Прољећни умор: Који су симптоми, зашто се јавља и како га савладати?

Илустрација
С првим прољећним данима требало би да имамо више енергије и да се осјећамо боље и одморније. Међутим, код неких људи се баш тада испољавају тегобе у виду умора и безвољности. О чему је заправо ријеч и због чега се то дешава?
Ријеч је о такозваном прољећном умору. Прољећни умор је стање када се организам након зиме прилагођава временским промјенама, вишој температури ваздуха и дужим данима. Приликом пораста температуре, крвни судови се шире и притисак пада, што се манифестује осјећајем малаксалости, поспаности, слабом концентрацијом, раздражљивошћу, депресивности, главобољом и брзим замарањем.
Због чега се тако осјећамо?
Иако не постоји општеприхваћено објашњење за појаву прољећног умора, сматра се да је главни кривац недостатак витамина (нарочито Б комплекса и Ц витамина), као и минерала усљед једноличне зимске исхране, која се базира углавном на прекомјерном уносу меса и недовољних количина воћа и поврћа у организам. Још један од узрока је недовољна количина течности која се уноси зими у организам, па се тијело теже ослобађа штетних материја, што доприноси осјећају малаксалости.
Физичка неактивност је, такође, један од разлога за појаву прољећног умора, јер је он често повезан са повећањем тјелесне тежине током зимских мјесеци, што додатно оптерећује већ ионако ослабљено тијело.
Проблеме у виду прољећног умора изазива и чест боравак у затвореним просторијама током зиме, слабије излагање сунцу и сходно томе, недостатак витамина Д. Ту је и привикавање организма на временске прилике, које се увелико разликују од оних зими. Организам се споро адаптира на атмосферске промјене карактеристичне за прољеће (дужи дани, топлије, промјенљиво вријеме, нижи ваздушни притисак), поликлиникацонсилиум.цом.
Да ли је ријеч о болести?
Без обзира на то што скоро свака друга особа има проблема са прољећним умором, који без сумње ремети свакодневне активности, ово стање није дефинисано као болест, па самим тим не постоје ни специфични дијагностички тестови за његово откривање. Иако неке болести имају сличне симптоме, најчешће нема потребе за лабораторијским анализама и дијагностиком, уколико тегобе не трају дуже од 4 недјеље. У супротном, потребно је јавити се љекару да би се искључиле друге болести које, такође, могу довести до малаксалости (анемија, хипотиреоза, срчана инсуфицијенција, инфекције, и тд).
Која је разлика између прољећног и хроничног умора?