Програм трибина на овогодишњем Сајму књига у Београду

Од 20 до 27. октобра у Београду се одржава 64. Сајам књига. Љубитеље књижевности очекују бројне трибине.

О свим активностима агенције и даљим могућностима повезивања турске и српске књижевне сцене говориће координаторка активности „Калема“ Нермин Молаоглу, потом њена имењакиња Нермин Јилдирим, списатељица која је и званична гошћа Сајма, те неки од домаћих издавача који сарађују са овом агенцијом. Да разговор тече без шумова у комуникацији, помоћи ће нам књижевни преводилац Весна Газдић.

15.00 – Свемир Винавер – Пушкинов и Павићев „Евгеније Оњегин“

Прва трибина из циклуса посвећеног изазовима књижевних превода спојиће два класика свјетске књижевности чије годишњице рођења и смрти обиљежавамо током целе 2019. године. О Александру Сергејевичу Пушкину и нашем Милораду Павићу, који је превео „Евгенија Оњегина“ са Тањом Поповић, Аном Јаковљевић и Корнелијом Ичин разговараће Мелиха Правдић.

16.00 – Књижевни амаркорд – Бурлеска господина Растка Петровића

Циклус трибина посвећених домаћим и свјетским писцима чије нас годишњице рођења или смрти обавезују али и подстичу да говоримо о величини њихових дјела и њиховог утицаја на савремену књижевну сцену посвећена је писцу „Дана шестог“. О животној судбини и генију писца Растка Петровића говориће Бојан Јовић и Антоније Симић, а разговор ће водити Владан Бајчета.

17.00 – Профил Гојка Ђога

Како је то бити пјесник чије стихове не оцјењују књижевни критичари него судије на правом судском процесу, зна Гојко Ђого, кога шира јавност зна по инкримисаној збирци стихова „Вунена времена“, а љубитељи поезије по особеној поетици чији су домети овенчани многим књижевним наградама. О овоме и много чему другом са песником ће разговарати Никола Маринковић.

19.00 – Књижевни амаркорд – Тридесет година без Киша

Током цијеле године разговара се и пише о Данилу Кишу. Његов горки талог искуства и даље интригира оно што је остало од југословенске култруне јавности. О писцу „Гробнице за Бориса Давидовича“ на овогодишљем Сајму ће бити ријечи на неколико трибина. На овој, којом започиње дружење сајамске публике са Данилом Кишом, учествоваће Гојко Божовић, Владислава Гордић Петковић, Драган Бошковић и Александар Јерков, а разговор води Тамара Крстић.

Сала „Борислав Пекић“

14.00 – Микс медија – Анимација и књижевност

У разговору којим „пробијамо лед“ у трибинском циклусу који ће обухватити најшири спектар тема посвећених везама књижевности са најразличитијим сферама људскога делања, између осталог ће бити ријечи о начинима адаптирања књижевних дјела у цртаће и текстом као главним јунаком анимираног филма. Са Милошем Томићем и Срђаном Радаковићем разговараће Сања Савић Милосављевић.

15.00 – Групни портрет – Представљање аутора пројекта „Енклава“

Звонко Карановић је већ одавно етаблиран као један од оних пјесника чија је поезија позитивно дјеловала у оба генерацијска смјера – његове текстове воле и цијене како они старији, тако и они млади пјесници и књижевни критичари. На трибини ће бити представљен Карановићев издавачко-едукативни пројекат „Енклава“, као и неколико младих пјесника који су захваљујући ангажовању свога ментора добили и своје пјесничке збирке.

16.00 – Књиге и снимања Срдана Голубовића

Намјера је да на трибинама у овом мини-циклусу публици представимо наше познате филмске редитеље прије свега као читаоце, али и да сазнамо начине на које се у њиховом дјелу огледа књижевни текст. Наш први гост биће Срдан Голубовић, редитељ који је свој филм „Клопка“снимио по истоименом литерарном предлошку Ненада Теофиловића. Са њим ће разговарати Срђан Вучинић.

19.00 – Науке и књижевност – Нефикцијска књижевност

До прије двадесетак година, заједно са Ниновом наградом додјељивана је и Награда „Димитрије Туцовић“ за публицистику. У међувремену је таблоидизацијом јавног простора овај термин потпуно изгубио своје некадашње значење, па би нефикцијска књижевност највише одговарало термину nonficiton , којим се у свијету назива документарна, научно-популарна и мемоарска литература.

О нефикцијској књижевности ће говорити Томислав Брлек, Мирољуб Стојановић и Иван Чоловић, први добитник Награде за нефикцијску књижевност ДКСГ. Разговор води Тамара Митровић.

Сала „Добрица Ерић“

18.00 – Замјена мјеста – Мирјана Ђурђевић и Владимир Арсенић

Замисао је да се устаљени однос писца и књижевног критичара на овим трибинама окрене „наглавце“, тако да публика буде свједок својеврсног разоткривања критичареве читалачке поетике. У првом оваквом разговору, Мирјана Ђурђевић ће, попут своје књижевне јунакиње Хенријете, покушати да „раскринка“ критичарски систем вриједности увијек строгог Владимира Арсенића.

Уторак 22.10. 2019.

Сала „Иво Андрић“

14.00 – Групни портрет – Представљање Српског књижевног друштва

Посјетиоци Сајма књига ће ове године бити у прилици да се упознају са активностима три репрезентативна умјетничка удружења која окупљају писце и књижевне преводиоце. Свако удружење је слободно да својих педесет минута искористи по слободној вољи. Тако ће чланови Српског књижевног друштва на трибини насловљеној „Да ли роман прождире остале књижевне врсте?“ разговарати о томе да ли је та превага квалитативна или само квантитативна; да ли су је створили медији и издавачи или је роман и даље највећи изазов за писца; може ли се и како оживети интересовање за поезију, причу, есеј, путопис; коме користи хиперпродукција романа и није ли она најпогубнија управо за роман сам. У разговору учествују Јелена Ленголд, Звонко Карановић, Славољуб Марковић и Дејан Симоновић. Разговор води Мирјана Митровић.

15.00 – Профил Нермин Јилдирим

Први гост Одбора сајма књига који ће се представити публици биће турска списатељица Нермин Јилдирим, чији је роман „Тајне сневане у Истанбулу“ објавио београдски „Beobook“ . Са Нермин Јилдирин ће разговарати Драгана Бошковић Ковачевић.

16.00 – Књижевни амаркорд – Павић, унутрашња страна рецепције

Након приче о Милораду Павићу као врсном књижевном преводиоцу, на овој трибини ће се говорити о генези рецепције његовог књижевног опуса код нас и у свијету. Публика ће моћи да чује колико су геополитичке промјене утицале на тумачења Павићевог опуса. У разговору учествују Милица Мустур и Кристијан Олах, а са њима ће разговарати Владан Бајчета.

18.00 – Замјена мјеста – Владимир Кецмановић и Сања Милић

Ко не буде присуствовао овом разговору, пропустиће јединствену прилику да види шта ће то врсни полемичар и добитник обје Андрићеве награде питати ауторку култне радијске емисије „У првих пет“.

19.00 – Књижевни амаркорд – Десет година без Милорада Павића

Трећи разговор о Павићу биће посвећен пишчевом књижевном наслеђу. Колико је „Хазарски речник“ утицао на списатељске технике и поетике?  На трибини учествују Ала Татаренко, Александар Јерков и Борис Булатовић, а са њима ће разговарати Слађана Илић.

Сала „Борислав Пекић“

13.00 – Свемир Винавер – Савремена српска књижевност на украјинском

Захваљујући прије свега књижевном преводиоцу и слависткињи са Универитета у Лавову Али Татаренко, савремена српска књижевност је и те како присутна и на украјинском језику. Овога пута, у разговору о свим успјесима и предстојећим пројектима представљања наше књижевности у овој многољудној словенској земљи придружиће јој се и њена колегиница из Кијева, Олга Антонова. Разговор ће водити Вуле Журић.

14.00 – Групни портрет – Представљање школа креативног писања и књижевне критике Дома културе студентски град из Београда

Популарни ДКСГ је једно од проверених мјеста гдје се редовно и квалитетно представља све оно вриједно са домаће и регионалне књижевне сцене. Сем редовних промоција, округлих столова и правих малих књижевних фестивала, Студењак је већ неколико година и мјесто одржавања низа занимљивих и прије свега корисних књижевних радионица. Сајамска трибина је право мјесто да уредница књижевних програма ДКСГ Тамара Митровић и њен креативни тим представе све своје активности и подстакну заинтересоване да им се прикључе у раду.

16.00 – Свемир Винавер – Изазов књижевног превода дела Владимира Набокова и Томаса Пинчона

Како се у јавности сужава простор за књижевну критику, тако се губи скоро свако помињање квалитета књижевних превода. Зато ће простор сале „Борислав Пекић“ макар на педесет минута бити посвећен разговору о изазовима књижевног превода дела двојице писаца чије су поетике извршиле немерљив утицај на правце којима ће се кретати савремена књижевност. О превођењу текстова Набокова и Пинчона на српски разговараће Александар Шурбатовић и Нина Живановић Муждека.

17.00 – Књижевни амаркорд – Исак Самоковлија

Постоје тихи писци. Ако и нисмо били њихови савременици, ипак осјећамо да су „живјели и радили“ готово неприметно, некако по страни од уобичајене вреве коју са собом доноси учешће у културном животу, али и како је њихова ријеч била и остала важна и незаобилазна. Један од таквих писаца био је и Исак Самоковлија, сарајевски љекар, који је животни век, књижевне теме и простор у којем страдају његови књижевни јунаци дијелио са нашим јединим нобеловцем, Ивом Андрићем. О вриједностима књижевног дела писца „Носача Самуела“ и усуду другог у земљи о којој говори Андрићево „Писмо из 1920. године“ разговараће Станиша Тутњевић, Мухарем Баздуљ и Вуле Журић.

19.00 – Микс медија – Новинарство и писање

Имате ли и ви свог омиљеног новинара? Да ли можете да препознате његов стил након што прочитате тек неколико првих ријечи новинског чланка? Зашто данас немамо неког новог Богдана Тирнанића или Мирослава Радојчића? Шта је дигитализација дала, а шта узела новинарима? На ова и друга питања Димитрија Буквића о везама новинарства и књижевности настојаће да одговоре Говоре Галеб Никачевић, Немања Чабрић и Круна Пинтарич.

Плато Београдског сајма

15.00 – Профил Ане Ристовић

Добитница многих важних књижевних награда, преводилац са словеначког, свјетски путник… то су само неки од разлога да проведете лијепих сат времена слушајући разговор познате пјесникиње и Драгана Бабића.

Сала „Васко Попа“

13.00 – Микс медија – Представљање књиге „Марципан – царство мога оца“ Миклоша Самоша

„…Пред нама је велика лична прича о успјеху човека који потиче од оног доброг што постоји код Мађара и код нас, Срба. Али, то је прије свега, прича о успјеху до кога се долази радом, великим, тешким и исцрпљујућим радом који носе двије генерације.Повјест толико оригинална и лична, да ће многи људи са ових простора увидјети фантастичан пут који су пронашли чланови породице Самош, док су се кретали ка врху на који су носили ружу од марципана. И још нешто-прича ове породице занимљива је јер нам открива свијет Мађара и Мађарске из једног сасвим новог угла, у коме смо ми, Срби. А из тог угла,после читања ове књиге,ићи ћемо са нешто више ведрине у животу…“

Среда 23.10. 2019.

Сала „Иво Андрић“

14.00 – Групни портрет – Представљање Удружења књижевника Србије

Након Српског књижевног друштва, сајамској публици ће се представити чланови нашег најстаријег књижевног удружења.

18.00 – 800 година аутокефалности СПЦ – Библија и српска култура

Овај велики јубилеј Српска православна црква обиљежава низом свечаних активности. О значају догађаја који су се одигравали пре осам вјекова биће говориће сеу програмима на штанду СПЦ. У оквиру трибинских програма, очекују нас два разговора, а велики јубилеј је повод да се разговара о нераскидивим везама наше цркве и културе. Прва трибина посвећена је историји превода Библије на српски језик, и многоструким утицајима Библије на нашу националну културу. Учествују др Предраг Драгутиновић и др Родољуб Кубат.  Разговор води Данијела Дојчиновић.

19.00 – Науке и књижевност – Књиге о науци као добра књижевност

Баш као и нефикцијска књижевност, књиге посвећене популарној науци нису још увјек нашле стално мјесто на полицама наших библиотека. На сајамској трибини највише ће бити ријечи о феномену овог жанра и специфичностима ове гране издавачке делатности на домаћем терену.
У разговору учествују Љубица Урошевић, Слободан Бубњевић и Бојан Стојановић. Разговор води Мухарем Баздуљ.

Сала „Борислав Пекић“

15.00 – Групни портрет – Јелена Ленголд и Александар Баљак

А може и: два профила! Како год, публику очекује педесет минута разговора са супружницима о томе како утичу једно на друго, како и гдје стварају и да ли је заједнички живот умјетника грађа за песму, кратку причу, роман или афоризам. Са ауторима разговара Вуле Журић.

16.00 – Микс медија – Библиотеке и савремена српска књижевност

Како задржати постојећу а освојити нову публику књижевних вечери? Да ли су библиотеке мјесто за промоцију љубавних викенд романа и како помоћи читаоцима да дођу до вриједних наслова? О томе и многим другим аспектима односа библиотека и текуће књижевне продукције говориће Јасмина Нинков, Милена Ђорђијевић и Виолета Стојменовић.  Разговор води Вуле Журић.

17.00 – Књижевни амаркорд – Оскар за Давича?!

Тридесет година је прошло од смрти Оскара Давича, али није фраза када кажемо да његово дјело и данас живи. Шта је то што у његовом дјелу не престаје да привлачи нове и нове генерације читалаца, због чега је занемарен његов приповедачки опус, против кога или чега се данас не би бунио увек на полемику спремни Окета…?  На ова и многа друга питања потрудиће се да одговоре Бојан Васић, Томислав Брлек и Владимир Табашевић.  Са њима ће разговарати Марјан Чакаревић.

18.00 – Науке и књижевност –  Професори, писци, песници и њихови ђаци.

Колико ли је само оних писаца који су кору хлеба зарађивали радећи у просвети?! Неки од њих су били омиљени професори, док други никако нису успијевали да у себи помире умјетника и педагога. Како је данас бити писац и професор? Да ли списатељски таленат помаже или одмаже у предавању прописаног градива? О овим и другим темама разговараће професори Српског језика и књижевности Љубица Арсић, Петар Матовић и Ана Ристовић.

19.00 – Књиге и снимања Боре Драшковића

Филмски опус једног од наших најзначајнијих и најзанимљивијих филмских редитеља увек је био у тесној вези са књижевношћу.  Са редитељем разговара Срђан Вучинић.

Плато београдског сајма

13.00 – 800 година аутокефалности СПЦ – Представљање фото-монографије „Свети Сава у Боки“

О књизи ће говорити Никола Маловић.

Четвртак 24. 10. 2019.

Сала „Иво Андрић“

16.00 – Профил Сергеја Шаргунова

Гост Одбора сајма књига долази из Москве. Шаргунов је представник млађе генерације руских приповедача, свестрани и ангажовани умјетник чији другачији глас доприноси утиску о руској књижевности као неисцрпном извору врхунских умјетника. Да је то тако, потврђује Шаргуновљев роман „Албум без фотографије“, који је код нас објавио Службени гласник, у преводу Милене Мићуновић. Са аутором разговара Сања Милић.

18.00 – Науке и књижевност – Читалац Владимир Костић

У готово свим својим јавним иступима, предсједник Српске акаденије наука и умјетности инсистира на важности културе за развој, али и опстанак нашега друштва. Тема сајамске трибине, међутим, неће бити меморандуми и званични ставови институције на чијем је наш уважени науролог на челу, нити било које научно питање. Интересује нас онај Владимир Костић који на Сајам књига долази са кофером да би га на крају дана испунио књигама. Колики је значај књиге и читања за појединца и друштво у којем живи, које су му то књиге омиљене, а које наслове никада до краја није прочитао… О томе и о многим другим читалачким темама са предсједником САНУ разговараће Вуле Журић.

19.00 – Замјена мјеста – Горан Петровић и Александар Јерков

Након разговора са предсједником САНУ, публика ће бити у прилици да чује шта то један од наших нејпревођенијих писаца и од скора академик Горан Петровић има да пита професора универзитета и књижевног критичара Александра Јеркова.

Петак 25. 10. 2019.

Сала „Иво Андрић“

14.00 – Групни портрет –Представљање Удружења књижевних преводилаца Србије

Сајамској публици ће се представити умјетничко удружење оних без којих не би било могуће говорити о било каквој културној сцени. Ово је прилика да шира публика чује како књижевни преводици и те како имају много тога важног да кажу, а не само да добро преводе.

15.00 – Књижевни амаркорд – Слободан Јовановић некад и сад

Иако је са обновљеног издања његових сабраних дјела одавно скинута етикета сумњиве идеолошке подобности, наш велики правник, историчар, књижевни критичар и утемељитељ „београдског стила“ као да још увек није заузео оно мјесто које му у нашој култури и више него заслужено припада. Шта нам данас говори његово цјелокупно ангажовање? Када ће наша научна и шира јавност бити у стању да се дефинитивно одреде према првом Слободану међу Србима. У разговору учествуују Милош Ковић, Слободан Антонић и Борис Милосављевић. Разговор води Горислав Папић.

16.00 – Профил Гоце Смилевског

Аутор „Разговора са Спинозом“ управо је обавио нови роман у преводу на српски језик. Овога пута, у средишту интересеовања једног од најважнијих савремених македонских писаца нашао се Сигмунд Фројд и његове сестре. Са аутором разговара Драгана Бошковић.

17.00 – Профил Мила Ломпара

Професор Мило Ломпар је један од најактивнијих наших интелектуалаца, а његова најновија књига посвећена Милошу Црњанском не престаје да привлачи пажњу читалаца. Како је све почело? Да ли је потребно мирити страст са знањем? Зашто је Црњански волео фудбал, а Андрић кошарку? То су само нека од питања које ће професору поставити Весна Капор.

18.00 – Књижевни амаркорд – Павић између науке и књижевности

Последња у низу трибина посвећених писцу „Хазарског речника“ говориће се о преплитању његовог научног и књижевног рада.  У разговору учествују Михајло Пантић, Јасмина Михајловић и Јелена Марићевић.  Разговор води Владимир Папић.

19.00 – Књижевни амаркорд – Педесет година „Бугарске бараке“

Једна од кључних књига једног од зачетника стварносне прозе изашла је из штампе прије тачно педесет година. Ове године добили смо јубиларно издање те антологијске збирке кратких прича писца који је током деценија рада успијевао да увијек буде нов и другачији. Са Милисавом Савићем разговара Вуле Журић.

Сала „Борислав Пекић“

14.00 – Микс медија – Педесет година „Косе“, педесет година шишања?

Могли смо уместо „Косе“ да ставимо и „Вудсток“, али овога пута нас сем бунта и његовог брендирања интересује и феномен мјузикла, те слика тадашње београдске уметничке сцене. Говоре Владислав Бајац, Небојша Брадић и Жикица Симић Разговор води Зоран Пановић.

15.00 – Свемир Винавер – Борхес без Маркеса.

Шта је нама некада био, а шта нам је данас Хорхе Луис Борхес? Колики је био утицај његове поетике на уметнички развој наших писаца? Говоре Силивија Монрос Стојаковић, Милан Влајчић и Ненад Шапоња. Разговор води Милена Ђорђијевић.

16.00 – Микс медија – Књижевност и савремена визуелна умјетност

Док буде трајао Сајам књига, у току ће увелико бити велика изложба Марине Абрамовић, која је у домаћој јавности изазвала прави мали полемички рат. У јеку ове помало необичне умјетничке диференцијације на Сајму ће се разговарати о везама књижевности и уопште текста са тенденцијама у савременим ликовним праксама. Говоре Жарко Радаковић и Гордана Каљаловић Одановић.  Разговор води Марија Ђорђевић.

17.00 – Науке и књижевност – Има ли савремене српске књижевности у науци о књижевности?

Свједоци смо живе научне активности којом новостасала генерација књижевних историчара и теоретичара настоји да пружи свој поглед на традиционалне књижевне вриједности. Међутим, колико ова истраживања задиру у савремену књижевност? О овоме ће разговарати Татјана Росић, Владимир Гвозден и Владимир Табашевић.  Разговор води Игор Перишић.

18.00 – Замјена мјеста – Владан Матијевић и Тамара Крстић

Владан Матијевић је познат као духовит писац и саговорник. Баш ће бити интересантно видјети како се сналази у улози онога који не даје одговоре, већ поставља питања. А Тамара Крстић ће најзад бити у прилици да исприча када је и како толико заволела књижевност и решила да јој бављење културом буде животно занимање.

19.00 – Профил Лауре Синтије Черњаускајте

Прва списатељица која на Сајам долази из Литваније и њен роман „Дисање у мермер“ као први роман преведен са литванског на српски језик.
Са ауторком разговара Љубица Пупезин.

Субота 26. 10. 2019.

Сала „Иво Андрић“

14.00 – Профил Дејвида Вана

Амерички писац који је објавио сјајну књигу о самоубиству у најбољој традицији приповиједања о америчкој дивљини. Са аутором разговара Мирољуб Стојановић.

15.00 – Књиге и снимања Емира Кустурице

Славни режисер ће и ове године бити једна од највећих звијезда Сајма. Овога пута публика ће имати прилику да чује његова размишљања о утицају књижевности на његов филмски језик и о списатељском искуству. Са редитељем разговара Мухарем Баздуљ.

16.00 – Микс медија – Стој, Џони, стој, или још неколико ријечи о Бранимиру Штулићу.

Нова књига Ивана Ивачковића посвећена албумима групе „Азра“ биће тек повод да учесници и публика створе енергију из које избија неизмерно дивљење према пјесничком генију Бранимира Џонија Штулића. Говоре Иван Ивачковић, Др Неле Карајлић и Душан Павловић. Разговор води Вуле Журић.

17.00 – Десет година књижевне групе П-70

Прије десет година све је почело у београдском СКЦ-у. Десет година касније, Владимир Кецмановић, Слободан Владушић, Марко Крстић, Дејан Стојиљковић и Никола Маловић говориће на Сајму књига о свом деценијском искуству припадања једној оваквој књижевној дружини. Разговор води Сања Милић.

18.00 – Замјена јместа – Љубица Арсић и Михајло Пантић

Права трибинска посластица за све љубитеље духовитих књижевних разговора.

19.00 – 800 година аутокефалности СПЦ – Идеја и смисао светосавља

Прослава јубилеја биће прилика да се на Сајму говори о светосављу из више аспеката, а све у намери да се осветли ова кључна специфичност суштине нашег националног бића. Говоре проф. др Богољуб Шијаковић, проф. др Мирко Саиловић и др Владимир Цветковић

Сала „Борислав Пекић“

14.00 – Групни портрет – Представљање културног центра „Тачка сусретања“ из Вршца

Медији су пуни жалопољки о мртвом мору домаће културне сцене, кресању буџета за културу и незаитересованости публике за културна дешавања. Да све то може другачије, дакле љепше, смисленије и много боље, показали су ентузијасти из Вршца. Сајам је прилика да са свима нама поделе своја искуства, представе свој досадашњи рад и открију нам шта то ново и лијепо припремају за мјесеце који долазе.

16.00 – Замјена мјеста – Срђан Срдић и Јасмина Врбавац

Колико пута је Јасмина Врбавац интервјуисала Срђана Срдића не знамо, али знамо да ће писац, критичар и уредник издавачке куће „Партизанска књига“ бити спреман да јој узврати из свих оруђа и оружја своје ведре радозналости.

17.00 – Микс медија – О чему говоримо када говоримо о Ниновој награди?

Тема коју није потребно посебно најављивати. Говоре Катарина Пантовић, Зоран Пауновић и Иван Миленковић. Разговор води Владан Бајчета.

Недеља 27. 10. 2019.

Сала „Иво Андрић“

16.00 – Микс медија – Да ли се жанр улива у главни ток?

Шта ви мислите? Да ли је, на пример, венецијански Златни лав за филм „Џокер“ прекретница у умјетничком вредновању жанра? И, шта је то уопште озбиљна књижевност?
Пред гашење светала овогодишњег Сајма, о овој увек врућој теми говориће Дејан Стојиљковић и Дарко Тушевљаковић.  Разговор води Младен Милосављевић.

Сала „Борислав Пекић“

12.00 – Књижевни амаркорд – Сећање на Зорана Пешића Сигму

Сигма је отишао прерано, није доживео да прими награду „Биљана Јовановић“, коју је добио за своју последњу објављену књигу. Дан пре него што ће у просторијама Српског књижевног друштва његовој породици бити уручено ово признање, његови пријатељи писци окупиће се и на Сајму, не би ли се још једном присетили тог доброг човека.

13.00 – Књижевни амаркорд – Киш као књижевни јунак

Сајамске разговоре о животу и делу Данила Киша окончаћемо причом о писцу „Пешчаника“ као књижевном јунаку. Божо Копривица је био Кишов пријатељ, а Филип Чоловић никада није крио своје велико интересовање за Кишову судбину. Са њима ће разговарати Вуле Журић.

Свемир Винавер плус

Као нарочиту посластицу за све љубитеље живе умјетничке ријечи препоручујемо низ од пет предавања посвећених Дантеу које ће доајен књижевног преводилаштва и свестрани умјетник Коља Мићевић држати од понедељка до петка, тачно у подне, у сали „Добрица Ерић“.

Редослед и теме предавања:

Понедјељак 21.10. 2019. у 12.00, Сала „Добрица Ерић“ – Данте и његов читалац
Уторак 22.10. 2019 у 12.00, Сала „Добрица Ерић“ – Данте и његове реке
Среда 23.10. 2019 у 12.00, Сала „Добрица Ерић“ – Данте и његови песници
Четвртак 24.10. 2019 у 12.00, Сала „Добрица Ерић“ – Данте на француском и српском
Петак 25.10. 2019 у 12.00, Сала „Добрица Ерић“ – Омаж Владимиру Величковићу

Програм намијењен најмлађим читаоцима 

Понедјељак 21. 10. 2019.

Сала „Добрица Ерић“

14.00 – Поштована децо, ја сам… Горан Новаков

Са писцем разговара Владимир Вукомановић.

15.00 – Данас разговарамо… О болу и бесу у књижевности за дјецу и младе

Учествују Јасминка Петровић, Тијана Тропин и Борис Кузмановић. Разговор води Владимир Вукомановић.

Уторак 22.10. 2019.

Сала „Добрица Ерић“

14.00 – Поштована децо, ја сам Урош Петровић

Са писцем разговара Гордана Главинић.

15.00 – Данас разговарамо… О улози библиотекара у стварању нових читалаца

Учествују Елизабета Георгиев, Милица Матијевић и Драгана Пешић Главашевић. Разговор води Гордана Главинић.

Среда 23. 10. 2019.

Сала „Добрица Ерић“

14.00 – Поштована децо, ја сам… Иван Нешић

Са писцем разговара Гордана Главинић.

15.00 – Данас разговарамо о…О томе колико је српска књижевност за дјецу и младе видљива у свијету

Учествују Бранко Стевановић, Љиљана Маринковић и Јасмина Нинков. Разговор води Гордана Главинић.

Четвртак 24. 10. 2019.

Плато Београдског сајма

13.00 – Седефна ружа и чудесни свитац – Дечији читалачки час у част Грозданe Олујић и Добрице Ерића

14.00 – Ршум и сарадници Сунца

Дружење са Љубивојем Ршумовићем и децом из Академије „Сарадници Сунца“

15.00 – Сајамска дечја стрип радионица

Са децом ради велемајстор стрипа Марко Стојановић.

Петак 25. 10. 2019.

Сала „Добрица Ерић“

14.00 – Поштована децо, ја сам… Гордана Малетић

Са писцем разговара Владимир Вукомановић.

15.00 – Данас разговарамо… О књижевности за децу и рату

Учествују: Весна Алексић, Нађа Бобичић и Јелена Панић Мараш. Разговор води Владимир Вукомановић.

Субота 26. 10. 2019.

Сала „Добрица Ерић“

14.00 – Поштована децо, ја сам… Душан Поп Ђурђев

Са писцем разговара Владимир Вукомановић.

15.00 – Данас разговарамо… О фестивалима за децу и младе у 21. веку

Учествују Дејан Алексић, Татјана Табачки и Ана Пејовић. Разговор води Гордана Главинић.

Извор: РТС