Промоцијa књиге др Горана Комара у Билећи

Књига ”Метоси манастира Косијерево и Добрићево у Херцег Новом“, аутора др Горана Комара, члана Удружења књижевника Црне Горе, сарадника Музеја Херцеговине и пасионираног историографа, представљена је у петак вече, 18. новембра, у парохијском дому Храма Светог Саве у Билећи.

Промоцији је присуствовао Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије, а сабранима се обратио и ријечи добродошлице упутио протојереј-ставрофор Небојша Коловић:

,,Вечерас смо се окупили око труда и прегалаштва нашег брата др Горана Комара и његовог дјела. Прича о ова два манастира је у духовном и историјском смислу занимљива и потребна. Манастири јесу духовна изворишта нашег народа, чувари вјере и традиције и православног идентитета српског бића и народа.”

Књигу су поред аутора, представили јеромонах Макарије, игуман манастира Савина и свештеник Шпиро Живковић.

Говорећи о књизи, јеромонах Макарије, игуман манастира Савина, истакао је да иза овог дјела стоји предани рад и труд у сакупљању и чувању од заборава бројних значајних докумената из манастирског архива. Позвао је на чување националног идентитета јер српски народ има историју за понос и незаборав.

Прије него је прочитао неколико одломака из књиге, којима се предочавају сазнања о манастирима Потпланина и Ћелија Подзирине, као метосима древних светиња Косијерево и Добрићево, отац Шпиро Живковић, између осталог је рекао:

,,Ова два метоха, отргнута од заборава захваљујући др Горану Комару, само су двије бисерне перле у дугом низу историјских веза Херцеговине са Херцег Новим. Од оснивања до данашњих дана он је био уточиште и прибјежиште за намучене житеље Херцеговине, који су стопама Светог Саве стизали до њега.”

Др Горан Комар, аутор књиге, у уводном дијелу излагања говорио је о утицају богослужбене књиге на развој ћириличне писмености око басена Требишњице у XV и XVI вијеку. Подсјетио је на имена свештеника и старјешина манастира Потпланина, а међу њима на носиоца великих дјела, Арсенија Милутиновића.

,,Само су припадници нашег народа и у завршници XIX вијека остали вјерни ћириличном писму. У културно-историјском смислу предјели са обје стране Требишњице представљају недјељиву цјелину. Бањани и Рудине на културној мапи БиХ заузимају значајно мјесто и они су свједоци саборске православне мисли”, истакао је аутор.
Извор: Епархија ЗХиП / Радио Билећа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: