у 14. вијеку све је веће интересовање, наравно и у 15., за теме природних наука.”