Програђанска набеђеност

Пише: Сибин

Џаба сам овдје у толико наврата кречио, објашњавајући да програђански политички блок у ставу има нечег мало је рећи надменог, набеђеног, искључивог те иритантног, са све такозваним еманципаторским елементом и демократским дискурсом, све гледају с висока, са дозом чак презира, подразумијевајући притом ништа мање до да њима припада сâм врх јавности и диспозитив њених апарата, због кадра и експерата којим су (је л`да?!) најбогатији.

Е сад, самим тим што су себе самопрогласили грађанским, дакле лијевим и модерним политичким покретом, други блок су настојали деградирати, тако да се ево (у)питам: ко сам ја, ако још увијек (већ) нисам грађанин, ипак докучујући да је политички говор тај који има моћ именовати, увести у центар или исто тако маргинализовати…

Да се одмах разумијемо: себе не сматрам пуком биополитичком масом, штавише, држим да сам – политички субјект који, опет, разумије поријекло те субјективације у коријену ријечи subjectus (гуглај па се изближе упознај).

Мало ме, искрен да будем, затекао Абазовић Дританов рез: нормално је да нам, УРИ, припадне безбједоносни сектор! Јер смо – надаље читам да следи ту нит – озбиљан и неупрљан кадар чији се професионализам ваљда не доводи у питање. Итд.

То, ипак, нимало није демократски политички принцип сарадње унутар једне коалиције чија снага управо лежи у несводивој разлици. Која је доакала аутократији армираног ДПС-а, потоњој посттоталитарној партији чији смо зид, дакле, заједничким радом, ипак обурдали.

ДФ је, заиста, без двојбе, испоштовао сваки договор, један кроз један! Међутим, сад је дошао ред да испоштује своје бирачко тијело, које, да се и овдје разумијемо, Здравка Кривокапића познаје таман колико и он њега.

Ево кажем због следећег… Од тзв. програђанског блока ни најмање нисам очекивао да се бори за моје интересе, а што се освануле слободе тиче, не бих баш бирао да је попут пјесника – како вели В. Гомбрович – искусим празног стомака.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: