Промоција књиге ,,Јефимија, жена која чека“ у организацији ЈУ Музеји и галерије Будве у четвртак

У организацији ЈУ Музеји и галерије Будве у четвртак, 15. јуна 2023. године, у 21 час на тргу испред Спомен-дома „Стефан Митров Љубиша” ће бити представљена књига Јефимија, жена која чека ауторке Миње Марђоновић.

Миња Марђоновић рођена је 1989. године у Мостару. На Факултету политичких наука, у Београду, дипломирала је политикологију, а на Студијама рода мастерирала културологију критиком институције брака из перспективе слободне љубави, ослањајући се притом на анархистичке есеје чувене феминисткиње двадесетог вијека – Еме Голдман. Докторанткиња је културологије на матичном факултету, с идејом да истраживачки преиспита конструкцију хетеросексуалне љубави деветнаестог вијека.

Поред академске посвећености феминистичкој теорији, Миња Марђоновић своју политичку борбу артикулише кроз друштвено ангажовану књижевност. Усмјерена на свој литерарни, активистички рад, живећи неко вријеме у Индонезији написала је свој први роман Јефимија, жена која чека, не би ли на тај начин романтичној белетристици понудила алтернативнији приступ лично-политичком животу једне жене.

Јефимија, жена која чека је љубавни, путописни и политички роман који говори о младој феминисткињи, главној јунакињи Јефимији, и њеном животном путовању на крај свијета, на Бали. На своју авантуру одлази с нешто мало новца, уз неизмјерну подршку своје најбоље пријатељице Татјане.

Током боравка на рајском острву дешава јој се живот – не одвајајући духовно од тјелесног, отворена да прихвати све што пожели нимало случајно среће различите мушкарце, из различитих култура, система вриједности и погледа на свијет. У љубавним односима са њима доживљава наизглед уобичајене ствари. Међутим, њена перцепција живота је ипак мало другачија.

Заправо, најличнија питања оживљава и демистификује као политичка – као жена живи своју сексуалну слободу, покушава да се избори са сопственом сујетом, да деконструише брак, лаж и прељубу, да пронађе љубав у себи и толеранцију према другима… Сваки од њених љубавника са собом носи неку другу поруку, као знак поред пута на коме се и нашла не би ли тако нешто ново дознала и научила. Међутим, само су њих двојица успјела да је заувијек оставе без даха. На свом путовању Јефимија велику подршку ужива у женама – својој невидљивој, доброј вили Еми Голдман, чувеној феминисткињи 20. вијека, најбољој пријатељици Татјани због које и одлази у Индонезију на своје тјелесно-спиритуално путовање, Црногорки коју упознаје у Санурској комуни, и Маши која јој отвара врата свог дома и своје душе онда кад јој је то најпотребније. Жељна преокрета, преживљавајући своју лично-политичку борбу, Јефимија у свему види знак, поруку и љубав. Захваљујући њеној потреби да пронађе и дочека нешто што никада до тада није, и ми заједно с њом одлазимо на острво, и прихватамо све љековите дарове природе и човјека; Обилазимо храмове, лијечимо се активним вулканом, удишемо океан, пијемо кокосову воду, тражимо мир и упознајемо један сасвим други свијет. Различит свијет, у коме се једној Српкињи сасвим изненада одиграва и објашњава свакодневни живот.

Шта је мушкарац? Умије ли да га воли? Шта жели, и да ли је најбитније заправо оно што не жели? Кога чека и шта тражи, једна су од многих питања која Јефимија кроз све што јој се догађа, поставља у себи и наглас. Свашта успијева да ријеши. Једино што до краја остаје неријешено је трудноћа.

У Београд се враћа само с једном мишљу, коју на прагу куће своје мајке кроз плач и изговара.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: